Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Америка издала Кашогија

Администрација САД људска права држи у врху своје агенде, а одржава контакте са саудијским престолонаследником иако је и ЦИА утврдила да је он одобрио убиство новинара
Протест активиста с маском принца Салмана (лево) и сликом Кашогија (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Erdem Sahin)

Многи су сумњали, a ЦИА је дефинитивно потврдила да саудијски престолонаследник стоји иза убиства новинара Џамала Кашогија, али принц Мохамед бин Салман и даље је уважени саговорник плејаде светских лидера којима су нафта, оружје и инвестиције важнији од правде у коју се заклињу.

Принц је недавно у Џеди био домаћин француском председнику Емануелу Макрону, првом истакнутом лидеру Запада који је прихватио контакт после серије истрага које потврђују Салманову непосредну кривичну одговорност. Таквих сусрета било је и раније.

Непосредно после убиства, док се глобално незадовољство увећавало, Салман је присуствовао самиту Г-20 у Буенос Ајресу. Састао се с председницима Француске и Русије, Макроном и Владимиром Путином, тадашњом британском премијерком Терезом Меј, индијским премијером Наренрдром Модијем. Кинески председник Си Ђинпинг пружио му је подршку директним састанком. Председник Доналд Трамп се „извукао”: рекао је да је планирао сусрет, али је „сувише заузет”. Марокански краљ Мухамед одбио је да се види са Салманом.

Годину дана после убиства, када је већ било веома извесно ко га је одобрио, принц је био на самиту Г-20 у Осаки. Примио га је јапански цар Нарухито. Поново је срдачно разговарао с Путином. За разлику од Аргентине, Трамп је прихватио да на групном портрету поред њега буде управо престолонаследник. Нико није помињао саудијског новинара Кашогија, нити последице које би ауторитарни режим морао да сноси.

Кашоги је некада био близак владајућим круговима у Ријаду, али је због критика принца Салмана побегао за САД, где је био колумниста „Вашингтон поста”. Нестао је октобра 2018, када је ушао у саудијски конзулат у Истанбулу ради прибављања докумената за женидбу. Постоје чврсти докази да га је ту ликвидирао посебан тим од 15 људи послат из Саудијске Арабије. Његово тело је раскомадано, а остаци до данас нису пронађени.

Многи докази су указивали да је наручилац свирепе егзекуције управо амбициозни и милитантни принц Салман, који се сурово обрачунава са свим критичарима. Турске власти прве су покренуле истрагу која је довела да озбиљног захлађења односа Анкаре и Ријада, а све касније америчке и међународне истраге указивале су на де факто владара ултраконзервативне арабијске краљевине.

Принц је прво побијао било какву умешаност његових тајних служби, а потом је, притиснут доказима, признао да се радило о „отпадничкој групи”. Саудијски суд је 2019. осудио пет особа на смрт и три на затворске казне, али смртне пресуде су касније замењене за 20 година затвора, након одлуке Кашогијеве породице да опрости убицама, што је у складу са исламским законима шарије. Истражитељи УН су суд оптужили да се „руга правди”, а извештаји кажу да осуђени живе у луксузном насељу Ријада.

Суђење двадесеторици оптужених у одсуству у току је у Турској, али слабашна су надања да ће се открити нови детаљи који би могли да компромитују саудијску монархију јер Анкара покушава да поправи односе с Ријадом.

Недавно се ипак сазнало да је тим за егзекуцију, познат као „Одред тигра”, имао паравојну обуку у САД, а сумња се да им је приликом слетања у Каиро Египат обезбедио смртоносни отров који је убио Кашогија. Ко је ван Саудијске Арабије био умешан у убиство? Шта су амерички званичници знали о плановима егзекуције? Шта администрација Џоа Бајдена зна, а не жели да саопшти јавности?

Како је снажан протест против ауторитарне саудијске власти утихнуо, а принц није ни на који начин приморан да се суочи с правдом, наставио је да неометано у затвор шаље активисте и дисиденте, укључујући и оне који твитују о подршци правима жена.

Упркос свим доказима америчких обавештајних служби, Бајден је одлучио да Салмана не сматра одговорним. САД настављају контакте с Краљевином Саудијском Арабијом, а саветник за националну безбедност Џејк Саливан јесенас се с принцом састао у Ријаду.

У јулу је администрација у Вашингтону угостила принца Халида бин Салмана, престолонаследниковог млађег брата који је, као амбасадор у САД, имао кључну улогу у догађајима који су претходили Кашогијевом убиству. Према налазима „Вашингтон поста”, Халед је био тај који је у телефонском разговору саветовао Кашогија да се за документа обрати конзулату у Истанбулу, где ће бити безбедан.

Касније је имао узнемиравајућу улогу у покушајима прикривања убиства. Као амбасадор је уверавао амерички естаблишмент да Саудијска Арабија нема појма шта се десило његовом „пријатељу” Кашогију, а као „апсолутно лажне и неосноване” одбацивао је све доказе који су водили до његовог старијег брата.

То што је принц Халед, заменик саудијског министра одбране, имао контакте са државним секретаром и секретаром за одбрану, саветником за националну безбедност и начелником здруженог генералштаба представљало је јасну поруку: продубљење односа са стратешким савезником много је важније од људских права.

Бајденова администрација сама руши кредибилитет својих спољнополитичких приоритета, а људска права су номинално у врху агенде. Шеф Беле куће заборавио је да је током кампање, реагујући на Кашогијево убиство, обећавао да ће од Саудијске Арабије направити „парија” државу.

Иако је касније позвао на „рекалибрацију” односа с Ријадом, Вашингтон се уздржао од било каквих санкција, којима често прибегава широм света. Многи светски лидери следе Бајденову шараду.

Хатиџе Џингиз, с којом је Кашоги намеравао да се венча, пре три месеца је у „Вашингтон посту” објавила текст у ком констатује да је њен вереник био свестан своје тешке битке са деспотом, а да је најбољи начин да му се ода постхумно признање изостао. Спорни контакти потврђују да Бајденовој администрацији Саудијска Арабија остаје важан политички партнер на Блиском истоку, гарант енергетске стабилности и велики купац америчког оружја. Легат Кашогија све то прекрива тамним облацима који, по свему судећи, најмање сметају најодговорнијем, принцу Мохамеду бин Салману.

САД су издале колумнисту „Вашингтон поста”, али би морале да заштите њему сличне борце за слободу говора, од Русије и Кине, преко Египта и Турске, до западног Балкана.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Alisa
VRANA VRANI OCI NE VADI
Zoran
U USA su, kao i u KSA, ljudska prava ne na vrhu agende, vec na nivou anegdoteq: ni prava na zivot (vidi gornji clanak), ni prava na slobodu (vidi stanje na kreditnoj kartici), ni prava na zdravlje (vidi USA zdravstveni sistem i gornji clanak), ni prava na fer sudjenje (vidi farsu o presudama iz gornjeg clanka i "imunitet" USA vojnika nprm. u Iraku).
Бане
Издаја је њихова морална вертикала.
Samo da pitam
A sta sad treba u Saudijskoj da se uvodi demokratija? Princ je napravio jako puno za modernizaciju zemlje. Zene rade, voze i imaju prava kao i u ostalim delovima sveta, a on uziva podrsku velike vecine stanovnistva. A turske namere u tome delu sveta su sve samo ne casne.
kulinar
Prvo pravilo kulinarstva: ne sprema se corba od koke koja nosi zlatna jaja.
Srbin
Prvo pravilo srpstva: ko s djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.
Боривоје Банковић
А коме је до морала, нека иде у цркву, зар не?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.