Чак 44 одсто младих били су жртве дигиталног насиља

Скоро свака друга млада особа у Србији прати неког инфлуенсера на друштвеним мрежама, а најпопуларнији међу њима и даље су контроверзни јутјубер Бака Прасе, познати гејмер Муђа, инстаграм звезда Зорана, певачица Сара Јо и јутјубер Ђота, који својим верним пратиоцима нуди дневну дозу садржаја у вези са спортом. Степеницама дигиталне славе убрзано се пењу и Тамара Ћосић, захваљујући инстаграм налогу „Лепа сваки дан”, лајфстајл гуру Дуња Јованић и модел Јана Дачовић. Истраживање које је спровео ЦЕСИД за програм „Нова писменост” – који партнерски воде Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и организација „Пропулсион” – на репрезентативном узорку од 1.188 особа из опште популације и подузорку од 567 младих показало је да сваки четврти грађанин Србије, узраста од 12 до 60 година, прати између десет и 19 инфлуенсера, а сваки девети купује производе које они препоручују. „Инстаграм” је краљевство инфлуенсера и виртуелна адреса на којој станује највећи број нових идола младе генерације, а „Јутјуб” и „Тикток” су друштвене мреже којима расте популарност у свету инфлуенсера јер све већи број њих користи ове платформе како би комуницирали са својим пратиоцима. Коју врсту садржаја инфлуенсери најчешће нуде на свом дигиталном менију?

Пре свега смех и забаву, истиче Вања Банковић, едукаторка програма „Нова писменост”, и додаје да највећи број инфлуенсера своју популарност гради на садржајима који представљају отклон од суморне реалности и депресивних вести, било да су у питању савети о шминкању, прављењу торте „реформ”, одгајању близанаца или је реч о игрању видео-игрица. Она, међутим, не крије задовољство што се на лествици популарности полако уздижу они који едукативне и научне чињенице својим пратиоцима објашњавају на популаран и забаван начин. Звезде „Тиктока” недавно су постале једна професорка физике и једна студенткиња астрофизике, које стичу све већи број обожавалаца на овој популарној социјалној мрежи. „Наше истраживање показује да око 40 одсто младих признаје да инфлуенсери утичу на формирање њихових ставова, понашања, мишљења, облачења и музички укус. Међутим, за разлику од младих којима су идоли инфлуенсери који нуде забаву, одрасли прате особе које нуде информативне садржаје, а у питању је веганство, ментално здравље, бизнис, породица, астрологија, уређење дома и слично. Ипак, треба рећи да у Србији постоји генерацијски јаз у којем су млади у великом проценту корисници друштвених мрежа и добро упознати са  инфлуенсерима, насупрот популацији старијој од 55 година, која и даље прати традиционалне медије и којој су нове социјалне мреже (попут ’Тиктока’) удаљени, а неретко и тешко схватљиви концепти. Зато не чуди податак да преко половине родитеља сматра да су све друштвене мреже штетне или веома штетне за децу. Међутим, они морају да престану с њиховом стигматизацијом јер је то друга ’адреса’ на којој њихова деца живе. А када се десе проблеми у дигиталном свету, деца морају да потраже помоћ родитеља, без страха да ће им они укинути профил на социјалној мрежи или одузети телефон”, примећује наша саговорница.

Нажалост, страхови и стрепње родитеља имају потпору у реалности. Поменуто истраживање показује и да је чак петина испитаника из целог узорка била жртва насиља на интернету и није знала како да се избори с том ситуацијом. Очекивано, најпогођенији су припадници генерације Z (зед), којој припадају млади од 15 до 25 година. Чак 44 одсто њих били су жртве дигиталног насиља, то јест говора мржње на интернету.

„Насиље на интернету је глобална тенденција и администратори друштвених мрежа труде се да заштите своје кориснике од такозваног сајбербулинга. ’Тикток’, примера ради, не дозвољава постављање видео-снимака с цигаретама или порнографским садржајем, али остаје проблем вербалног насиља. На срећу, заједница на ’Тиктоку’ је много мање толерантна на говор мржње, сексизам, дискриминацију и расизам и брзо ’банује’ кориснике који шире такав садржај”, закључује Вања Банковић.

Катарина Ђорђевић