Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Од стадијума карцинома плућа зависи да ли ће бити операције

Током интервенције тумора отклањају се делови органа или једно плућно крило, што се ради класичним захватом или уз помоћ минимално инвазивне хирургије
(Unsplash)

У Србији од карцинома плућа годишње оболи више од шест хиљада људи, а, нажалост, око четири хиљаде изгуби битку са овом болешћу. Рак плућа је водећи карцином од којег оболевају и умиру мушкарци, док је међу женама на другом месту од свих врста малигнитета – после рака дојке.

Александар Ристановић (Фото: Д. Д. Кесар)

Пуковник др сц. мед. Александар Ристановић, начелник Клинике за грудну хирургију и кардиохирургију Војномедицинске академије, наглашава да постоје случајеви у развоју ове болести где се хирургија може применити, али и где не може. Стадијум у којем се болест налази код пацијента одређује да ли лекари могу да приступе хируршком лечењу или не.

– Неопходно је да се пацијенту уради скенер плућа, бронхоскопија и анализа плућне функције. На основу тих налаза добијамо сазнање да ли технички можемо да приступимо тумору, али и да ли би пацијент могао да поднесе предвиђену операцију. Некада се догађа и да не можемо дијагностиком да утврдимо објективно стање пацијента, па током операције видимо да је дошло до такозваног расејања малигне болести. Понекад скенер не може децидирано да одреди да ли је тумор само прислоњен уз велики крвни суд или га инфилтрише, што знатно мења исход операције. Оно што нам је важно јесте да дијагностика покаже да ли је тумор у почетној, примарној фази (прва два стадијума) или је болест одмакла. Уколико се пронађе у трећој или четвртој фази и постоје удаљене метастазе на другим органима, не ради се операција, већ се примењују други видови лечења, као што су хемиотерапија и зрачна терапија – наглашава др Ристановић.

Операције уклањања карцинома плућа су најчешће интервенције на грудној хирургији и чине између 80 и 90 одсто свих захвата који се обаве у дијагностичке и терапијске сврхе, додаје овај искусни стручњак. Током интервенције тумора отклањају се делови плућа или једно плућно крило. Наш саговорник истиче да они увек гледају да максимално поштеде плућно ткиво код пацијента и да одстране онолико ткива колико је максимално дозвољено код оваквих врста захвата.

– Постоје две врсте операције: класични торакотомијски приступ, где се отвара зид грудног коша, и минимално инвазивна хирургија ВАТС (видео-асистирана торакоскопска хирургија), односно лапароскопија, где је ВМА начинила велики искорак. Ту се кроз мали рез обави све оно што се чини и класичним путем, с великим резом на грудном кошу. Опоравак болесника код тих операција је много бржи него у случају класичне операције, имају мање болова у постоперативном периоду и раније одлазе на кућно лечење. Самим тим, они су спремни и за даљи наставак лечења које обухвата хемиотерапију која следи након хирургије уколико је то потребно. Дакле, после ВАТС хирургије опоравак траје два до три дана, а након класичне интервенције до седам дана, уколико постоперативни ток иде уобичајено – објашњава наш саговорник.

– Минимално инвазивна хирургија је уобичајена свуда и ВМА се труди да увек иде у корак са светом. Сви лекари ове клинике су обучени ову врсту хирургије. Ипак, класична хирургија никада неће бити угашена јер постоје случајеви код којих није могуће применити ВАТС хирургију, на пример, због величине тумора – каже др Ристановић.

Тумори су злоћудна обољења, напомиње начелник Клинике за грудну хирургију и кардиохирургију, и болест се може поново појавити и код оних који су оперисани. Зато је битно да пацијенти иду на редовне контроле.

Пацијенти који најчешће долазе на ове операције углавном имају више од 40 година, а пушачи су у више од 80 одсто случајева. У факторе ризика за појаву болести др Ристановић убраја стрес, који се, нажалост, тешко може избећи, затим генетику, аеро-загађење, боравак у просторији пуној дуванског дима (пасивни пушачи). Пушачима са саветује да одлазе једном годишње на снимања плућа нискодозним скенером, као својеврсни превентивни преглед.

Због пандемије ковида 19, статистички је опао број откривених случајева карцинома плућа у Србији за 20 одсто, али то није реално стање, напомиње др Ристановић јер се људи због страха од ковида не јављају лекарима за помоћ.

– Дешава се да код оболелих од короне откријемо и да имају рак плућа. Они дођу због дијагнозе ковида, а када сниме плућа, видимо и карцином – упозорава др Ристановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.