Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У трци за зарадом не хају за прописе

Достављачи хране двоточкашима иду у супротном смеру, пролазе кроз црвено, а један је чак кажњен што је бицикл возио на ауто-путу, све зато да не добију лошу оцену од муштерија, од чега им зависи плата
Курирске компаније обезбеђују обавезну обуку о безбедности за достављаче, кажу у компанији „Глово” (Фото Н. Марјановић)

Журе, хитају, јурцају... све да би што пре стигли да обаве своје дневне задатке. О безбедности у саобраћају мисле мало или нимало, па тако ни не чуди вест да је један достављач хране ових дана осуђен на новчану казну због тога што се одважио да, упркос прописима, бициклом изађе на ауто-пут. Тридесетчетворогодишњи бициклиста у журби да заради заборавио је на своју безбедност, али и на безбедност осталих суграђана. Нажалост, он није једини. Много је оних који крше закон на овај начин, али никада не долијају полицији.

– Достављачи хране знају да буду јако опасни. Пре неколико дана један од њих је, док сам стајала на семафору, прошао поред мене и ударио ми у ретровизор. Није се ни окренуо, него је лагано наставио кроз раскрсницу упркос црвеном светлу – жали се суграђанка Данијела Бабић.

Овакве притужбе свакодневно стижу и Комитету за безбедност саобраћаја, сведочи његов директор Дамир Окановић.

– Не постоји посебна статистика за то, али чињеница је да ми на дневном нивоу добијамо притужбе на понашање достављача, и то генерално највише на бициклисте. Они немају никакве обуке, основе правилне вожње бициклом уче се још у основној школи у оквиру техничког образовања. Али, не чине они прекршаје зато што не знају да се нешто не сме, него просто зато што јурцају за зарадом – истиче наш саговорник.

Курирске службе врше притисак на запослене да реализују што више испорука, али људи који раде за достављаче имају директну калкулацију пред очима.

– Кад седнете на бицикл, у мотоцикл или аутомобил, добијате новац по свакој испоруци и што их је више, више ћете зарадити. А ако имате посао где од ваше брзине зависи зарада, односно где сте директно новцем мотивисани да стигнете до тачке А до тачке Б, онда имамо проблем – каже Окановић.

Достављачи на бициклу имају, бар по притужбама грађана, став да им се све може – и да прођу на црвено, да иду супротним смером, возе тротоаром, пешачким зонама и скрену где је забрањено. Окановић напомиње да је један од највећих проблема и то што их већина градом вози потпуно необележена и без икаквог светла.

– Решења за овај проблем су контроле, али и повећана одговорност компанија за које раде. Ствари, међутим, стоје тако да ниједан од достављача није запослен директно у тим компанијама, па оне могу да од свега перу руке – упозорава директор Комитета за безбедност саобраћаја.

У компанији „Глово” тврде да озбиљно схватају здравље и безбедност купаца, курира и партнера.

– Курирске компаније обезбеђују обавезну обуку о безбедности за достављаче. Поред тога, „Глово” пружа безбедносна упутства и савете у недељном билтену, као и „пуш обавештења” у апликацији. Тема о безбедности се континуирано надграђује. У октобру смо покренули и „Завет куририма”, односно обавезу компаније да унапреди социјална права и бенефиције доступне достављачима, без обзира на тип запослења или радни статус. Унапређујемо сигурност и заштиту достављача обезбеђујући им комплете

за безбедност на путу, кациге, рефлектујуће јакне, као и приступ станицама за поправку и одржавање бицикала – истичу из „Глова”.

У овој великој компанији кажу да на својој платформи курире прате за време испоруке: њихово кретање и комуникација са подршком се снимају. Уз то, у сваком тренутку им је доступна подршка у апликацији.

– Ово осигурава да су достављачи у могућности да обављају своје дужности на најбољи могући начин, док добијају сву неопходну подршку и информације које им у том тренутку могу затребати.

И на крају сваке завршене поруџбине корисник има могућност да процени да ли је задовољан квалитетом испоруке. Ако курир не поступи савесно, предузимамо одговарајуће радње у складу са нашим условима коришћења – тврде у „Глову”.

Александар З., један од бивших достављача за једну од великих компанија, каже да раднике фирма не притиска да посао заврше што пре. Свако, међутим, жури због себе како би урадио довољно вожњи, добио бонус и зарадио више.

– Јер кад преузмеш вожњу, постоји очекивано време у коме стижеш и уколико касниш, храна се хлади и муштерије ти дају лоше оцене. У компанији те прво упозоре, а ако се то кашњење настави, више и не можеш да радиш. Искуснији возачи зато знају да кроз град возе не обазирући се на прописе – каже наш саговорник.

Он сматра и да би компаније које обављају овај посао морале запосленима давати инструкције о томе како се шта вози, шта се сме, а шта не сме.

– Помогло би и када би у граду постојало више бициклистичких стаза, као и да возачи схвате да су бициклисти равноправни учесници у саобраћају, а фирме би свакако требало да утичу код достављача, али и мотоциклиста, да развију личну одговорност и према себи и према другима – закључује Александар З.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Franja
Ne vidim nijednu prepreku za uvođenje obaveznog vozačkog ispita za vožnju bicikla. Svakog dana imam posla sa biciklistima koji se apsolutno ne obaziru na većinu saobraćajnih znakova, signalizaciju ne daju, pa ja moram da gatam u pasulj gde će koji da skrene. Mnogi stariji, a naročito oni maloletni ne znaju ni osnovna pravila u saobraćaju pa uleću u raskrsnice i kružne tokove kako hoće. Ne znaju čak ni kojom stranom ulice se vozi.
Pozdrav iz Helsinkija
Da je sreća da svi voze bicikle, da imaju ljudi gde da se istuširaju na poslu, bili bi i zdraviji i gužve u centru bi nestale. Ko mora kolima zbog dece i sl. mora ok, al 80% barem leti ne mora. Samo zamislite kako bi grad izgledao tada...
D.
A kuda bi trebalo da voze? Po ulici? Da li vozači automobila znaju prava biciklista? Da li haju za njih? Ja bih bicikl radije po trotoaru vozio nego po ulici. Bezbednije je.
Баба
Јел има милиција право да контролише бициклисте као што контролише наш пешаке ?? Многа деца од 10-12 година , за старије да и не говоримо , возе некакве електричне тротинете не само по тротоарима већ и по прометним улицама града....и ником ништа !
Milos
E, tacno sam znao da ce da se javi neka dileja koja ce da napadne elektricne trotinete. Alo, elektricni trotineti se NE KORISTE za isporuku hrane. Samo da bi skrenuli pricu sa problema el. BICIKALA koji su duplo brzi i opasniji od trotineta.
Борис М. Бања Лука
Није само кривица тих јадних достављача. Морају да раде преко 10 сати сваки дан да би једва пребацили минималац. Чиста и тотална екплоатација. Без икаквог осигурања. Да га удари ауто или аутобус, никоме ништа. Нико не би одговарао.
borivoj m
Jel to znaci da i taksisti mogu da prolaze na crveno i voze u kontra smeru jer i oni, jadni, rade od ture?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.