Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ, редитељ

Пријатељство је могуће само ако постоји љубав

Што је њима била Аустроугарска, то је нама данас Југославија. Као што потоње, историјски гледано, не би било без прве. Андрић и Црњански, а и Крлежа, наши су савременици. Они су ту и биће ту увек
Горчин Стојановић ​(Фото: Филип Краинчанин)

Представа „Загреб–Београд виа Сарајево” о фиктивном сусрету Ивe Андрића и Милоша Црњанског нови је редитељски искорак Горчина Стојановића. Премијера је недавно изведена на сцени Југословенског драмског позоришта. Овом представом, ЈДП обележава 60 година од када је Иво Андрић, који је био председник њиховог Позоришног савета (1956. до 1965.), награђен Нобеловом наградом за књижевност.

– У праву сте, јесте искорак. Реч је о сценској адаптацији текста изворно написаног за телевију, не класичну телевизијску драму, нити филм, него врло особену форму. Некад давно, у доба херојских почетака телевизије код нас, то се звало „тв игра”, а тада, пре 30 година, срећно се „венчавало” у то време актуелним видео-изразом. Јелица Зупанц је то написала следећи и дух ондашњих авангарди, експресионизма и надреализма, а то је сјајно режирао, у истом духу (видео-радови и јесу били у дијалогу са тим уметничким добом) Милош Радовић. Јако ми се свиђала, и сад ми се свиђа, та телевизијска ствар, а то је можда последњи изданак вере у то да је телевизија сама по себи и уметнички простор, а не само простор информисања, забаве, едукације и приказивања садржаја који јој нису изворно намењени – каже Горчин Стојановић у разговору за наш лист.

Коју слику односа Црњанског и Андрића сте желели да нам представите? Колико је на сцени деликатно изнијансирати њихове ликове?

Ми се заправо нисмо бавили историјским личностима. Нема више сведока младости наших јунака, а и да их има – то није задатак уметности. Ми смо се бавили оним што је амалгам понеког сећања, и то личног, и оног што извире из њиховог дела. Постоји неколико изврсних књижевно-историјских студија које се осврћу на то доба, а мени су најдрагоценије биле „Рани Андрић”, Мирослава Караулца, која се чита као роман и којој се редовно враћам, а била ми је од значаја и кад сам пре девет година радио Андрићеву „Госпођицу” и „Агон и меланхолија” Горане Раичевић, свеобухватна студија, акрибична, али и написана тако да је могуће читати као литературу. То је грађа која не одговара само на биографска питања, него их срећно укршта са оним што је иманентно делу ових писаца. А ми смо се, заправо, бавили двојицом момака који су о нечему сањали, а нешто им се друго догодило.

 У возу од Загреба до Београда, пратимо замишљено путовање Ивe Андрића и Милоша Црњанског. Коју линију пријатељствa Андрића и Црњанског прати представа?

Оно што нам је, а ево, после неколико изведби видимо и публици, било занимљиво јестe управо то огледање једног у другом. Један наоко самозатајни интроверт и један, чини се, покадшто исувише јарки екстроверт, писци сасвим различитих поетика, али неопозиво уроњених у наше просторе, повести, заблуде, уједно и у изравном дослуху са духом свог времена. Простије речено, два генија која се зрцале један у другом.

(Фото А. Васиљевић)

После тек завршеног Првог светског рата у коме је Црњански ратовао на страни Аустроугарске, а Андрић био утамничен у Марибору због сумње да је учествовао у сарајевском атентату, они се срећу у Загребу у тренутку уједињења југословенских народа у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Зашто су нам њихове судбине и карактери данас важни?

Из истог оног разлога из ког нам је важно не препуштати забораву, замашан и изнимно значајан део повести који се зове југословенска идеја. Хтели не хтели, ми живимо те мале или велике приче. Исходиште неке драмске ситуације или историјског кретања врло често је и њихов коначни исход. Ако коначнице има, ако није посреди бесконачност, понекад рђава, понекад напросто неподношљива управо због те безвремености. Не може се побећи од своје сенке. Али је могуће освртати се. Могуће и потребно. Уколико смо спремни да прихватимо и оно што нам се у обличју те сенке не допада.

Какав је емотивни и интелектуални свет двојице младих писаца који отварају многа питања, преиспитујући оно што је прошло и антиципирајући оно што тек долази?

Богат, узаврео, противречан. Речју – такав какав је потребан и довољан да би их се извело на позорницу. Сцена је увек поприште сусрета или судара душа. Две младе душе у потрази за слободом, општом и личном, на почетку нечега о чему су сањали, а што им се већ у часу настанка, не допада – отуд ту и Крлежа и његова „Пијана новембарска ноћ”. Уосталом, тако настаје велика књижевност, па и уметност уопште – у сумњи, у разочарању, у заносу, у отрежњењу, у вери која није догма, у страсти која није лишена увида, без вишка тенденциозности, али са јаком вољом да се свет обујми, чак и кад га није лако разумети или поднети.

Писац којем је Милош Црњански, послао највише писама је Иво Андрић, можда једини пријатељ са којим се аутор „Сеоба” никад није посвађао. До каквих нових појединости сте дошли о њиховом односу током рада на свом новом редитељском рукопису?

До само једне – да је пријатељство могуће једино ако постоји љубав. Мада, то и није нова појединост. Али можда није довољно истканута кад су посреди двојица великана. И не њиховом заслугом, него оних који су њихови тумачи, епигони, оних који се представљају њиховим „већинским власницима”, оним који би да их у катастар духа упишу као свој посед. Реч је о великој љубави два велика талента. Отуд се, уосталом, у представи чују и обе песме које су један другом посветили.

Два највећа српска писца 20. столећа, која су припадала истом књижевном нараштају, имала су, и поред сродних исходишта, сасвим различите карактере, што је, по свој прилици, у извесној мери обележило и њихове различите животне и песничке судбине. Која заједничка идеја би их данас спајала, интригирала?

Вероватно исти тај парадокс – док су свесрдно радили, понајпре у књижевним пословима, на докинућу једне средњовековне идеје какву представљају царства, управо су им та царства била извор инспирације, животни сок чије састојке жудно пију. Што је њима била Аустроугарска, то је нама данас Југославија. Као што потоње, историјски гледано, не би било без прве. Андрић и Црњански, а рекох – и Крлежа, наши су савременици. Они су ту. И биће ту, увек.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Kad se Poezija, Filozofija i Politika nadju zajedno u istom štivu, obično se radi o sanjarenju, filozofiranju i nagadjanju o politici.
Mima
Voleli smo Austrougarsku kao šro je ona volela nas.
Gavrilo
Mima, nije bilo ljubavi, ali ni zdrave pameti. Atentat u Sarajevu je odneo trecinu muskog stanovnistva u Srbiji.
Filip
Super intervju, veoma zreo pogled na tretman prošlosti i podsećanje na ulogu umetnosti. Ipak je nešto u tim Jugoslavijama bilo postavljeno kako treba, a čije pozitivne (kao i negativne) tekovine živimo i sad

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.