У САНУ одржан скуп о Исидори Жебељан

Скуп „Сећање на Исидору Жебељан” одржан је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ), у присуству чланова породице, колега и бројних поштовалаца.

Говорећи о личности и делу академика Жебељан (1967-2020), секретар Одељења уметности САНУ Милан Лојаница истакао је да је српска композиторка била „јавна личност високог угледа и убедљивог ауторитета, од великог значаја за средину” у којој је стварала.

Академик Лојаница је оценио да је Жебељан иза себе оставила „убедљив опус, са импресивним бројем дела, потпуно уметнички заокружен”, који показује „несвакидашњу надареност без премца”.

Подсетивши да је 2006. Жебељан са 39 година постала дописни и један од најмлађих чланова САНУ, а од 2012. и редован, Лојаница је додао да је, између осталог, компоновала музику за више о 30 представа и филмова.

„Све што је радила радила је енергично са емоцијом, у карактеристичном темпу са еруптивном жустрином. Као да се некуд журила, журила да реализује свој опус. Градила је своју музику од наоко тешко спојивих и неспојивих материјала и елемената музичког језика, од аутентичне народне до класичне музике”, рекао је Лојаница, јавља Танјуг.

Према његовим речима, Жебељан је припадала личностима „које бирају пут којима се ређе иде, стрмим путем против струје”, а када је реч о музици и ширим питањима културе „није се устручавала да изнесе своје бритко мишљење”.

Познавајући Жебељан скоро 30 година, Ивана Медић из Музиколошког института САНУ подсетила је да је композиторка била вундеркинд радећи „увек све спремније и брже од своје генерације”.

Жебељан је уписала Факултет музичке уметности са 17 година, да би после дипломирања одмах била примљена за асистента професора Властимира Трајковића, а током студија је била чланица композиторске групе „Величанствених седам”, подсетила је Медић.

Према њеним речима, од почетка деведесетих, услед ратова и санкција, земљу је напустило преко 60 композитора, а Жебељан је „донела храбру одлуку да остане и да се бори”.

„Навикла је себе да превише ради. Сустизање рокова, непроспаване ноћи...”, истакла је Медић.

Најзначаније композиције Жебељан настале су као поруџбине из иностранства, а велики део чак никада није изведен у Србији, приметила је Медић.

Издвојивши између осталих дела, пет опера „Зора Д.”, „Маратонци трче почасни круг”, „Симон изабраник”, „Две главе и девојка” и „Наход Симон”, Медић је нагласила да је Жебељан „пуно урадила за кратко време које јој је било на располагању”.

Према њеним речима, на музиколозима остаје велики посао обраде и вредновања дела Жебељан, кроз научне скупове, књиге, зборнике и друго, да „јој се макар на тај начин одужимо”.

Књижевница и позоришна редитељка Вида Огњеновић је у свом излагању насловљеном „Дубоки наклон композиторки Исидори Жебељан” истакла да је она „музику сматрала сфером апосолутне чистоте”.

„Музика је за Исидору била предео досегљивог савршенства, које је вредно сваког напора. Није подносила површни музички неред, сваку аљкавост у музици сматрала је злоупотребом”, рекла је Огњеновић.

Приметивши да „спорост није била њен темпо”, Огњеновић је рекла да је Жебељан била „ерупција ураганског талента” и „велика композиторка”.

Чињеница да су опере Жебељан писане за мале куће у иностранству и само су неке изведен код нас, према мишљењу Огњеновић показују да „нисмо хтели да увидимо да ради уметница близу генијалности”.

Огњеновић је на крају рекла да се поклања Жебељан и „музици у којој она сад живи” и да јој се захваљује „за све што је учинила за ову културну забит која опстаје на часним изузецима”.

Уметнички руководилац Бродски квартета из Лондона Пол Касиди у снимљеном видео обраћању подсетио се да је већ при првој сарадњи са Жебељан схватио да је у „у присуству истински јединственог музичара”.

Касиди је истакао да су постали „колеге и блиски пријатељи делећи музику и храну широм Европе и даље”, и да срећом Бродски квартет има снимљен ЦД са музиком Жебељан „који ће увек славити”.

„Нажалост не можемо више уживати у личности Жебељан, али Бродски ће наставити са напорима да њена предивна музика остане жива”, закључио је Касиди.

У свом видео обраћању, виолиниста и професор Краљевског музичког колеџа из Лондона Данијел Роуланд истакао је да је Жебељан била „драга пријатељица, велики композитор и национално благо”.

Роуланд је истакао да је Жебељан имала напретек талента, топлине, енергије, раздраганости, нежности и маште.

„Никад нисам срео композитора чија је музика била толико еклектична. Говорио сам да је њена музика српска, југословенска, балканска традиционална песма и плес, али да је кроз њен интелект и машту постајала авангардна и одважна, али укорењена у народне традиције и потпуно јединствена”, оценио је Роуланд.

Према његовим речима, Жебељан заузима важно место као велика српска и европска композиторка, а била је „музички бриљантна, генијална, особа коју сву сви волели, студенти, колеге, публика”.

У музичком делу програма изведене су композиције Жебељан „Чудо у Шаргану” и „Сви шајкаши” а наступили су сопран Анета Илић, виолинисткиња Мирјана Нешковић, виолончелиста Срђан Сретеновић и хармоникаш Александар Стефановић.