Избрисане Корнатска, Лошињска, Ријечка и Шибеничка улица

Из београдског адресара убрзо ће, према одлуци градских одборника, бити избрисана четири хрватска топонима. У прошлост сада одлазе Корнатска, Лошињска, Ријечка и Шибеничка. И не само да ће ова места изгубити своје позиције на уличним таблама, већ „брисање” очекује и Људевита Посавског, кнеза Панонске Хрватске, Франа Левстика, који је био словеначки писац и политички активиста, као и војводу Хрвоја, владара некадашње Западне Босне и Далмације.

Ово „ђутуре” преименовање улица са пет градских општина није никакво изненађење јер стратегија мењања хрватских топонима у називе дате по личностима које су у већој мери задужиле Београд одавно је већ на снази. Последње у низу преименованих су Жумберачка која је место уступила имену чувеног спортског новинара Марка Марковића, као и део Далматинске који је у новембру понео име по Владети Јеротићу.

И овога пута на градској скупштини саобраћајницама које су прекрштене дати су називи по значајним личностима из наше историје.

Досадашња раковичка улица Франа Левстика, на иницијативу Драгана Бисенића, од сада ће се звати по Џорџу Кенану, америчком дипломати и амбасадору САД у Југославији од 1963. године.

– Кенан је један од највећих америчких спољнополитичких мислилаца после Другог светског рата, чија каријера се кретала између дипломатије и Универзитета Принстон. Његову дугу каријеру обележиће и константно противљење постојању и деловању НАТО-а – рекла је Андреа Радуловић, заменица председника Скупштине града.

Уместо имена Људевита Посавског, улица на Вождовцу носиће од сада име мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, чиме се жели сачувати сећање на мајора српске и југословенске војске који је био учесник балканских и Првог светског рата, као и покрета отпора немачком окупатору. Ову иницијативу поднео је Бојан Димитријевић из Института за савремену историју. На седници Скупштине усвојен је још један његов предлог, па је тако будуће име Шибеничке улице Улица Ивана Иве Фрегла, по мајору Југословенске војске словеначког порекла. Корнатска ће сада бити Улица Анрија Жамеа, француског доктора који је педесетих година лечио српске научнике након нуклеарне несреће у Винчи, а ову иницијативу поднео је Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском Републике Србије.

Врачарска саобраћајница на чијим је таблама до сада стајао назив Ријечка сада ће, на предлог Небојше Марјановића, бити Улица кнегиње Јулије, супруге кнеза Михаила Обреновића, док ће по идеји градоначелника Чачка Милуна Тодоровића војводу Хрвоја сменити Улица кнеза Страцимира, названа по владару области око Западне Мораве и брата Стефана Немање.

Одборници су усвојили и одлуку да Лошињска улица на Звездари буде преименована у Улицу Владана Деснице, српског и југословенског књижевника, аутора романа „Прољећа Ивана Галеба” и „Зимско љетовање”, који се сматра једним од најзначајнијих модернистичких писаца.

Тренд обрачунавања са именима градова некадашње СФРЈ почео је још 2014. године када су се међу првим протераним топонимима бивших југословенских република нашле Загребачка, Охридска и Похорска. Све се, међутим, закувало прошле године када је Загорска постала Улица Благоја Јововића, названа по атентатору на Анту Павелића, и када је заменик градоначелника Горан Весић рекао да људи попут Јововића „више заслужују да имају улицу у Београду од било ког топонима који долази из државе где о Србима не мисле добро”.