Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сачувати низ здања у Улици Светозара Марковића

Група активиста покренула иницијативу да се не руше вредне старе зграде приликом изградње новог стамбено-пословног комплекса између Трга Славија и парка Мањеж за који је нацрт планског документа на јавном увиду до 14. јануара
(Фото: Ј. Кузмановић)

Нацрт измена и допуна плана детаљне регулације (ПДР) за део блока између улица Немањине, Светозара Марковића, Краља Милана и Краља Милутина који би требало да да нови изглед том делу града између парка Мањеж и Трга Славија, на јавном увиду биће до 14. јануара. Простор је требало да се уреди према идејном решењу архитеката Анђеле Карабашевић Суџум, Владислава Суџума, Ане Петровић, Марије Матијевић, Алексе Бекића и Зоје Милић, тима који је победио на јавном анкетном архитектонском такмичењу у конкуренцији 14 идејних решења колико их је пристигло на конкурс за тај блок. Али према нацрту ПДР-а то се очигледно неће десити иако је конкурсно решење требало да буде основ за плански документ.

На другој страни је, међутим, тим који чине Раде Милић из Центра за урбани развој, Ирина Суботић („Европа ностра” Србија), Милан Фирст из чешког удружења „Чешкa беседа” Београд, Јасна Ђокић из Удружења грађана „Тополска”, Милош Јовановић из Друштва за уређење и улепшавање Крунског венца. Они су, како кажу, уз подршку Одељења уметности САНУ покренули иницијативу да се од рушења, приликом изградње новог стамбено-пословног комплекса, сачува низ зграда у Улици Светозара Марковића.

– Рушење овог низа уназадило би Београд у историјском и естетском смислу. Међу овим зградама налазе се четири изузетна примера београдске архитектуре с почетка 20. века: од зграде старе Грађанске штедионице, на углу са Улицом краља Милана, преко здања нове Грађанске штедионице из 1929. године (одмах до старе) чешког архитекте Стевана Тоболара, затим зграде у којој се налази позната кафана „Мањеж” из 1934. године, коју је такође пројектовао Стеван Тоболар, до куће у средини блока коју је пројектовао познати београдски архитекта Милан Злоковић. У Улици краља Милутина 26 налази се зграда коју је тридесетих година пројектовао руски емигрант Валериј Сташевски и која представља вредан пример архитектуре модернизма тога доба – истиче се у иницијативи у којој се уништење ауторских дела Тоболара и Злоковића назива „антицивилизацијским чином”.

Како се наводи, реч је о градској целини која говори и о чешко-српским везама па би њено очување заштитило не само архитектуру, већ и историјску сарадњу два народа, пажљиво грађену од половине 19. века.

У плану који је могуће видети и на сајту града стоји да ће се у овом делу градити мешовити градски центар у коме ће висине објеката бити условљене висином хотела „Хилтон”. Уз стамбене зграде, овде ће се налазити и садржаји намењени трговини, бизнису, занатству, угоститељству, здравству... Комплекс би се простирао на нешто више од 5.000 квадрата.

План такође истиче да простор није утврђен као културно добро, није у оквиру просторно културно-историјске целине, не ужива претходну заштиту нити се на њему налазе добра под претходном заштитом.

Три стамбене куле

На делу главне градске пешачке трасе Калемегдан – Теразије – Славија осим палата „Албанија” и „Београд” и хотела „Славија” требало је да буду још три стамбене куле, предвидео је тим архитеката који је победио на одржаном конкурсу. Објекти од по 13 и 14 спратова планирани су на угловима Краља Милутина и Краља Милана и Краља Милана и Светозара Марковића и међусобно ће бити повезани нижим шестоспратним здањем са зеленим кровним парком. Иза високих зграда замишљен је градски озелењени пасаж заштићен од саобраћаја – који повезује парк Мањеж и пјацету Трга Славија. У тексту програма овог конкурса наведено је да су зграде у Улици Светозара Марковића 43, 47 и 49 сегмент историјског амбијента Београда, у важећем ПДР-у вредноване као амбијентална вредност и као такве могу се задржати у постојећем стању уз могућност да буду обновљене и дограђене.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

деда
1) То нису зграде ,,с почетка 20. века" (1929., 1934.). 2) Нису ни репрезентативне зграде познатих архитеката.
Милан
Уџерице рушите, предратна здања која симболишу дух нашег Београда - не дирајте!
AArdvark
Bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.