Процена је да око 330.000 људи у Србији не зна да има дијабетес

Ове године се обележава 100 година од када је откривен инсулин, који је за нас који живимо с дијабетесом од великог значаја. Знајући да неке особе које живе с овим здравственим проблемом у свету немају доступну инсулинску терапију, ми можемо бити мирни јер су у Србији доступни најмодернији инсулини. Проблем је што нам још увек нису доступне иновативне терапије за дијабетес тип 2, који има 90 одсто популације с дијабетесом. Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић за Светски дан дијабетеса обећала је да ће иновативне терапије бити на позитивној листи лекова до краја текуће године. Како смо већ дубоко загазили у децембар, надамо се да ће обећање бити испуњено.

По последњим статистикама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији имамо 770.000 људи с дијабетесом, а процене су да њих 330.000 уопште не зна да има ову болест. Трећина новооткривених пацијената има једну или више касних компликација: оштећење крвних судова, болести срца, бубрега, оштећење вида, нервног система, што нам говори да су превентивни прегледи изузетно важни.

Од септембра прошле године РФЗО је омогућио добијање сензора за континуирано мерење глукозе за децу и одрасле који су на инсулинској пумпи, као и за децу која имају нерестабилан шећер, што је један мали број пацијената, знајући да у Србији имамо преко 35.000 особа које имају дијабетеса тип 1. Континуирано мерење гликемије је неопходно ради боље регулације и смањења могућих компликација које дијабетес може да развије. Сензор нам омогућава да видимо како нам се шећер креће током целог дана, док спавамо или имамо физичку активност, кад смо болесни, такође да ли нам је добро усклађена инсулинска терапија... Једноставно, то је увид у све вредности гликемија у току 24 сата, а не само у тренутку мерења. Земље у окружењу га имају потпуно бесплатно. Зато је неопходно да овај вид контроле, праћење нивоа шећера у крви буде доступан свим особама које имају тип 1 дијабетеса.

За оне који немају право на сензоре, проблем је што немају довољан број тест трачица за мерење шећера у крви. Особа која је на инсулинској терапији мора да проверава шећер минимум шест пута дневно. По правилнику РФЗО-а, деца до 18 година и труднице имају право на 150, а месечно је за редовну контролу потребно око 200-250 трачица. Старији од 18 година, без обзира на то да ли примају једну или три дозе инсулина, имају право само на 50 трака за три месеца, док они који су на четири дозе имају право на 100 трачица месечно. То није довољно и пацијенти онда морају да докупљују, а једна кутија у којој је 50 комада кошта од 2.150 до 2.800 динара. Већина пацијената нема средстава да купује трачице и из тог разлога долази до компликација дијабетеса, које могу бити јако озбиљне по живот оболелих.

Јединствена апликација за помоћ особама с дијабетесом покренута је почетком септембра у Србији, а намењена је свим особама које живе с овим здравственим проблемом, њиховим породицама и пријатељима.

Апликација је осмишљена тако да осигура брзу помоћ у случају теже хипогликемије (пада шећера у крви) или хипергликемије (висок ниво шећера у крви), лаким и прилагођеним слањем обавештења, путем паник тастера на апликацији. У том случају особама које су наведене као контакти стиже СМС да је хитно потребна помоћ. Порука садржи унапред дефинисан текст као и локацију где се особа којој је потребна помоћ налази. Додатна погодност је и то што обавештење стиже и свим осталим корисницима ове апликације који се налазе у близини те локације. Друга примена је да може да се потражи помоћ у случају непланиране ситуације, на пример да се током путовања изгуби, заборави или поквари медицинско помагало (ланцентар, пен иглице, трачице, сензор, инфузиони сет) или без терапије (инсулин или лек) јер путем ове апликације може се обратити за помоћ другим „DiaHelperima” у близини активирањем СОС дугмета.

Апликација нуди корисницима информације из света дијабетеса објављеним на порталу „DiaHelp.net”, као и занимљиве текстове на тему исхране, технологије и контроле шећера у крви, а могу се прочитати и животне приче особа с дијабетесом. Апликација је бесплатна и чини да особе с дијабетесом осећају сигурност и добију помоћ у непредвиђеним ситуацијама које се могу десити.

О дијабетесу треба да се прича много чешће, а не само током новембра, који је посвећен особама које живе са овим здравственим проблемом. Важно је да се подигне свет грађана колико је важно да брину о себи и да редовно прате своје здравље. То важи и за оне који немају здравствени проблем, а за нас који већ имамо дијабетес од великог је значаја да шећер држимо под контролом. Држава такође треба да помогне и олакша живот свим особама с дијабетесом јер је то стање с којим ми живимо сваки минут, сат и дан до краја живота.