Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштићеним подручјима прети опасност због урбанизације

(Фото: С.Ступарушић)

Националним парковима у Србији прети опасност због ширења насеља и урбанизације услед нелегалне градње објеката, развоја неадекватних облика туризма и нагомилавања отпада, али и веће сече шума у заштићеним подручјима него што је дозвољено, наводе из Државне ревизорске институције.

То су неки од закључака данас представљеног извештаја о ревизији пословања националним парковима у Србији, а председник ДРИ Душко Пејовић истакао је да је циљ те ревизије био да се укаже да је нашим националним парковима потребно ефикасно, ефективно и економично управљање.

Пејовић је указао да су национални паркови важни, јер чувају природне вредности и ресурсе од националног значаја.

„Зашто смо се одлучили на ову тему? Због урбанизације тих подручја, недостатка комуналне инфраструктуре, нерешених система отпадних вода, развоја неадеквантих облика у туризму...”, рекао је Пејовић, преноси Танјуг.

Каже да последњих година постоје тенденције ширења насеља и урбанизације услед изградње нелегалних објеката, који угрожавању живи свет у националним парковима.

Државни ревизор Горан Чабаркапа каже да су на основу ревизије донети закључци да институције у Србији нису усагласиле сва планска документа у области заштите природе, да предузете активности институција које су задужене за националне паркове нису у довољној мери допринеле ефикасном управљању националним парковима и да није било довољно активности чувара и надлежних инспекција.

Чабаркапа истиче да такав однос институција према националним парковима ствара ризик за очување, унапређење и одрживо управљање националним парковима.

Евидентиран већи обим сече стабала у односу на планирани (Фото А. Васиљевић).

Истиче да, на пример, управљачи националним парковима Тара и Ђердап немају потпуну контролу над активностима на територији заштићеног подручја и да општине на којима се ова два парка простиру нису достављале примерак издате грађевинске дозволе управљачима.

Објашњава да то за последицу има да управљачи нису имали потпуну информацију о објектима који се граде у границама националног парка.

Унутар граница националних паркова Ђердап и Тара, у појединим газдинским јединицама, одељењима и одсецима, евидентиран је већи обим сече стабала у односу на планирани.

Између осталог, указано је да управљач Националног парка Ђердап у ревидираном периоду није обрачунано накнаду за коришћење заштићеног подручја за постављање викендица и других комерцијалних објеката за одмор, што је довело до умањења прихода.

Чабаркапа указује и да је недовољна активност чувара и надлежних инспекција, затим непоступање по донетим решењима о рушењу објеката, као и изостанак сарадње надлежних субјекта довело до раста бесправне градње у границама националних паркова.

Указао је да општина Бајина Башта у периоду од 2018. до 2020. није спровела ниједан инспекцијски надзор над изградњом бесправних објеката, што је утицало на раст бесправне градње у границама Националног парка Тара.

Општина Мајданпек, додаје Чабаркапа, у последњих 13 година донела је више од 40 решења о рушењу бесправних објеката на подручју Националног парка Ђердап, али да ни по једном није поступано закључно са 2020. годином.

Истакао је да је са рушењем почело тек током 2020. године и да закључно са 31. августом уклоњен 21 бесправан објекат.

Наиме, у Србији постоји пет националних паркова - Ђердап, Копаник, Фрушка гора, Тара, Шар планина, који се простиру на око 150.000 хекатра.

Око 66 одсто је у власништву државе, а 34 одсто је приватно власништво.

Општина Бајина Башта у периоду од 2018. до 2020. није спровела ниједан инспекцијски надзор над изградњом бесправних објеката

Национални паркови су у надлежности Министарства за заштиту животне средине, Националног парка Ђердап, Националног парка Тара, општине Бајина Башта и општине Мајданпек.

На данашњој конференцији Државне ревизорске институције представљени су и извештаји о ревизији пословања ефикасности и економичности поступка централизоване јавне набавке реагенаса и о ревизији пословања управљања информационим системима локалне пореске администрације.

Када је реч о набавци реагенаса, Пејовић је указао да је једна од ранијих препорука РФЗО-у била да спроведе централизоване јавне набавке за потребе здравствених установа и додао да је РФЗО централизовао јавне набавке за здравствене установе секундарног и терцијарног нивоа.

„РФЗО је у току 2020. године, за потребе здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, спровео централизовани поступак јавне набавке реагенаса процењене вредности 6,13 милијарди динара, без ПДВ-а”, рекао је Пејовић.

Указао је да централизација јавних набавки представља начин да се остваре економичније набавке због повољнијих набавних цена, међутим, истиче, да постоји ризик да су у одређеним случајевима цене у централизованом поступку јавне набавке веће од цена по којима су те реагенсе набављале здравствене установе у појединачним поступцима.

На представљају тог извештаја, указано је да је за 1.019 реагенаса постигнута иста цена и у централу и појединачно, за 538 су постигнуте ниже цене, а за 702 реагенаса више цене у систему централизоване јавне набавке.

Када је реч о управљању информационим системима локалне пореске администрације, Пејовић је указао да је ревизијом ранијих финансијских извештаја уочено да је један од највећих проблема наплата изворних прихода код локалних самоуправа, посебно код наплате на имовину.

На представљању извештаја указано је да је 74 одсто укупног дуга за порез на имовину из периода пре 2018, да је из 2018. дуг пет одсто, у 2020. три одсто, а да је од укупног дуга 18 одсто направљено 2019.

Повећање дуга 2019. године последица је успостављања јединственог инфромационог система, речено је на представљању извештаја.

Ревизори указују да је потребно на том пољу побољашати управљање инцидентима и комуникацију са крајњим корисницима, као и да се унапреди рад на чувању података.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша
Откази одговорним чуварима, инспекцији и лицима у општинама и Министарству. Заштићена подручја се морају штитити, зар је то потребно објашнјавати.
Срба Олуић
Нама је Бог готово све дао, осим памети!
Petar Dozet
Ljudi oduvek zaposedaju teritorij, koji im se svidja. Jednom kad se smeste, rado bi da ograniče druge da učine baš to isto. Slično je i sa zagadjivanjem atmosfere. Najrazvijeniji su je zagadili do ovog, kažu nepopravljivog, nivoa, ali sad bi da spreče nerazvijene da imaju industriju i da se greju.
Darko
Nema nikakve opasnosti ako se postuje zakon. Znaci neka i dalje ostanu vrlo dobro zasticena od posati zvane "zlatiborizacija".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.