Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порибљавање Палића након десет година

У језеро су пуштене прве количине аутохтоне рибе, овога пута сома (Фото: Никола Тумбас)

Суботица – Након паузе од десетак година, поново је отпочело порибљавање језера Палић аутохтоним врстама риба. У језеро је на четири локације бачено првих 150 килограма сома. У овом делу језера привремено ће бити забрањено пецање како би новодошли рибљи предатор имао шансу да се прилагоди, најавила је Марта Добо, директорица ЈП „Палић Лудаш”.

Такође, у плану је даље порибљавање Палића са врстама као што су штука и смуђ, а када програм порибљавања и заштите језера то буде дозволило, у плану је да се у воду пусте и прве количине шарана, црвенперки и других рибљих врста, најавио је Винко Тамаш, стручни сарадник у предузећу „Палић Лудаш”. У почетку, језеро ће бити порибљавано са до 150 килограма рибе по врстама, а на основу показатеља мониторинга ова количина ће се и повећавати.

„Циљ је да се обогати рибљи фонд, а током селективног излова видели смо да су присутне и домаће, аутохтоне, а не само инвазивне врсте, али још не у количини која би била пожељна за језеро. Грабљивицама, као што је сом, желимо на природан начин да смањимо бројност инвазивних врста, пре свега бабушке”, каже Тамаш.

Порибљавање Палића је друга фаза биоманипулације језером, а што је подразумевало и санитарни излов који је спровођен неколико година када је из језера, специјалним вршама како их не би повредили вађен инвазивни сребрни карас, односно бабушка. Прве процене су биле да у четвртом сектору постоји око 120 тона, али је санационим изловом извађено укупно 190 тона бабушки, што показује у којој мери је језерска вода била пренасељена инвазивном врстом која племенитијим рибама није остављала довољно животног простора. Санитарни излов је уз друге мере, попут побољшања рада пречистача и формирање заштитног коридора око језера, утицао на постепено побошљање квалитета језерске воде.

„Током селективног излова ми смо вадили и одрасле комаде, теже од 10 килограма, аутохтоних врста, што значи да могу да опстану у језеру. Друго је питање сада читавог екосистема да ли ће ова риба моћи у језеру и да се мрести. Због тога смо у склопу пројекта радили и трансплантацију трске, планирамо да побољшамо и стање водене вегетације, што је јако битно. Понекад заборавимо да језеро не чини само вода већ и биљке, разне трске, рогоз, дрезга, различите биљке су битне за овај екосистем и морамо да водимо рачуна и о томе”, каже Тамаш.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

похвала разуму
За радовање.
Milan Plavsic
svaka cast

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.