Недимовић: Нема више чекања на границама за пољопривредне производе

Главна добит за пољопривреду од „Отвореног Балкана” је што су лабораторијске процедуре између Србије, Албаније и Северне Македоније усклађене и што више нема чекања на границама због фитосанитарне и ветеринарске контроле, изјавио је у Тирани министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Он је за „Политику” рекао да су резултати у побољшању трговинске размене већ видљиви и да је ове године извоз из Србије у Северну Македонију порастао за 15 одсто, а у Албанију 19 процената.

– У случају Албаније у првих десет месеци превазишли смо целокупни прошлогодишњи резултат – нагласио је он. Додао је да за разлику од ранијег периода, када су ветеринарска и фитосанитарна инспекција с једне стране границе радиле 24 сата, а са друге нису, сада је тај посао уређен тако да сви раде непрестано, седам дана у недељи. Оно што је значајно за привреднике јесте и да су лабораторијске анализе усклађене.

Навео је да оно што се узоркује у Скопљу, важи у Београду и Елбасану или било где другде. Ово је у прошлости био камен спотицања али тога више нема, напоменуо је он. Нагласио је да све ово значи да више нема чекања на границама за пољопривредне производе.

– Оде се до царинске испоставе, тамо се раскњиже папири и роба иде у продају тамо где треба. То је главна тековина „Отвореног Балкана” за пољопривреду – закључио је Недимовић.

Да је пољопривредни сектор један од најважнијих у погледу сарадње у оквиру иницијативе „Отворени Балкан” сматра и председник Србије Александар Вучић. Он је изјавио да су споразумима о сарадњи у ветеринарској, фитосанитарној и области безбедности намирница и хране за животиње отвара велика могућност за поспешивање трговинске размене, те да би она само у аграру, у наредних неколико година, могла да достигне ниво од милијарду евра.

Између Србије и Албаније размена у сектору аграра износи 70 милиона евра, а са Северном Македонијом 260 милиона. Вучић је казао да су то тренутно мали бројеви али да верује да ће ускоро достићи милијарду евра, ако све буде ишло добрим путем.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Северну Македонију Србија највише извози житарице и производе од житарица, поврће и воће, млечне и друге прехрамбене производе и прерађевине.

Прошле године забележен је знатан раст извоза животиња, шећера и меда и размене сточне хране с бољим резултатима на обе стране. Готово половина увоза из Северне Македоније чине поврће и воће.

У Случају Албаније житарице су такође на првом месту у извозу, а следе пића, прерађевине од поврћа и воћа, млеко и млечни производи. Из те земље ове године највише смо набављали поврће и неке врсте воћа.

Србија и иначе остварује знатну размену пољопривредних и прехрамбених производа с Цефта регионом, коме припадају и ове две државе. Иако нам је у извозу аграра ЕУ најзначајнији трговински партнер где се пласира више од 50 одсто домаће робе, чак четвртина извоза одлази управо у Цефта подручје. Наша земља је 2020. остварила рекордни извоз пољопривреде и и прехрамбене индустрије од 4,1 милијарду долара. Извоз у ЕУ био је 2,1 милијарду а у Цефта државе 1,2 милијарде долара.