Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рио Тинто купује рудник литијума у Аргентини

(Принтскрин)

Компанија Рио Тинто купује рудник литијума у Аргентини који би требало да има потенцијал да производи 50.000 тона литијум карбоната, отприлике колико и рудник Јадар због којег су у Србији избили протести, и с та два пројекта постала би један од највећих произвођача литијума на свету, преноси Радио слободна Европа писање светских медија.

Рио Тинто саопштио је 21. децембра да ће купити литијумски пројекат Ринкон у Аргентини за 825 милиона долара у настојању да надогради своје пословање материјалима неопходним за производњу батерија, наводи Ројтерс.

Ова куповина Рио Тинта, како наводи агенција, долази у време када влада велика потражња за литијумом који је кључни састојак у батеријама за електричне аутомобиле, док се други очекивани производ, борат, користи у соларним панелима и ветротурбинама.

„Пројекат Ринкон има потенцијал да донесе значајне нове залихе литијум карбоната за батерије, да се искористи прилика коју нуди растућа потражња навођена глобалном енергетском транзицијом”, навео је у саопштењу извршни директор Рија Џејкоб Стаусхолм, преноси Бета.

Технологија директне екстракције литијума предложена за пројекат купљен од приватних власника има „потенцијал да значајно повећа добијање литијума” у поређењу са базенима за соларно испаравање, навео је Рио Тинто, додајући да на локацији тренутно ради пилот постројење.

Рио Тинто је у јулу определио 2,4 милијарде долара за пројекат литијума у Србији који је изазивао протесте активиста за заштиту животне средине који кажу да ће рудник загадити земљу и воду.

Куповином рудника литијума у Аргентини, друга по величини рударска компанија на свету убрзава свој продор у материјале за батерије, док цена тог метала наставља да расте, указује Блумберг.

Глобална транзиција ка електричним возилима повећала је потрошњу и цене литијума су ове године забележиле више него троструки раст, будући да рударске компаније и поред проширења капацитета не могу да иду у корак с потражњом.

Највеће рударске компаније, како наводи Блумберг, све више желе да се прошире на такозване материјале за будућност, као што су литијум, бакар, па чак и ђубрива, пошто инвеститори и владе повећавају притисак на материјале који више загађују, али који су дуго били најпрофитабилнији.

Рио Тинто већ жели да у Србији развије рудник литијума вредан 2,4 милијарде долара док настоји да диверзификује своје пословање базирано на руди гвожђа, али су ти планови под притиском активиста који протестују на улицама српских градова против пројекта.

Због тих препрека договор у Аргентини је „посебно важан”, рекао је Крис Бери, председник консултантске компаније Хаус маунтин партнерс, додајући да је једна од највећих грешака рударских компанија што немају план Б, али да је „јасно да је Рио добро размислио о својој литијумској стратегији”.

Договор о куповини пројекта литијума у Аргентини истиче промену стратегије у Рио Тинту под његовим новим извршним директором Стаусхолмом који верује да компанија превише избегава ризике, делом због лошег резултата у недавним спајањима и аквизицијама, истиче Фајненшл тајмс.

Аналитичар инвестициона банке Џеј Пи Морган Доминик О'Кејн оценио је да је куповина Ринкона „стратешки значајна”, наводи британски лист и указује да тај договор који је уследио после низа других послова с литијумом у Јужној Америци, укључујући најављени улазак кинеске компаније Зиђин, показује да рударски сектор скреће пажњу на метале потребне за енергетску транзицију.

Рио Тинто већ има пројекат литијума Јадар у Србији вредан 2,4 милијарде долара и с куповином Ринкона имаће потенцијал да производи од више од 100.000 тона литијум карбоната годишње, пошто би оба пројекта требало да дају по 50.000 тона годишње под пуним капацитетом, указује Фајненшл тајмс.

С та два пројекта, додаје лист, Рио Тинто би био један од највећих произвођача литијума на тржишту за које се очекује да ће расти за 25 до 35 одсто годишње у наредној деценији, док се повећава потражња за тим металом пошто је кључан за производњу батерија које напајају разне ствари од паметних телефона до електричних возила.

Рио Тинто није навео колико ће коштати развој пројекта у Аргентини, али на сајту Ринкона пише да се предвиђа да ће капитални издаци бити 770 милиона долара током двогодишњег периода изградње, с очекивањем прве производње 2025-2026. године.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Imajuci u vidu kako su Amerikanci demolirali citavu Juznu Ameriku, ova vest uopste ne cudi.
Budimir
Sretan im put !
dusan1
Porediti Srbiju i Patagoniju....
petrovic sasa
super, hvala Rio tintu na dosadasnjim istrazivanjma i saradnju u Srbiji. zelimo Vam puno srece i uspeha u Argentini, Do vidjenja i srecan put!
popchulle
Ne doviđenja već zbogom.
Горан Ф. Лалић
Далеко му лепа кућа. Чуо сам да су и у селу мојих предака, Струганику, хтели нешто да буше. Народ треба да буде јединствен и да не дозволи да се, једино благо које имамо а то је планета Земља, уништи.
ivan
Интересантно је да су Срби јединствени када нешто страно долази, што не разумеју ни шта ни како, али неће да оно што имају, опипљиво и лепо, тзв. ,,дедовину`` чувају и негују. Мислим на природу. Природа нам има пуно смећа и депонија, дивље градње. Тачније, где год су човек или неки пут у близини. Мислите о томе. Људи се више ангажују око чишћења, то јесте, али и даље недовољно. Парадокс овог поднебља не престаје.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.