Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Концерт Стефана Миленковића и Симфонијског оркестра РТС-а

(Фото Танјуг/Јадранка Илић)

Чувени виолиниста Стефан Миленковић и Симфонијски оркестар РТС-а, одржали су синоћ веома успешан новогодишњи концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине, уз композиције Петра Иљича Чајковског и Камија Сен-Санса.

На самом почетку вечери, испред великог оркестра подсетили су да је тог дана у Београду у 53. години изненада преминуо Станко Јовановић, стални диригент Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије.

У богатој уметничкој каријери сарађивао је и са другим ансамблима Музичке продукције РТС-а, и добитник је многих награда и признања, те је минутом ћутања одата пошта преминулом уметнику.

Музичко вече било је подељено у два чина, заправо два посебна фрагмента која су чинила већу целину испуњену безвременском чаролијом виртуоза на виолини и умећем уиграног ансамбла.

Сцена је била украшена цвећем које се простирало дуж пода бине, али и на галерији, као празнично расположење и увод у неку бољу нову годину.

Сам поглед на толико чланова Симфонијског оркестра већ је био довољан да публика осети да присуствује будућем спектаклу, иако ниједан тон није био још увек одсвиран.

Симфонијски оркестар РТС, настао давне 1937. године, данас је модерни бенд, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике.

Репертоар прве целине чинила је композиција „Симфонија бр. 3” француског уметника Камија Сен-Санса (1835-1921), позната и као „Оргуљска симфонија”.

Ремек дело „Симфонија бр. 3, це-мол, оп. 78” настало је 1886. године и састоји се из седам краћих ставова, са различитим прелазима, односно сама динамика је неуједначена: креће лагано, тихо, онда нагло одлази у снажне, ураганске мелодије, да би се вратила поново у мирније воде.

Диригент је свакако Бојан Суђић, један од најтраженијих уметника на овим просторима, који ради изузетно велике пројекте и ансамбле, и увек се унесе театрално у извођења концерата.

Оркестар под његовом диригентском супервизијом храбро је изнео овај школски час јединственог концерта који је публику заправо припремао за главни програм који ће тек уследити, преноси Танјуг.

Специјалан гост на овом концерту био је врхунски оргуљаш Золтан Борбељ, који је од публике добио посебан аплауз.

Камиј Сен-Санс је прву композицију за клавир објавио још 1839, а са свега 10 година одржао је свој први наступ – „Концерт за клавир бр. 15” од Моцарта, делови од Баха, Хендла, а тада је изјавио да жели једну од Бетовенових соната да одсвира напамет, без гледања у ноте пред собом.

Са 16 година објавио је своју прву симфонију, онда и другу (1853), и трећу (1886), као и чувено дело „Карневал животиња”.

Ипак, француски композитор је 1908. године ушао у историју као аутор примењене музике, тачније филмске композиције за остварење „Убиство војводе од Гисеа”.

Премда је у питању неми филм, његову музику оркестар је изводио уживо или се емитовала преко грамофона као права тема синхронизована са радњом кинематографског дела.

Занимљиво је да је у скоро свим камерним делима уметник користио клавир и тек је са гудачким квартетима – опуси 112 и 153 крајем 19. века почео да изузима клавир из састава.

Осим величанственог дела „Оргуљска симфонија”, која је синоћ представљена, а посвећена је мађарском колеги Францу Листу (преминуо је два месеца после светске премијере), Сен-Санс је изнедрио још значајних дела: Четврти и Трећи виолински концерт, врхунску оперу „Самсон и Далила”, прву виолинску и чело сонату, Варијације на Бетовенову тему, и није крио наклоност према камерној музици.

Други чин концерта на Коларцу у суштини је био главно „јело” након овог пролога као „предјела”, јер је на сцену ступио прослављени виолиниста Стефан Миленковић, амбасадор српске културе у свету и један од најзначајнијих уметника у нашој земљи.

Увек насмејан, весео, као неки вечити дечак, препустио се одмах музицирању комплексног ремек-дела „Концерт за виолину и оркестар у де-дуру, оп. 35” П. И. Чајковског (1840 - 1893).

Композиција је тако конципирана да Симфонијски оркестар једно време свира, док се солиста -– Стефан припрема и онда његова магична оригинална виолина из 1783. године, градитеља Ђованија Батисте Гвадањинија, крене да производи јединствени звук .

Тако је путовање кроз пет ставова („Allegro moderato”, „Canzonetta”, „Andante”, „Finale” и „Allegro vivacissimo”) почело на радост љубитеља класичне музике, лика и дела Стефана Миленковића.

Наизменично, како то композиција захтева у својим законитостима, солиста на виолини се укључује када му је време, није стално утиснут у свирање, а онда када он доминира и преузме вођство, оркестар се или утиша или комплетно утихне.

Увек када се посматра концерт Миленковића, делује да све реализује лако и да би свако можда и могао уз мало труда да музицира као он, али наравно то је озбиљна варка.

Ретко талентовани извођач, једноставно савршен у свом наступу, пролазио је кроз некада тешко проходне тонове тих пет ставова великог руског композитора позног романтизма.

Чајковски је концерт написао 1878. у Швајцарској и то је његов једини концерт за виолину и оркестар, а онда је виолиниста Леополд Дамрош 1879. године у Њујорку извео премијеру верзије за виолину и клавир. Премијера са оркестром је изведена је 1881. у Бечу, када је виолиниста био Адолф Бродски, а диригент Ханс Рихтер. Ипак, музичка стручна јавност овом делу није била нимало наклоњена.

Утицајни критичар Едуард Ханслик (1825-1904) написао је након премијере да је Концерт за виолину и оркестар „дуг и претенциозан”, „пара уши” и „виолина није свирана него је пребијена намртво”.

Али, лоше критике нису нимало наудиле Концерту, јер се он незаустављиво изводи широм планете већ скоро читав век и по.

Стефан Миленковић је храбро и одважно изнео цео концерт и убедљиво доминирао, што је и очекивано, концентрисан, посвећен, предан захтевном делу из пет мањих фрагмената који су били озбиљан залогај скоро 40 ефектних минута.

Аплауз, огроман и снажан, проломио се кроз целу велику салу, тако да је Миленковић одмах одлучио да поклони публици не један, већ два садржајна биса.

„Хвала вам пуно што сте вечерас дошли овде, много ми значи. Увек са посебним емоцијама наступам у овом простору”, први пут се на бису обратио солиста публици и открио да ће сада извести Свиту бр. 3 „Алеманда” од Јохана Себастијана Баха.

Потпуно сам, без учешћа Симфонијског оркестра, Миленковић је бриљирао на кратком извођењу те свите и онда је нови аплауз заправо подразумевао и нови бис.

На сцену је изашао диригент Бојан Суђић и било је јасно да публику чека још пријатног садржаја.

„Док не кренемо са још једном композицијом, желимо вам сви заједно са бине срећнију, лепшу, бољу и здравију нову годину”, надахнуто је рекао диригент и предочио да следи још једно дело из богатог опуса Камија Сен-Санса.

Након следећег маестралног извођења спектакла – Стефана Миленковића и целог ансамбла, концерт од пуна два сата био је бриљантно завршен. Солиста, оркестар, диригент, сви очигледно задовољни, као и публика која је минутама аплаудирала одушевљено, емотивно и испуњено.

Можда је недостајало да Стефан све време буде присутан на концерту у целовечерњем формату, јер је овде одиграо улогу од друге половине.

Али, у последњем периоду често на тај начин наступа, што се под идентичним кључем показало на концерту у Ботаничкој башти са камерним оркестром „Музикон” и у Новом Саду на спектаклу током фестивала „Калеидоскоп културе” уз Војвођански симфонијски оркестар.

У Новој 2022. години, Миленковића чека и концерт 9. јануара на отвореном у Зрењанину са њиховим оркестром.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.