Балашевићев музеј у парку код кеја нудиће и смештај

Нови Сад – Градска скупштина усвојила је јуче урбанистички план према коме ће у Универзитетском парку бити могућа изградња музеја посвећеног Ђорђу Балашевићу, кантаутору који је живео и стварао у Новом Саду, где је и преминуо у фебруару ове године.

Парк се налази у троуглу Сунчаног кеја, Булевара цара Лазара и Улице др Зорана Ђинђића, где је засад једини објекат централна зграда Универзитета у Новом Саду, познатија као Ректорат.

Сада је за овај парк усвојен план генералне регулације који подразумева уређење зеленила и стаза кроз парк, али и изградњу музеја са рестораном, продавницом и смештајом, иза кога стоји иницијатива „Фондације Балашевић”, повезане са породицом кантаутора.

Против плана су били опозициони одборници Српске радикалне странке и Демократске странке Србије. ДСС је затражио и да се предлог повуче са дневног реда, што је владајућа коалиција са Српском напредном странком на челу, уз своје партнере, глатко одбила.

„Владајућа већина није желела да прихвати, по нама, тај рационалан предлог и сада смо у доста незгодној ситуацији, нарочито имајући у виду колико је јавност узбуђена по питању усвајања овог плана и колико су грађани Новог Сада потрешени тиме да се у оквиру овог плана предвиђа изградња објекта од 500 квадрата на до сада зеленој парковској површини”, казао је одборник ДСС-а Бојан Радојевић који сматра да би ово могло да донесе нове еколошке протесте у граду.

По њима, неприхватљива је брзина којом се доноси план, као и локација музеја, а постављају и питање финансирања, те да ли је у складу са Генералним урбанистички планом града до 2021. године. Приметили су да је градоначелник са Балашевићевом породицом већ, и пре усвајања плана, представио готово решење за изградњу овог музеја.

„Да не буде забуне, ми никако нисмо против изградње музеја Ђорђа Балашевића, али сматрамо да је изградња било каквог објекта, па и музеја Ђорђа Балашевића, унутар једне парковске површине апсолутно неприхватљиво. У Новом Саду постоје много боља, смисленија места на којима би могао да се направи музеј кантаутора који је прославио име Новог Сада”, казао је овај одборник и навео да би тај музеј могао да буде негде на Салајци као Балашевићевом крају или у Спенсу чија је реконструкција најављена и где је он држао своје велике концерте.

Тај музеј би могао да буде, сматра одборник Ђурађ Јакшић (СРС), у неком простору ‒ споменику културе, каквих Нови Сад има, али они пропадају јер се не користе, не греју се и не проветравају. Замерио је одборнику ДСС-а који је план за парк довео у везу са еколошким протестима, јер „кад су на челу тих протеста Драган Ђилас и Мариника Тепић, то најмање има везе са заштитом животне средине, а највише има везе са Бриселом и Вашингтоном”.

Јакшић је одбацио и питање да ли је универзитетски парк локација за музеј кантаутора, јер како сматра овај одборник, још мање везе са Универзитетом у Новом Саду има, како каже, „мафијашки премијер Зоран Ђинђић” по коме је у овом крају названа једна улица.

Расправа о парку и музеју је склизнула у својеврстан обрачун одборника ко је у скупштини „једина опозиција” и на страни грађана.

„СНС на челу овог града води рачуна о зеленим површинама”, реаговала је шефица ове одборничке групе Сања Драшко, која је за ДСС навела да су „лицемерни” према грађанима јер траже повлачење предлога плана у чију израду је био укључен и њихов представник.

Радојевић је узвратио да ДСС похваљује онај део плана који се тиче будућег уређења зеленила, на чему су радили и њихови представници из реда универзитетских професора, али каже и да је чињеница да ће зарад грађења објекта музеја бити уништене зелене површине.

Објекат се планира, како је то навела одборница Јелена Ровчанин (СНС) на површини која не прелази један одсто површине парка. У односу на важећи план, новим актом се површина парка повећава, по њеним речима, за један хектар, на рачун некада планираних саобраћајница. Поред постојећих садржаја у парку, планирани су и нови: централни плато са мрежом пешачких и бициклистичких стаза, амфитеатар са летњом позорницом, дечја игралишта и поменути музеј посвећен Балашевићу, око кога ће партерно уређење бити разрађено. Напоменула је и да музеј не може бити тема ГУП-а. Овде ће стабла која су дотрајала, постепено бити замењена новим, а све интервенције које ће бити рађене на зеленилу, биће, како је истакла, у складу са анализом Природно-математичког факултета у Новом Саду.