Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Просветни закони отварају врата државној матури

Високошколске установе су дале предлоге за вредновање матурског испита који ће заменити пријемни за упис бруцоша. – Предвиђени су ИТ систем и центар за испите, без којих се не може реализовати овај посао
О матурском испиту ће тек размишљати, сада их брину оцене на полугодишту (Фото Бета)

У последњих годину дана пут ка увођењу државне матуре прокрчен је више него у последњој деценији, откако је овај испит приоритет сваке просветне власти. Звучи смело ова тврдња, и невероватно, кад се зна да су у исто време одложени и коначно увођење велике матуре – за 2024. годину, и њено друго пилотирање – за април 2022. године, што ће рећи после избора. Међутим, за разлику од претходника, актуелни просветни врх, под руководством политичара који „не припада мејнстриму попечитељског миљеа” и првог потпредседника владе мандата ороченог на 18 месеци, Бранка Ружића, први је проблеме назвао правим именом и сувисло образложио зашто је још једно одлагање нужно. У међувремену испунио је и неке кључне предуслове да се увођење велике матуре убудуће не пролонгира.

Државна матура је званично одложена за 2024. годину, недуго после увида просветне власти у резултате првог пилотирања, које због вируса корона није одржано у марту 2020. године, као што је планирано, него крајем октобра лане. Испоставило се да су ђаци тада, баш као и систем, показали приличну неспремност да досегну очекиване исходе, и то не само због отежаних околности које је диктирала епидемија. Систем је, пре само годину дана, иако се активно припрема за увођење државне матуре од 2011. године, и даље имао „добар почетак, не и крај” испитног процеса који треба да замени пријемне на факултетима. Кључне потешкоће огледале су се у недовољној укључености високошколских установа, непрецизним законским решењима, непостојању ИТ система за управљање спровођењем државне матуре и темељних припрема ученика за нову проверу знања.

Све то, уз промене на руководећим позицијама у ресорном министарству, допринело је да се почетком ове године формира нова комисија у просветном врху задужена да помно прати фазе настајања и увођења велике матуре. Од тада до сада постављено је више носећих стубова, који би могли да осигурају да ова провера знања постане мост без препрека између средњег и високог образовања. До краја априла ове године више од 200 високошколских установа предложило је потенцијалне моделе како би под њиховим кровом велика матура уместо пријемног испита могла да се вреднује за упис бруцоша. У мају је одржан, по броју учесника до сада најмасовнији, скуп експерата посвећених увођењу овог националног тестирања који је окупио више од 80 ректора, проректора и декана факултета државних и приватних универзитета у Србији. Кориговањем Закона о средњем образовању и васпитању, такође у мају, прописано је и озваничено да се „почевши од школске 2023/24. године у школама полаже општа, стручна и уметничка матура”.

Изменама Закона о високом образовању, почетком јула, разрешене су дилеме о признавању овог испита и проходности матураната различитих смерова гимназија и образовних профила средњих стручних школа за наставак школовања – отворена су им врата свих основних академских и струковних студија. Истим прописом дат је рок високошколским установама да до 31. августа 2022. године утврде који се испити са опште, стручне и уметничке матуре вреднују приликом уписа на студије и критеријуме на основу којих се обавља класификација и избор кандидата који ће завредети индекс.

Најважније новине које доносе предложене измене и допуне просветних закона о којима посланици ових дана расправљају – широм отварају врата образовног система државној матури. Претпостављају нове, веће надлежности и формирање унапређеног Центра за испите под кровом Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ). Предвиђено је да се за проширење капацитета постојећег центра обезбеди 109.605.000 динара у 2022. години и 338.959.000 динара у 2023. години, да би се на том месту убудуће припремали: предлози садржаја, организовања и спровођења мале и велике матуре, банке задатака за националне испите, матурски тестови, упутства за оцењивање, пријемни испити за проверу склоности и способности осмака за упис у средње школе и одељења за таленте, анализе и извештаји о резултатима завршних испита за крај основног и средњег образовања... У надлежности центра, по плану, биће и управљање информационим системом за спровођење испита који је, према најавама из просветног врха у изради, а надају се да ће први пут бити и тестиран приликом наредног пилотирања велике матуре. Јасно је да без ИТ система и националног центра за испите, као носиоца овог огромног посла, државна матура не може да се спроведе у пуном обиму.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.