Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велика потражња стамбених кредита упркос скупим некретнинама

За евроиндексиране стамбене зајмове просечна камата је сада 2,6 одсто што је готово најнижи ниво каматних стопа на ову врсту кредита до сада
(Фото А. Васиљевић)

Стамбени кредити у овој години доживели су прави бум, јер их је за десет месеци одобрено 30 одсто више него у истом периоду 2020. И то упркос високим ценама некретнина. На другој страни таса су ниске камате, односно повољни услови задуживања и то што банке сада масовније одобравају зајмове са десет одсто учешћа уместо двадесет, као и за незавршене станове. Стручњаци наводе да је познато да када су камате на ове зајмове ниске да онда расту цене некретнина као што је сада случај и обрнуто.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да се од прошле године, када су прописима омогућили банкама да лакше одобре зајам за куповину првог стана са десет одсто учешћа и за куповину у сивој фази градње, број банака који их дају повећао. У првом случају најмање седам банака их одобрава, а у другом шест.

Рајфајзен банка је једна од тих која одобрава стамбени кредит с десет одсто учешћа од почетка ступања на снагу поменутих мера и до сада су одобрили 202 таква зајма укупне вредности 16,2 милиона евра. У њиховом случају тражња за новим и „старим” становима је уједначена. Кад је реч о условима за одобрење, максималан износ одређен је кредитном способношћу клијента, односно одређује се на исти начин као код кредита који имају веће учешће, док је максимални рок отплате 360 месеци. Каматна стопа је непромењена у односу на стандардни модел стамбеног зајма што значи да је променљива 3,24 одсто, плус тромесечни еурибор који је негативан и фиксна од 3,45 до 3,95 одсто у зависности од рока отплате кредита.

Из НБС наводе да стамбени зајмови већ неколико година имају изражен тренд раста, чему доприносе позитивни трендови на тржишту некретнина, укључујући и континуирани раст броја завршених станова од 2016. године, као и повољни услови задуживања и раст расположивог дохотка. Тражња становништва за кредитима расла је и од проглашења пандемије вируса корона, чему су свакако допринеле и проактивне мере НБС чији је циљ био да ублаже негативне последице кризе и очувају потрошачко и инвестиционо поверење. Конкретно, у вези са растом стамбеног кредитирања, централна банке донела је одлуку да снизи прописано минимално учешће за куповину прве стамбене непокретности са 20 на 10 одсто, као и да смањи минимални степен изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним зајмовима банака.

„Номинално посматрано, прираст стамбених кредита у десет месеци 2021. године (65,8 милијарди динара) већи је за више од 30 одсто у односу на целу претходну годину, а учешће стамбених зајмова у укупним кредитима повећано је за готово два процентна поена у односу на крај 2020. и у октобру је износило 38,5 процената. На позитивне трендове на тржишту стамбених кредита указују и резултати анкете о кредитној активности према којима су банке оцениле да су стандарди по којима су одобравани стамбени зајмови ублажени, а да је тражња становништва за овом врстом кредита повећана, што очекују да се настави и у наредном периоду.

Услови узимања стамбених кредита знатно су повољнији захваљујући претходном ублажавању монетарне политике НБС за динарске кредите и Европске централне банке за девизно индексиране кредите. На повољније услове задуживања одразили су се и пад премије ризика земље и повећање кредитног рејтинга. Конкретно, у октобру ове године евроиндексирани стамбени кредити одобравани су по просечној стопи од 2,6 одсто што је готово најнижи ниво каматних стопа на ову врсту зајма до сада”, кажу у централној банци.

Из НБС наглашавају да банке, као и до сада, одобравају кредите у складу са својом пословном политиком и сопственим проценама ризика, те и даље могу да захтевају и веће учешће потребно за одобравање стамбеног зајма и у погледу кредитирања куповине прве стамбене непокретности.

Кредит за први стан с учешћем од десет одсто за оног који га отплаћује у старту значи мањи трошак, али не и убудуће. Јер, он добија већи месечни ануитет, али и плаћа камату банци на већи кредитирани износ од 90 одсто због чега је овакав зајам у крајњем резултату скупљи. На примеру кредита од 45.000 евра с различитим учешћем, с каматом од 2,7 одсто и периодом отплате од 20 година види се да не само да је месечна рата већа за двадесетак евра, већ и да на име камате мора да се плати око 1.400 евра више. У случају зајма с већим учешћем зајмопримац мање новца позајми од банке, мање јој средстава да на камату и има и нижи месечни ануитет. Уколико хоће да превремено отплати зајам боља му је позиција јер банци мање дугује.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Kada udare velike poreze na imovinu, hiperinflacija pojede slamaricu, ljudi ostanu bez novca kome izdati a može da se desi da se privatna imovina oduzme i pređe u Državno vlasništvo. Polako ovo je tek početak kraja...
Johan
Ovo je pocetak necega velikog i lepog. A u pravu si i ti, ovo je pocetak kraja bede u kojoj je Srbija bila skoro 20 godina posle pada komunizma.
Бранислав Станојловић
Срећом имам 100% своје кровове над главом и у Лондону и у Београду.
Vojislav
Jasno. Niska kamata, malo sopstveno učešće, prejak a stabilan dinar. Ali neće tako doveka. A onda kuku lele.
VesaD
..bolji spavati i pod šatorom nego pod kamatom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.