Амерички ЛНГ обара цену руског гаса у Европи

Можда ипак није све у сибирском гасу? Том проценом кључна европска енергетска берза у Холандији оборила је у четвртак и јуче цену гаса на око 1.300 долара (пре неки дан коштао је 2.120 долара) за хиљаду кубних метара. Драматични обрт уследио је након првих вести да флотила од најмање 30 америчких танкера крцатих течним природним гасом (ЛНГ), управо плови ка Европи. Прецизније, од 76 америчких ЛНГ карго бродова тренутно у транзиту у светском мору, десет (с укупним товаром од око 1,6 милиона кубних метара енергента) је већ пријавило да се усмерава ка Старом континенту, док још око 20 (с око 3,3 милиона кубних метара ЛНГ) „делује” као да прелази Атлантик на путу ка Ротердаму, Гибралтару и другим терминалима у Европи, пренео је Блумберг.

Нови курс америчких пловећих грдосија које транспортују ЛНГ изазвала је рекордна разлика у цени коју су европске муштерије сада спремне да плате, у односу на дојучерашње конкуренте у Азији. Наиме, за товар ЛНГ мерен у БТУ, тј. по милиону британских термалних јединица, Европљани су вољни да искеширају 24 долара више него азијски ривали. Истовремено, исти гас у САД кошта 14 пута мање. Европљани сада толико не питају за цену америчког ЛНГ. Један танкер из САД који је пловио ка Азији 15. децембра окренуо се насред Индијског океана назад ка Суецу, што су на Волстриту протумачили као промену курса пут Европе, јавио је „Волстрит џорнал”.

Када ће америчка ЛНГ флотила допловити до терминала у Европи и коју ће цену достизати по претовару – за сада је неизвесно. У међувремену, извозни терминали ЛНГ у САД раде пуним капацитетима, па и преко тога, поручују с оне стране Атлантика, чиме је битка за енергетско снабдевање Европе ове зиме ушла у нову фазу надметања америчког ЛНГ с водећим конкурентом – руским „Гаспромом”.

И док најављени прилив америчког ЛНГ доноси извесно олакшање унутар Европске уније, кавга с главним снабдевачем Русијом не јењава. Руски председник Владимир Путин упозорио је у четвртак да је сибирски енергент који стиже гасоводом „Јамал” (преко Белорусије и Пољске у Немачку) последњих дана постао предмет папрене препродаје по вишеструко вишим ценама.

„Променили су руту кретања сибирског енергента гасоводом ’Јамал’ уназад. Другим речима, по приспећу у Немачку – назад у Пољску. Зашто? Једноставно, зато што ми испоручујемо гас Немачкој по цени склопљеној дугорочним уговорима. Та цена је четири, шест, па чак и седам пута нижа од оне на дневној берзи”, истакао је Путин.

Шеф Кремља каже и да би препродаја милијарди кубних метара гаса могла актерима донети зараду од око 900 милиона долара, јавио је Тас.

Према сазнањима званичне Москве, у Пољској постоји гасно чвориште које повезује гасоводе с онима у Украјини, тако да се око три милиона кубних метара енергента дневно може „одлити” у смеру мимо уговореног тока.

„Имам много разлога да верујем да препродати гас на крају стиже у Украјину. Не би требало да мисле да су толико паметни да претпоставе да их Бог не види. Проблем који су створили сами, сами треба и да решавају. Ми смо ту, спремни да помогнемо, и то радимо”, додао је Путин.

Руски председник је истовремено поручио европским потрошачима да се распитају код својих званичника који све фактори ових дана на берзама енормно дижу и спуштају цену природног гаса. Да ли ће званични Берлин одговорити на Путинову прозивку о спекулативној препродаји сибирског гаса потрошачима у Пољској и евентуално Украјини, за сада је неизвесно.

У Берлину је јуче дошло до још једног појашњења става нове владајуће коалиције поводом сертификације „Северног тока 2”. Наиме, немачки канцелар Олаф Шолц и Аналена Бербок, шефица дипломатије у Берлину, сели су у четвртак да усагласе ставове према „Северном току 2”. Постигли смо договор, објавила је Бербокова, а преноси „Раша тудеј”.

„Имамо заједнички став. Није тајна да смо раније имали различита мишљења о тој теми. Као што је канцелар рекао, и ја сада кажем, процес сертификације, треба да тече у складу с гасним правилником ЕУ. Ипак, судбина ’Северног тока 2’ истовремено зависи и од разматрања енергетске безбедности Немачке”, прецизирала је Берокова.

Који ће бити кључни критеријум немачке Агенције за енергетске мреже („Бундеснецагентур”) за наставак сертификације и коначну одлуку, као и када ће до ње доћи, за сада није јасно.