Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваки дијалекат је и вредан и важан

С. Печеничић

Oнлајн предавање о статусу и будућности стандардног језика професора словенске лингвистике на Универзитету у Грацу Бобана Арсенијевића, одржано у организацији Института за стране језике, привукло је пажњу не само домаће публике већ је праћено и из суседних држава. Постављена питања након предавања сведоче да је интересовање за ову тему велико, а упитан шта је проблем са стандардним језиком, проф. Арсенијевић за „Политику” каже да је проблем вишеструк и да би се могао подвести под идеологију.

„Идеологија која влада међу одређеним бројем србиста. Ту постоји један естаблишмент, група људи која држи ствари под својом контролом, која држи контролу над оним институцијама које се сматрају одговорим за прописивање стандарда, као што су САНУ, тј. Одељење језика и књижевности и сам Институт за српски језик, Матица српска и Катедра за српски језик при Филолошком факултету у Београду”, набраја наш саговорник институције које се сматрају водећим по овом питању и додаје да „постоје људи који држе контролу над свим тим институцијама, а који су носиоци једне идеологије”.

„Сама идеологија као таква је ствар избора и ствар о којој се прича у домену политике у друштву, али проблем је када идеологија почне да контролише науку, научно размишљање и када људи који претендују на то да се баве науком, који се представљају као научници, заправо робују не научном методу, него идеологији. И то је овде случај”, каже Арсенијевић. У питању једна врло конзервативна идеологија, додаје он, што се види и у томе да је стандард данас идентичан као пре 170 година и да нико није урадио ништа да би се то мењало.

На питање откуд то да је та идеологија доминантна, овај професор с Универзитета у Грацу каже да два фактора играју улогу – први је непосредна историја кроз коју смо прошли. „Други разлог је што су ратови добар начин одржања моћи. Ако ви људима кажете да постоји опасност, да постоји завера, рат против Србије, рат против ћирилице, угрожени смо, а ви сте ти који можете да нас браните од тих других – то даје простор за манипулацију, да дограбе моћ и траже новац од државе за то”, наглашава и додаје да то иде на штету других важних параметара, као што су ефикасност језичког образовања, употребе језика, једнакост људи када је у питању језик, јединство језичке заједнице и, напослетку, јединство националног идентитета. „У реду је да постоје динамике моћи у друштву, али није добро када те ствари иду на штету друштва”, изричит је професор.

Такође додаје да је важно да ми разумемо зашто нам је стандард потребан и да га онда градимо тако да он најбоље служи тим сврхама за које нам је потребан.

„Тренутно влада размишљање где се стандард доживљава есенцијално, да је дијалекат који је узет за стандард бољи од других дијалеката, да има неке предности. То су потпуне бесмислице. Мора да се разуме да су те идеолошке поставке последице става да је тај (стандардни) дијалекат нешто потпуно посебно. Он није бољи од других, није згоднији да буде стандард, можда није ни најзгоднији да буде стандард... Да не кажемо да мора да буде стандард јер смо га наследили, јер је Вук пре 150 или 180 година написао да је то стандард”, појашњава Арсенијевић и позива да се запитамо какав стандард ће најбоље вршити функцију коју данас треба да има јер се друштво константно мења и данас с електронским комуникацијама и интернетом стандард има другачију улогу него коју је имао пре 30 година.

Арсенијевић даље додаје да је познато и то да ширење домена неопходности, обавезности стандарда и построжавање стандарда неопходно рађа такозвану језичку несигурност, а која, када је ситуација драстична, расте до језичке анксиозности.

„Код нас је свако у јавној сфери апсолутно забринут да ли ће нешто погрешно написати, казати, да ли ће му неко рећи да је нешто неправилно, што је штетно. Онда нема креативности, слободе, нема максималне употребе свог стила јер се бојите да ће за те особине стила рећи да су неправилне”, каже језички зналац.

У оваквим околностима, додаје, малим заједницама је тешко: „Југ Србије се третира са стигмом, дискриминаторски, много више напора се улаже у учење тог стандардног језика, а опет тако ригидно, уско у смислу шта је правилно, а шта није, а широко у смислу где мора да се користи стандард. Имају огроман притисак и огроман губитак због тога што њихов стандард никад није на нивоу јер се увек чује акценат.”

„Ја сам сигуран да Србија жели југ Србије као део свог идентитета, исто колико сам сигуран да југ Србије жели да буде део идентитета Србије и он је дуго трпео дискриминацију и стигму без икаквих проблема баш из тих разлога. Мислим да ако причамо о томе мало више, ако освешћујемо то питање, да ће се оно разрешити”, уверен је наш саговорник. Као могућа решења проблема наводи флексибилнији стандард који би укључио јужњачке особине или да југ одвоји свој стандард. „Ја се залажем за прву стратегију. Али ако сада не прионемо на решавање проблема омекшавањем и самог стандардног кода и идеологије стандарда, неће проћи 15 година пре него што југ пригрли идеју свог стандарда, а онда ће бити тешко или чак немогуће вратити се на блажи сценарио”, упозорава проф. Бобан Арсенијевић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Koliko se ja razumem u nauku standard nije vezan za jezik i pismo nego za kilograme ,metre i slično. Tako da nije nauka dali je vreća ili džak nego šta je u njemu ... Jedino je u pravu da se za takve stvari ne treba bacati novac , Ko želi može pisati i ćirilicom i sebe zbog toga smatrati većim Srbinom od Rusa i Bugara !
Драагољуб
Не обједине ли се ускоро сви Срби самосвесно и родољубиво на једном писму (ћирилици) и једом изговору (екавици), неће проћи много времена до издвајања још неког "језика" из српског језика и издвајања још неког "народа" из српског нарада. Срби су склони свакој врсти деоба, поготово у језику, у чему су им много помагали и странци. Код Србе јее много рађено на ономе: "Завади па владај." Тако су комунисти у Југославији били најуспешнији у полатиничавању Срба, чиме се разбија њихов идентитет.
А, ус! тралија
Веома занимљива тематика. У погледу идеолошке обојености сложио бих се у потпуности и притом бих издвојио апологете из Матице српске, али и из РТС - Телевизије Београд - нарочито што се тиче акцентовања, на чијем инсистирању се претерује и постиже веома негативан ефекат уз прилично несусвисло објашњење да се тако акцентује "одувек". Језичке норме требало би да се формално доносе у виду општеважећих правила (закона), на формалан начин (у Скупштини) и да буду званично објављена и доступна свима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.