Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Електричне чобанице чувају пчелињаке од медведа

Житеље Голије додатно забрињава што гладне зверке с првим снегом не одлазе на зимски починак, већ силазе до кућа и окућница у потрази за храном
На обронцима планине Чемерно у Драгачеву ловци су поставили хранилице за медведе, да не би чинили штету тамошњим домаћинствима (Фото: ЛУ „Каона”)

Штошта су доживели малобројни мештани села подно Голије, борећи се са ћудима једне од најлепших, али и климатски суровијих планина Србије. У сећању најстаријих Голијаша, датум на основу кога су одвајкада с великом вероватноћом предвиђали дугорочну временску прогнозу јесте 19. октобар, слава Томиндан. Према њиховим казивањима, ако пре овог празника падне снег, зима ће бити блага и топла. По томе судећи, ова зима ће бити хладна и дуга, али то није једина брига углавном времешних житеља Голије.

У селима Куманица, Принчево Брдо, Глеђица, Беле Воде и другим, током раног повечерја и дугих ноћи главна тема ових дана су дивље звери, свиње и медведи којих ту није било до почетка рата у Босни и Херцеговини. Пре тога, скоро једина опасност за, тада далеко бројнија домаћинства у Глеђици, биле су лије кокошарке, док је граорке, голошијанке и друге коке с кобац вребао с неба. – Уј, уј, ено га опет, однесе је у Ралетића поток – говорио би Милосав Лепосавић свом унуку Ацу, више да прекори супругу Анку због непажње него што би му било жао живине.

Сада је људи далеко мање, стоке и живине исто тако, али се дивљач намножила и без страха силази до кућа у потрази за храном. Дивље свиње су скоро обесмислиле гајење кромпира, жита и кукуруза од пролећа до јесени, а од јесени до пролећа штете на Голији праве медведи, ломећи стабла шљива, јабука и крушака, па чак и упадају у торове и оборе где убијају овце и свиње. А оно што зачуђује и плаши мештане је да медведи с првим снегом не одлазе на зимски починак већ настављају да походе пчелињаке у којима остављају крш и лом.

Према речима Будислава Вукашиновића, искусног пчелара из Глеђице, у овом селу између две реке, испод кога настаје Моравица, непрестано се креће женка с три младунчета, једним старијим и два млађа. Њихових трагова има свуда, а медведица с мечићима снимљена је камерама које су на неколико места постављене ради њиховог праћења.

– Камере које су поставили истраживачи с београдског Ветеринарског и Биолошког факултета, који прате бројност и кретање медведа. Снимиле су и једног мужјака капиталца од 180 килограма на месту Шанчеви, на путу Братљево–Ковиље – каже нам Вукашиновић, додајући како многи мисле да је медведима главна храна мед у кошницама, али они далеко више воле да једу пчелиње легло због беланчевина у ларвама. Уколико би појели само мед то би могло да се надокнади прихраном, али, уништавајући легло, пчелиња друштва слабе и угињавају. Њему су, каже, током раног пролећа у потпуности уништили осам најјачих друштава. Није било помоћи ни кошницама ни рамовима у њима, који су били исцепкани на ситне комаде.

– Заштите од упада медведа скоро да и нема. Не постоји ограда и жица коју нису у стању да поломе и покидају. До сада су се мало ефикасније показале електричне чобанице које се повезују на два или три реда жице постављене на више нивоа. Према неким сазнањима, медведи испитују терен устима и ту су најосетљивији. Када мечка устима ухвати жицу и када је „дрмне” струја, она то добро упамти и више не посећује пчелињак на том месту. Од електричних чобаница користимо батеријске и оне које се директно укључују у струју. Ове друге су ефикасније, али су у нашем крају електрични водови одавно запуштени и зарасли. Довољан је ветрић, снег или да на жице падне грана или дрво, па да читав крај остане без струје. А ако медвед баш тада дође, пчелињаку спаса нема – закључује стамени горштак.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.