Електричне чобанице чувају пчелињаке од медведа

Штошта су доживели малобројни мештани села подно Голије, борећи се са ћудима једне од најлепших, али и климатски суровијих планина Србије. У сећању најстаријих Голијаша, датум на основу кога су одвајкада с великом вероватноћом предвиђали дугорочну временску прогнозу јесте 19. октобар, слава Томиндан. Према њиховим казивањима, ако пре овог празника падне снег, зима ће бити блага и топла. По томе судећи, ова зима ће бити хладна и дуга, али то није једина брига углавном времешних житеља Голије.

У селима Куманица, Принчево Брдо, Глеђица, Беле Воде и другим, током раног повечерја и дугих ноћи главна тема ових дана су дивље звери, свиње и медведи којих ту није било до почетка рата у Босни и Херцеговини. Пре тога, скоро једина опасност за, тада далеко бројнија домаћинства у Глеђици, биле су лије кокошарке, док је граорке, голошијанке и друге коке с кобац вребао с неба. – Уј, уј, ено га опет, однесе је у Ралетића поток – говорио би Милосав Лепосавић свом унуку Ацу, више да прекори супругу Анку због непажње него што би му било жао живине.

Сада је људи далеко мање, стоке и живине исто тако, али се дивљач намножила и без страха силази до кућа у потрази за храном. Дивље свиње су скоро обесмислиле гајење кромпира, жита и кукуруза од пролећа до јесени, а од јесени до пролећа штете на Голији праве медведи, ломећи стабла шљива, јабука и крушака, па чак и упадају у торове и оборе где убијају овце и свиње. А оно што зачуђује и плаши мештане је да медведи с првим снегом не одлазе на зимски починак већ настављају да походе пчелињаке у којима остављају крш и лом.

Према речима Будислава Вукашиновића, искусног пчелара из Глеђице, у овом селу између две реке, испод кога настаје Моравица, непрестано се креће женка с три младунчета, једним старијим и два млађа. Њихових трагова има свуда, а медведица с мечићима снимљена је камерама које су на неколико места постављене ради њиховог праћења.

– Камере које су поставили истраживачи с београдског Ветеринарског и Биолошког факултета, који прате бројност и кретање медведа. Снимиле су и једног мужјака капиталца од 180 килограма на месту Шанчеви, на путу Братљево–Ковиље – каже нам Вукашиновић, додајући како многи мисле да је медведима главна храна мед у кошницама, али они далеко више воле да једу пчелиње легло због беланчевина у ларвама. Уколико би појели само мед то би могло да се надокнади прихраном, али, уништавајући легло, пчелиња друштва слабе и угињавају. Њему су, каже, током раног пролећа у потпуности уништили осам најјачих друштава. Није било помоћи ни кошницама ни рамовима у њима, који су били исцепкани на ситне комаде.

– Заштите од упада медведа скоро да и нема. Не постоји ограда и жица коју нису у стању да поломе и покидају. До сада су се мало ефикасније показале електричне чобанице које се повезују на два или три реда жице постављене на више нивоа. Према неким сазнањима, медведи испитују терен устима и ту су најосетљивији. Када мечка устима ухвати жицу и када је „дрмне” струја, она то добро упамти и више не посећује пчелињак на том месту. Од електричних чобаница користимо батеријске и оне које се директно укључују у струју. Ове друге су ефикасније, али су у нашем крају електрични водови одавно запуштени и зарасли. Довољан је ветрић, снег или да на жице падне грана или дрво, па да читав крај остане без струје. А ако медвед баш тада дође, пчелињаку спаса нема – закључује стамени горштак.