Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ Јоаким Тасић

Верује у обичне, мале хероје

Млади, награђивани глумац предност даје „даскама које живот значе”, али шира публика га је запазила и заволела као младог Лазу Костића у серији „Santa Maria della Salute”, а у време пандемије, док је позоришна активност утихнула, он је наставио да ређа телевизијске и филмске улоге
Јоаким Тасић (Фото А. Васиљевић)

Уочи пандемије, „Политика” га је прогласила једним од уметника који су се у претходној години посебно истакли својим радом. Критичари га убрајају међу глумце нове генерације који највише обећавају, што је потврдио, поред осталог, и као добитник награде „Ардалион” за најбољег младог глумца, и „Политикине” награде ,,Авдо Мујчиновић” за улогу Симеона Његована у представи Звездара театра „Корешподенција” по делу Борислава Пекића, у драматизацији Борислава Михајловића и режији Горчина Стојановића (за исту улогу освојио је и „Златно зрно” на позоришном фестивалу „Буцини дани” у Александровцу). Прва признања стекао је са свега 23 године.

– Иако понекад желимо да смо што скривенији од очију јавности, истина је да нам много значи када неко наш рад издвоји као нешто вредно. Мислим да све ове награде стоје иза мене не само због моје посвећености, већ првенствено због текста који отвара глумцу инспирацију да направи нешто запажено, због редитеља и сјајних партнера без којих тебе на сцени, малтене, и нема. У таквој средини, једино што можете јесте да храбро приступите задатку, радујете се свакој проби, касније и сваком новом игрању – каже Јоаким Тасић.

Било би можда више похвала и признања за овог талентованог уметника који је, још у својим двадесетим, постигао много тога о чему је маштао припремајући се да ступи у свет глуме да пандемија није успорила рад у позориштима, па и његово ангажовање на сцени. С друге стране, кад су у питању филмови и телевизијске серије, прошле године готово да није било неупосленог глумца, тако да је и Јоаким више времена проводио пред камерама.

– Реч је о три пројекта. Један је серија „Краљ Александар” у режији Здравка Шотре, чије емитовање је завршено, други је хорор филм „Вампир”, у режији Бранка Томовића, тренутно се даје у биоскопима, а управо снимам серију о атентату на кнеза Михаила Обреновића, под називом „Што се боре мисли моје”, коју режира Милорад Милинковић, она ће изаћи тек на јесен следеће године – каже млади глумац за „Магазин”.

Борац против „мрачних сила”

У „Вампиру” глуми свештеника који се бори против „мрачних сила” у једном селу. Колико су му, као припаднику „интернет генерације”, уопште, блиске такве теме? Верује ли у натприродно? Шта је оно што, по његовом мишљењу, изазива највећу језу међу данашњим гледаоцима?

– Мислим да натприродно има неку везу с уметношћу, јер се везује за оно онтолошко у човеку, а то је вера у илузију. Свако од нас склон је томе и независно да ли је религиозан, препушта се разним врстама илузија. Онај ко поверује или верује, у било шта, за њега све неминовно добија смисао. Тако и публика која је спремна да се преда, склони од себе, од тог свој „ја”, да постане и сама тумач неког уметничког дела, да без предрасуда урони у садржај који јој се презентује, најзахвалнија је публика. Због таквих и оних који би да такви постану, најлепше је стварати – сматра Јоаким.

Са Миодрагом Драгичевићем као младим Црњанским у представи Загреб-Београд виа Сарајево (лево), У представи Загреб-Београд виа Сарајево глуми војника (Фото Небојша Бабић)

Ипак, ни позоришне улоге нису сасвим изостале: 25. децембра поново ће наступити у представи „Загреб – Београд вија Сарајево” Јелице Зупанц, у режији Горчина Стојановића, чија је премијера у Југословенском драмском позоришту била 21. новембра. Драма приказује измишљено заједничко путовање возом два млада писца, Милоша Црњанског и Иве Андрића, а постављена је на сцену поводом 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Андрићу.

– У протеклих шест година више сам радио на даскама, него пред камерама и то је нешто што сам одувек желео, још од студија, тако да могу да кажем да лешкарим на свом сну. У позоришту, приликом припремања представе, постоји процес који је понекад узбудљивији од играња самих представа. Искуство пред камерама је доста другачије, захтева неку другу врсту концентрације која је такође изазовна и коју, ево, до сад, па и у годинама што долазе, покушавам да савладам и освојим што више – признаје Јоаким.

Беба остављена на прагу ЈДП-а

Његова прва велика улога уследила је такорећи одмах након што је 2018. стекао диплому ФДУ. Како се то догодило?

– Поред улоге младог Милоша Црњанског у позоришту Мадленијанум, и полицајца у представи „Случајна смрт једног анархисте” Дарија Фоа, у режији Маје Малетковић, у ЈДП-у, следеће што сам заиграо јесте лик Армана Дивала у представи „Дама с камелијама” Народног позоришта, у режији Југа Радивојевића, у коју сам ускочио уместо Милоша Биковића. Све се то одиграло тако што ме је Марија Вицковић, која игра главну улогу у тој представи, видела на једном мом испиту и предложила ме управи која је то одобрила. Представа се и даље успешно даје на репертоару и срећан сам што сам део ње. Што већи задаци, то боље служе за напредак младог глумца – сматра Јоаким.

Играо је и у представи „Ајнштајнови снови” Алена Лајтмена, у режији Слободана Унковског, на сцени ЈДП-а. У Дому породице Павловић тумачио је Хенрика Бергмана, оца познатог шведског редитеља, у „Мапи измишљене стварности”, по мотивима прозе Ингмара Бергмана, а у режији Слободана Бештића... Шира публика га је, ипак, заволела и запамтила по телевизијском лику младог Лазе Костића у серији „Santa Maria della Salute” Здравка Шотре.

Део одговора на питање како је, уопште, заволео глуму и одлучио да се тиме бави у животу сигурно је у томе што је одрастао у глумачкој породици – његова мајка Гордана Тасић је позоришна и путујућа глумица.

– Свакако да је на мене утицало то што ме је мама често водила у позориште, а и на њене представе, тако да сам научио да позориште видим као неки свој свет. Живо се сећам кад сам први пут, са 14 година, одиграо једну представу у омладинском позоришту „Дадов”. Још тад сам осетио неку истину која комуницира с публиком, осетио како то што радим на сцени има ефекта на гледаоце и да морам да испитам то поље, глуму – прича Јоаким.

Јоаким и мама (Фото лична архива)

За матичну сцену, Југословенско драмско позориште, везује га највише анегдота.

– Поред изузетне бриге за младог колегу који је тек стигао, екипа представе „Случајна смрт једног анархисте”, коју је предводио Никола Ђуричко, стално ме је зафркавала како су ме нашли у корпи испред позоришта, као бебу, јер сам тада још био ,,толико млад” глумац, а они ме покупили. Поред тога, често су умели на сцени да тестирају моју сналажљивост неким доскочицама, али мислим да сам се добро сналазио у свим тим непредвиђеним околностима – верује глумац. Било би занимљиво питати остале актере да ли је то заиста тако.

А могао је бити детектив

Није необично да млади уметници, поред склоности ка професији за коју су се школовали и у којој граде каријеру, имају и нека споредна интересовања, често сасвим другачија од онога што би се од њих очекивало. Ни наш саговорник није изузетак.

– Као млађи хтео сам да будем детектив, највероватније кроз романе из тог жанра посадио сам то веровање, које и даље тиња у мени, да је тај посао мистичан. Ипак, сада увиђам да уопште није такав каквим сам га ја замишљао. Да имам више стрпљења да седим за рачунаром, волео бих да се опробам у писању, понекад напишем нешто кратко и одмах након тога морам да се покренем. Не држи ме место – не крије Јоаким.

Остаје могућност да детектива, онаквог какав је у његовој машти, заигра у некој представи, серији или филму. А писање ће, очигледно, морати да сачека.

Искреност с којом Јоаким приступа својим манама једнака је скромности с којом одговара на питања о успешној каријери. – Хвала, али прескочио бих набрајање награда, улога и позоришта у којима сам играо, не бих да звучим претенциозно – додаје, мада радо преноси став о томе шта, заправо, очекује од свог позива.

– Одувек су ме привлачиле улоге које неће доказивати свет око нас, већ ће га на неки начин мењати. Зликоваца и негативаца је и превише уоколо, али оних добрих малих хероја, с искреном потребом да помогну другоме, све је мање или се не могу видети у овој упрљаној шуми, а управо такви карактери су они којима сам наклоњенији. То не значи да нећу играти и ове друге, али они ме мање занимају – каже Јоаким.

Срећом, има прилике да сарађује с редитељима који деле овакав његов поглед на свет, где ништа није само „црно” или „бело”, где нико није сасвим добар, ни сасвим зао и где су прави јунаци обични, мали људи спремни да се заложе за оно у шта верују, да покрену промене и да помогну другима попут њих самих.

Крагујевац и Баточина

Као рођени Крагујевчанин, и још син глумице, Јоаким Тасић, јасно, своје необично име дугује чувеном писцу и оснивачу првог српског позоришта Јоакиму Вујићу, по којем је назван крагујевачки театар.

– Иако сам рођен у Крагујевцу, тамо, поред родбине, имам само здравствени картон и једног имењака. Моје рано детињство везано је за једно мање место поред њега, где сам провео првих осам година. То је Баточина, дивна варошица у којој сам, одрастајући, освојио слободу, заволео природу и научио шта то значи бити друг и бити дете – наводи млади глумац.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.