Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДЕПОПУЛАЦИЈА У СРБИЈИ – ОД МИТОВА ДО ИСТИНЕ

Што више вртића – више и деце

Која насеља у Србији се заиста празне, које садржаје морају да имају градови средње величине како би задржали своје грађане и колико мит о пражњењу југа и насељавању севера земље има потпору у реалности
(Фото Н. Марјановић)

Када питате младе брачне парове шта би их мотивисало да постану родитељи, то јест да прошире породицу, увек добијате исте одговоре – сигуран посао, висина прихода, могућност усклађивања рада и родитељства и институционална подршка државе у виду (пред)школских установа и новчаног давања за децу. А разлог због којег највећи број породица остаје на једном наследнику, иако машта о троје деце, јесте чињеница да институционални системи подршке породици нису довољно развијени. Међутим, истраживања такође показују да се више деце рађа у оним домовима у којима постоји већи степен родне равноправности – што је праведнија подела послова у домаћинству, веће су шансе да за породичном трпезом буде више тањирића, истиче др Драган Станојевић, доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета.

Наш саговорник, који је докторирао на теми „Обликовање новог очинства кроз праксе очева у Србији”, подсећа да је основни узрок пада наталитета у нашој земљи чињеница да највећи број парова остаје на једном наследнику и додаје да савремене студије говоре да рађање другог малишана зависи од процене жене колико се њен партнер добро снашао у улози оца и у којој мери с њом дели терет родитељства и кућних послова. Што је већи степен родне равноправности унутар породице већа је шанса да се роди већи, односно жељени број деце.

„Депопулацију у Србији прати неколико митова, а први гласи да су деца наше највеће богатство. Ту идеологију, једноставно речено, не прате политике које су координисане и усмерене на породицу. Када се анализирају разлози због којих највећи број малишана у Србији одраста без брата или сестре, долази се до закључка да материјални фактор није једини због којег родитељи одустају од проширења породице. Наиме, велики број парова у нашој земљи не може да усклади приватни и професионални живот, било због тога што се радно време вртића и школа не поклапа с радним временом родитеља или зато што не може дете да упише у вртић, нити да рачуна на помоћ ’бака сервиса’. Иако наш Закон о раду нуди могућност скраћеног или клизног радног времена, највећи број родитеља ради у организацијама у којима не постоји могућност бирања радног аранжмана према потребама. Државни сектор, који запошљава највећи број жена, нуди најмање опција запосленима. Да би избегли одсуствовање запослених зарад породиљског и родитељског одсуства, неки послодавци запошљавају жене које немају децу или оне чија су деца већ одрасла. Један број жена остаје без посла и током трудноће, а посебно оне које су неформално запослене или раде по уговору о привремено-повременим пословима. Што је образовање жене ниже, то је несигурнији њен радни ангажман код послодавца”, упозорава наш саговорник.

Он подсећа да је кључна институционална подршка родитељству – систем предшколских установа. Анализе земаља ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) показују да што је већи број вртића, већи је и број деце у том друштву јер родитељи којима су предшколске установе доступне могу лакше да ускладе приватни и пословни живот и чешће се одлучују на добијање још једног детета. У Србији је 2019. године свега 17 одсто деце до три године старости ишло у јаслице, а вртић је похађало тек 61 одсто деце старости од три до пет година.

„Други мит везан за депопулацију гласи да жене с нижим степеном образовања маштају о великој породици, а високообразоване жене не желе велики број деце. Истраживања говоре да жене које су се високо попеле степеницама летвицама академског успеха желе већи број деце, а разлог због којег одустају од вишечлане породице јесте непостојање инфраструктуре у друштву и незадовољство стањем родне равноправности у свом браку. У нашој земљи постоји знатна родна асиметрија у подели кућних послова јер се одржавањем домаћинства углавном баве жене. Више од две трећине мушкараца никада не обавља оне послове који се сматрају ’женским’. Када су у питању жене с нижим степеном образовања и оне које живе у руралним крајевима, ствари стоје другачије. Оне мање желе велику породицу, а ипак рађају друго и треће дете, што можемо тумачити снажним патријархалним притиском за проширење породице”, наводи др Драган Станојевић.

 

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Чаша жучи ;-) Када купиш срећку или уплатиш лото радиш то са оптимизмом. Тих пола минута док не изгребеш срећку или неколико сати до извлачења лотоа машташ о лепој будућности иако врло добро знаш да су шансе астрономски мале - никакве. То ми личи на свест са којом људи рађају децу. Препуни оптимизма и маште о лепом, срећном и надареном детету које живи леп и срећан живот, иако искуство и логика дају сасвим другачије предвиђање, приближније стварности.
Miks
Neka muskarci preuzmu svoju ocinsku odgovornost u nezi i podizanju deteta. Neka ih ih zakon obaveze na polovinu roditeljskog odsustva.
Milan
А како то могу албанци са југа или муслимани из рашке области да ускладе све и да имају по неколико детета?А остали по србији не могу?Није све у томе,већ у менталитету и у поремећеним вредностима.То се плански радило још од педесетих година после другог рата.Тако нам плански уништавају и језик.
Божидар Анђелковић
"Савремене студије говоре да рађање другог малишана зависи од процене жене колико се њен партнер добро снашао у улози оца и у којој мери с њом дели терет родитељства и кућних послова." Те "савремене студије" писали су, вероватно, Сорошови стипендисти. Природна је потреба жене да рађа децу. Народи који данас имају највише деце никада нису ни чули за "родну равноправност". Истамбулска конвенција је у потпуној супротности са Шеријатским правом и Маракешким споразумом.
Олен
Земунац, судија у Врховном суду Америке Еми Барет има седморо (!!) деце тако да та прича коју ви Сорошевци пласирате о каријери не пије воду. Друго, као што је већ написано, да то што тврдите пије воду, прве би скандинавске државе имале по 10-оро деце, пошто немају ...
Земунац
Ја нисам никакав Сорошев стипендиста, али та студија је потпуно у праву са становишта мог животног искуства. Узгред буди речено није природна потреба жене да рађа децу, већ само природна улога. Потребе су савим нешто друго. У модерном друштву, где је и жена запослена и има неку своју каријеру, послови у породици морају да се деле, па самим тим и брига о деци. Да не мислите да причам напамет ја их имам троје и да је било само мало бољих услова било би и четврто.
Демос Кратеин
Све што млади наводе као разлоге за нерађање су изговори. У високо развијеним земљама имају сигуран посао о вртиће а тамо је наталитет лош и увозе децу и раднике из сиромашних земаља. Решење је да се коначно престане сматрати да је мајка тзв. женска улога. Мушкарци да не јуре каријере већ да буду кући и да одгајају децу а жене да, напокон, постану слободне, да се школују и остварују своје снове. Доста су жене жртвовале своје снове због улоге мајке. Нека сада мушкарци мало буду мајке.Само кажем.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.