Скуп о Владимиру Величковићу – Епоху је истинито сажео у својим делима

„Одласком академика Владимира Величковића српска, европска и планетарна култура изгубила је уметника највишег реда, иза којег је остао огроман опус прометејске снаге”, изјавио је академик Милан Лојаница на јучерашњем скупу у Српској академији наука и уметности, који је одржан у знак сећања на познатог сликара и академика Владимира Величковића.

Нудећи осврт на Величковићев опус, Лојаница наводи да је овај уметник „својим талентом могао нацртати и насликати све што је хтео”, а да све то долази из осећања и сећања на рано детињство.

„Све што је Величковић радио израстало је из цртежа. За њега је цртеж био ослонац, инспирација и пут са којег се све одмотавало... Његови цртежи су прослава виртуозности цртачеве руке”, рекао је Лојаница, преноси Танјуг.

Историчарка уметности Невена Мартиновић каже да је Величковић небројено пута истицао да је цртеж кичма његовог рада.

„То је он у свом стваралаштву и педагошком раду изнова потврђивао... Његови цртежи израсли су из самог живота и дечје игре... За разлику од његових слика, цртежи су испољавали нешто снажно везано за самог уметника”, каже Мартиновић. Како она наводи, „на њима је Величковић бележио своје мисли, интимне записе и посвете и дешифровао мотиве и садржаје својих извора”.

По његовим речима, „Величковић је сликар који је смисао за естетику носио у свом духу и све чега се дотакао одисало је лепотом”.

Дописни члан САНУ вајар Мрђан Бајић истакао је да је Величковић поседовао „ненадоградиво људско присуство”.

„Он је на хиљаду начина био ослонац, пре свега као супруг и родитељ, а онда као пријатељ, професор и колега и, наравно, велики уметник”, каже Бајић.

Он наводи да је смо сви ми „Величковићеви савременици чију је епоху он исцрпљујуће истинито сажео у својим делима”.

Професор на Катедри за историју уметности на Филозофском факултету у Београду др Јасмина Чубрило издвојила је неколико важних датума који су обележили Величковићеву каријеру.

„Посебно се истиче 1951. година, када је он први пут излагао на изложби младих ликовних уметника Србије, а онда и 1960. година, када је излагао на првом Бијеналу младих у Ријеци, а 1962. године, на другом Бијеналу младих, добија награду за сликарство”, истиче Чубрило и додаје да је Величковић од самог почетка своје каријере привлачио пажњу критичара.

Осим тога, како она наводи, Величковић је излагао и на првом Октобарском салону 1960. године, а на трећем по реду Салону 1963. године добија и награду за сликарство.

Скупу су, између осталог, присуствовали и председник САНУ Владимир С. Костић и управник Галерије САНУ, академик Душан Оташевић.

Академик Владимир Величковић (1935-2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове фигурације. Излагао је на групним и самосталним изложбама од 1951. године.

За члана САНУ изабран је 1985. године, а 2005. године постао је и члан Француске академије лепих уметности.

Године 2007. одликован је француским Орденом витеза легије части, а његовом раду посвећено је више монографија.

Преминуо је 29. августа 2019. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.