Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НАТАША ВЕЉКОВИЋ, пијанисткиња

Младе треба подржати и хранити их духовношћу

Разлог што нисам више наступала у Србији је помало у пандемији али већим делом због немарности наших организатора музичког живота
(Фото: Невена Ђорђевић)

Уочи овог концерта имам осећања непоправљиве Београђанке која је увек изнова одушевљена кад наступа у свом родном граду и са људима са којима обожава да свира! Посебно сам емотивна, јер ме већ готово три године није било на подијуму Коларца, каже уочи вечерашњег свечаног концерта Наташа Вељковић, пијанисткиња, која више од четири деценије живи и ради у Бечу. Овим новогодишњим концертом на сцени Коларчеве задужбине, вечерас од 20 часова, затвара се фестивал БУНТ 9.0.

Наташа Вељковић је први део вечери посветила делима композиторки као што су Исидора Жебељан, Софија Губајдулина и Дора Пејачевић. Концерт ће се завршити чувеним „Карневалом животиња” Сен Санса. Наташа Вељковић је у раном узрасту почела да свира клавир, а са 15 година је примљена на Универзитет за музику и сценске уметности у Бечу, где је дипломирала у класи проф. Пола Бадура-Шкоде. Усавршавала се на Џулијарду у Њујорку и женевском Конзерваторијуму. Преломни тренутак у њеној интернационалној каријери био је 1985, када је освојила прву награду на значајном пијанистичком такмичењу ,,Клара Хаскил” у Швајцарској. Живот је после све подесио тако да је много година касније Вељковићева учествовала у раду жирија овог конкурса, а и данас предаје тамо где је студирала, на Универзитету за музику у Бечу. Освајала је бројна признања, наступала са значајним оркестрима, снимала за познате дискографске куће. Њена кћерка Милица је виолинисткиња и наступиће такође на вечерашњем концерту, док син познате пијанисткиње успешно свира виолончело.

Како се догодило да нисмо могли да вас слушамо чешће овде у Београду, Беч ипак није далеко?

Разлог што нисам више наступала у Србији је помало у пандемији, али већим делом због немарности наших организатора музичког живота према уметницима. Ми смо се од својих првих корака у свет музике веома одано и са било које стране света – са хонораром или без њега – увек поново враћали својој, београдској публици. Сећам се, моја кћерка је имала пет недеља када сам наступила на Бемусу 1999, после царског реза – дакле у оној кобној години после бомбардовања. Тако бих опет урадила и није ми жао. Али има људи који су то заборавили, што ме јако боли. Свако од нас уметника има неку сличну причу, и оно што је сада важно јесте да подржавамо једни друге. Чини ми се да је сада веома незахвално живети на неком другом поднебљу, а потицати одавде, бити вук самотњак у смислу неприпадности одређеним друштвеним и политичким слојевима. Није нас заборавила наша публика која је фантастична и верна, али јесу организатори.

Ипак БУНТ се затвара вашим концертом. Каква сте нам изненађења припремили?

Фестивал БУНТ је управо једна таква оаза пријатељства, ентузијазма, подршке и размене међу уметницима какву прижељкујем. Вечерашњи концерт отварам делима три велике и значајне даме из композиторског света које су ме инспирисале, а то су Исидора Жебељан, Софија Губајдулина, чијим делима обележавамо њен 90. рођендан и затим следи музика Доре Пејачевић. Радује ме што ћу у другом делу вечери са сјајним музичарима Љубишом Јовановићем, Сандром Белић, Огњеном Поповићем, Сашом Куленовићем и Срђаном Палачковићем извести Сен Сансов „Карневал животиња”, који је за мене визија радости и једног бољег света. Ода хумору, рафинираном говору животиња, добром укусу. Непоновљиво написано, генијално! Овим наступом ћемо обележити и сто година од смрти Сен Санса, а нарочито „освежење” су млади музичари који ће нам се придружити: Ката Стојановић, Немања Адамовић и моја кћерка Милица Зулус. Као наратор биће ту јединствена Катарина Јовановић.

У протеклом периоду сте, и сами наводите, доста снимали. Да ли бисте нешто издвојили од тих издања, али и од концерата које сте одржали до сада?

У претходних седам година снимала сам много за немачку дискографску кућу CPO, између осталог, комплетна соло дела композиторке Доре Пејачевић, на два компакт-диска. Снимала сам и музику мање познатих стваралаца из доба романтике и савремених аутора, заправо доста неоткривене клавирске литературе. Истакла бих посебно мој пројекат „Пет годишњих доба”, основан пре три године. Реч је о називу циклуса концерата у којима комбинујем оно савремено са класичним музичким репертоаром. У све то укључујем искусне музичке пријатеље и младе таленте. За сада су ови наступи одржани само у Бечу. Овај пројекат је спој старе и нове музике, дана и ноћи, ветра и кише, посматрача и учесника. И наравно, свако за себе може да открије, где је пето годишње доба… можда баш оно што сада долази. Иза угла или тамо негде, где цвета лимун жут… А можда тамо негде, где су животиње преузеле власт и уместо да остану на Орвеловој „Фарми”, оне праве Карневал. После онлајн периода, наступала сам уживо претходних неколико месеци, а очекују ме гостовања у Чешкој, Немачкој и Аустрији. И снимање још једног компакт-диска са делима Моцарта.

Пошто сте професор у Бечу, а и ваша деца су музичари, шта бисте поручили младима?

У ово време суштинских промена на планети, мој апел младима би био да се окрену више духовности. Само нас јачање духа може учинити снажнијим и спремним за усвајање новог начина функционисања и освајање нових духовних светова. Никада нам није више била потребна култура и знање него данас. Младима треба указати пуно поверење, ово ново време припада њима, треба их подржати и хранити духовношћу. Теорије завере нам сада нису потребне, већ више љубави и разумевања према ближњима и овој нашој планети, која се уморила од нас људи и наших ћуди. Можда онда и схватимо шта је заправо тражио онај Хемингвејев бели леопард на врху Килиманџара….

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

teorije
Treba nam duhovni razvoj, ali treba se boriti i protiv teorija zavera, jer one postoje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.