Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: МИЛОРАД КРГОВИЋ, експерт Уједињених нација за целулозу и папир

Србији је потребна фабрика новинског папира

(Фото лична архива)

У свету је завладала несташица старог папира, као основне сировине за производњу новинског. Имајући у виду да и произвођачи амбалажног користе 100 одсто стари папир као сировину, а профитабилнији су у односу на фабрике које производе новинске и графичке папире, то је утицало на смањену производњу новинског папира на светском нивоу и изазван је дебаланс између производње и потрошње ове врсте хартије, каже Милорад Крговић, професор Технолошко-металуршког факултета у пензији, координатор Центра целулозе, папира, амбалаже и графике, који је консултант Светске банке и експерт Уједињених нација за целулозу и папир и штедњу енергије у овој области.

Србија је због лоших приватизација остала без фабрике која би производила ову врсту хартије, па су издавачи принуђени да је увозе по веома високим ценама. Да ли се може поново покренути ова производња?

У нашој земљи годишње се троши око 60.000 тона новинског, илустрационог и сличних врста папира, али ове податке треба да потврди Привредна комора Србије. А како је новински, па и остале врсте папира, стратешка ствар сваке земље, па тако и Србије, производња новинског није само у интересу произвођача папира, него би требало да буде и ствар владине политике. Свака земља величине Србије, морала би да има своју фабрику новинског (рото) папира. То је стратешка ствар. Ми то можемо поново да покренемо.

Како смо дошли у ситуацију да немамо фабрику новинског папира?

Папирна индустрија је високо вредна индустрија са великим инвестицијама и захтева изузетно високо знање. У бившој Југославији је било инвестиција у ову грану индустрије, али нису биле адекватно праћене вођењем и управљањем технолошких процеса, што је често доводило до губитака. Поједине фабрике су се гасиле из разних разлога. „Матроз” из Сремске Митровице је био државна фирма и главни произвођач новинског папира, са производњом од 45.000 тона годишње. Такође и фабрика Божо Томић из Чачка је производила мање количине рото-папира, али је и она угашена лошом приватизацијом.

Генерално је био тренд да се затварају ове фабрике. Индустријалци су покретали оне које су њима профитабилније и које им одговарају. Имали су бољу зараду на амбалажном, него на рото и графичком папиру.

Главни произвођач новинског папира у овом региону сада је фабрика папира из Кршког у Словенији. Новинска кућа „Политика” је за време бивше Југославије доста новца уложила у ту фабрику. Она тада је производила новинску хартију од једног дела целулозе, дрвењаче и старог папира, а сада од 100 одсто старог папира, као јефтиније сировине.

Да ли тренутно постоји нека фабрика папира у Србији која би брзо могла да прилагоди производњу и почне да ради новински папир, будући да је у свету велика несташица и да га је тешко набавити?

Може да се размишља у правцу „Матроза”, односно да ли нешто што је преостало од те фабрике може поново да се покрене. Затим, у Новом Кнежевцу постоји фабрика „Лепенка”, која стоји. Најпре треба анализирати ове две постојеће фабрике, шта се ту може искористи, јер је инфраструктура 40 одсто инвестиције, а 60 одсто је технологија.

Када бисмо се одлучили за гринфилд инвестицију, требало би да направимо супермодерну фабрику која би задовољила потребе Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске. Ни у једној од тих земаља се не производи новински папир, колико је мени познато.

Како је могуће да постоји толико тржиште, а да се до сада није појавио ниједан инвеститор?

Велика је вредност инвестиције. У нову, модерну фабрику треба уложити око 100 милиона евра. Потребно је осам до десет година да се врати уложено. И најважније, потребан је стручан кадар, односно знање. И, мало ко се интересује за ову тему. Када би било заинтересованих могли бисмо чуда да направимо. Истина, постоји један инвеститор из Републике Српске кога занима фабрика у Новом Кнежевцу. То је државна фабрика која пропада. Он је размишљао о улагању у амбалажни папир, али та фабрика може да производи и рото папир. Машина за производњу новинског папира може да ради и остале (нпр. графичке) папире. Према грубој процени потребно је улагање од око 15 до 20 милиона евра да би се у тој фабрици производило око 25.000 тона папира годишње.

За фабрике папира проблем је сировина. Да ли је у Србији има довољно?

Имамо сировину. „Матроз” је користио целулозу за производњу рото-папира и наравно да је због тога имао губитке. То би било исто као када бисмо каблове правили од сребра и злата. У свакој варијанти би се ишло на коришћење старог папира као сировине за производњу новинског.

Чисто економски посматрано јефтиније је да се стари папир вози до Новог Кнежевца него до Кршког. А држава има право да каже стоп извозу старог папира, као што је Ангела Меркел када је била криза у аутомобилској индустрији ограничила увоз возила. Али и да држава не ограничи извоз из наше земље могуће је увести стари папир. Увек постоји решење.

Још једна битна ствар иде у корист Србије. Цена електричне енергије у нашој земљи је 60 евра за мегават-сат, у Хрватској 80, а у Словенији 120 евра. Тона водене паре код нас кошта 16 евра, а у Хрватској 40 евра. Учешће трошкова радне снаге у цени коштања папира у Хрватској је 12 одсто, а у Србији је то знатно мање.

Шта држава може да уради?

Ја немам потребу да тактизирам. Ту сам да помогнемо знањем. Људима на власти треба објаснити да је држави потребна оваква фабрика јер се доводи у питање постојање штампе, и то не било какве.

Реално би било да „Политика”, „Вечерње новости” и друге новинске куће покрену ту причу. Да бисте правили квалитетне и новине морате да обезбедите квалитетну сировину. Не можете да се ослоните само на увоз. Морате да анимирате представнике владе, да их упознате са проблемом у којима се налазе издавачке куће данас у Србији. Да бисмо обезбедили сигурност у снабдевању и да бисмо имали одговарајући квалитет и ЕУ стандарде наших новина, најбоље би било да имамо сопствену производњу папира, са одговарајућим квалитетом коју диктирају светски стандарди у овој области.

Имаћете подршку Привредне коморе Србије, Центра за целулозу, папир, амбалажу и графику и Технолошког факултета у Београду да се организује расправа на ту тему и да се направи студија изводљивости у којој се види техноекономска оправданост овакве инвестиције.

Центар целулозе, папира, амбалаже и графике, на чијем сте челу, је још  2004. предлагао влади да субвенционише откуп старог папира и производњу хартије, али није било слуха. Шта је Хрватска урадила по том питању и можемо ли се на њу угледати?

Хрватска има организовано сакупљање папира, стакла и пластике. Држава суфинансира сакупљање секундарних сировина. Корисник сировина (произвођач папира, на пример) је стимулисан са 15 одсто вредности скупљеног папира.

Прочитала сам једну студију у којој ви предвиђате да ће до 2025. године доћи до несташице новинског папира. Како сте пре више од десет година знали да ће се то догодити?

Пратећи логичан пут развоја технологије, цена секундарних влакана, повећања потрошње папира и на основу онога што се тада дешавало, предвидели смо све што ће се догодити. Рекао сам да ће дуже време владати несташица старог папира у Европи, због Кине која је велики увозник, а у великој је развојној експлозији у производњи, на бази рециклираног, старог папира.

Кина је у време када сам то писао трошила по глави становника пет килограма папира, а САД 250. Релативно мало су трошили, и то је био папир који је тешко рециклирати. Сада Кина троши 100 килограма по глави становника. Кина је у свему постала тигар, па и у потрошњи папира. Са већом потрошњом, настала је и велика потреба за старим папиром и Кина га увози из свих делова света, па и из Европе.

Стари папир, као сировина учествује у свим папирима 42 одсто, а пре 15 година је учествовао са 15 одсто и отуда толика потражња. Седамдесетих година прошлог века се за производњу свих врста папира, којих има око две хиљаде, 80 одсто користила целулоза из дрвета. Данас 52 одсто свих папира на свету се прави од рециклираних влакана – старе хартије, а 48 одсто од примарних влакана. Тај тренд годишњег раста износи 1,5 одсто, а у југоисточном делу Европе четири одсто.

Да би се уопште овај проблем решио у Србији, па ако хоћете, и у региону, неопходно је да се организује расправа заинтересованих субјеката на ову тему, те на основу закључака изради фисибилити студија која ће дати реалну процену вредности инвестиције, али и процену профитабилности овог пројекта. Овакве студије, ми, као Центар ЦПАГ и ТМФ Београд, смо спремни да урадимо, по методологији Светске банке, на основу које би се тражио потенцијални инвеститор, могуће комбинација државе и приватног инвеститора, чиме би се трајно решио проблем новинске хартије, уз могућност производње и других папира.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања Н
Немојте ни случајно да бацате паре пореских обвезника на фабрике папира. Папир је превазиђен медијум. Новине се данас читају преко рачунара или телефона. Када би политика увела претплату на приступ свом сајту, радо бих га плаћао, али нећу да читам папир, нити пдф.
slobodan
S obzirom na to sta se sve stampa, bolje da dignete cene dnevnih novina.
Fabrike vode su jos potrebnije
Pola Srbije nema pijacu vodu uopste, a cela Vojvodina ima pijacu vodu uzasnog kvaliteta. To je ipak vaznije od papira.
Dusan T
Srbiji su potrebne fabrike svega, jer je privredu krecnjak, gurajuci Srbiju u rat zarad svojih licnih i rodbinskih interesa, prvo satro u zemlju, a posle prodao strancima da na nju stave katanac. Krecnjak prvo treba izbaciti iz Srbije, dovesti je u cisto i posteno stanje u kome je bila 1914., pa ce se sve lepo i lako resiti. Gde nema lopuza i prevaranata, nema ni korupcije, pa narod radi u interesu drzave, i drzava u interesu naroda.
Zoran
Normalno, sve vise ljudi kupuju novine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.