Порфирије: Цркву нико не може да држи у џепу и користи је кад му је потребна

Поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије рекао је да је био тужан оне вечери кад су на улицама Србије избиле блокаде и када је дошло до инцидената и насиља.

„Нисам био ни повређен нити љут реакцијом, али морам да кажем да је иста врста реакције дошла и са леве и са десне стране, и из оних кругова који себе сматрају да су опозиција али и из неких крајњих, искључивих кругова који сматрају да подржавају власт, али то је ипак један мањи круг људи јер сам исте вечери добио много више порука подршке и захвалности”, нагласио је патријарх српски Порфирије у интервјуу за РТС.

Ту постоји, напоменуо је, и један принципијални проблем – што многи људи не разумеју да црква покрива целину, обраћа се целини свога народа, чак не ни само целини свога народа него свим људима уопште.

„Обухвата и природу и читаву творевину и да је најозбиљнија издаја духа цркве упоређивање са било којом страном и странком. Реч црква значи сабор, која обухвата све, а парс, партија је део. Проблем је у томе што многи људи не слушају целовиту реч Христову, реч јеванђеља и понекад би хтели да цркву употребе у контексту својих појединачних циљева, макар они били и легитимни”, истакао је поглавар Српске православне цркве.

Цркву, истиче, нико не може да држи у џепу, као ни Бога, и да је извлачи из џепа као џокера кад му је црква потребна.

„Дакле, ја знам много људи на разним странама и онај који није успео да чује реч мира, који не разуме да смо једни другима потребни, који трага за тачком ко је крив, тај ће заувек остати без поруке јеванђеља која је ту да га ослободи, која је ту да да радост. Од тог пута не можемо одустати, без обзира ко како сагледава цркву”, нагласио је патријарх.

Све зависи, према његовим речима, шта нам је приоритет.

„Момчило Настасијевић кад говори о идентитету српског народа, говори да је православни и каже да најлепши цветови српске културе су универзални, али су дубоко укорењени у локалном и народном, а то јесте православно. Приоритет за православну културу и јеванђеље и увек смисао постојања је цивилизација љубави, а не цивилизација успеха, јесте човек а не профит, како би рекао Чомски. Црква нуди смисао, смисао постојања и у историји и у вечности, а у историји, у свим околностима, даје компас како ходати кроз сциле и харибде, а сачувати другога од себе, истиче између осталог поглавар СПЦ.

Оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово

Патријарх Порфирије је, упитан да ли се све владике слажу са његовом реченицом да је референдум за Косово и Метохију одржан 1389. године, истакао да се став цркве о том питању није мењао и да је свима добро познат.

„Ја досад нисам наишао ни на једног од браће епископа, а и у свештенству, на дисонантне тонове када је реч о Косову. Наравно да за нас Косово није само политичко питање, то је много дубље духовно питање. Зато ми кажемо да Косово није напросто мит, зато што на плану мита ви можете бити губитник или добитник. Косово је као завет за нас везано за Нови завет, а у средишту, у сржи Новог завета стоји светост и ми смо позвани на светост и за нас је Косово заиста светиња”, нагласио је патријарх.

Истакао је да је имао могућност да се, откако је дошао на позицију патријарха, среће са људима из читавог света и да је, како би дочарао, шта за нас Косово практично значи, многима говорио да је „оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то за нас Косово”.

„Најбоље је Васко Попа рекао, 'поље каквог нема, небо изнад земље и небо испод земље'. Дакле, Косово је за нас оковано небом и у том смислу, не може бити предмет прагматичности, предмет рационалног и логичног. Шта је то ефемерна добит, шта је то практично корисно, јер оног тренутка кад ми угасимо Косово у себи, ми напросто постајемо идентитетски нешто сасвим друго у односу на читаву нашу историју и предисторију, у односу на своје оце, праоце и свега осталог”, поручио је патријарх српски Порфирије.

Додао је да је континуитет и поглед и ход у будућност једног народа немогућ без дубоког корена и да је за нас Косово најдубљи корен.

„Mоже бити да постоје они који имају снове и амбиције, жеље да на Косову Албанаца нема, али то не би било у складу ни са историјским реалностима у којима смо пролазили, а нарочито за нас Србе не би било у складу са јеванђељем. Верујем да највећи део нашег и албанског народа нема ту врсту проблема. Људи су много једноставнији од идеолошких конструкција, имају потребу за другим, општењем, заједницом, само тада се потврђују као људи”, каже патријарх српски.

Наводи да, кад год би се срео са било којим Албанцем, није било превеликих проблема у комуникацији, али су се увек отварали путеви за прихватање.

„Нарочито томе сведоче наши људи, једно су политичке амбиције и циљеви и одређене структуре, а друго је народ који има довољно својих мука и проблема, тако да му не остаје много простора да се бави великим питањима”, напомиње патријарх Порфирије.

Јасеновац је највеће светилиште у српском народу, а не математика и бројке

Патријарх српски наводи да је положај Срба у Хрватској широка, слојевита тема, наглашавајући да је његов дубоки утисак да страх код многих Срба у Хрватској постоји.

„Он није од јуче и не може се једноставно једним потезом руке и операцијом и превазићи, а страх је највећи могући човеков непријатељ, кад сте у страху, не треба вам друго робовање, без могућности сте да афирмишете свој потенцијал. Он постоји и спутава отворено, спонтано, аутентично функционисање многих људи. Он има има своје објективне короне, али из тих објективних се развијају и субјективни корени”, наглашава поглавар СПЦ.

Сматра да у Хрватској постоји веома велики број људи, Хрвата, у разним структурама њиховог друштва, који чине све да отупе тај страх код својих суграђана Срба и да пруже простор да буду раме уз раме грађани као и сви други грађани.

„Наравно постоје и такви који користе бруталан језик, који производе управо слику коју сте ви навели, осећање код многих Срба да су, најблаже речено, вишак на просторима Хрватске. Не само да имам огромну наду да та група екстремиста неће превагнути, јер није доминантна у хрватском друштву, већ да ће ове силе и снаге добрих људи каквих тамо има пре или касније учинити да окови страха који спутавају и везују неке Србе једноставно сами по себи ишчезнути”, наводи патријарх.

Говорећи о Јасеновцу и жртвама, истиче да је Јасеновац пре свега свето место, „највеће светилиште у српском народу”.

„Ја сам безброј пута био тамо, био сам пре три дана, посетио монахиње у Јасеновцу, и сваки пут кад одем у Јасеновац, ја се духовно обновим, оснажим, оснажим се управо на плану по сваку цену труда и напора да проповедамо јеванђеље и да је сваки човек икона Божија, да је за сваког појединца Христос распет”, наглашава патријарх.

Истовремено, додаје, важно је рећи да за нас Јасеновац није математика и нису бројке.

„Ја у Јасеновац идем да се молим богу, тим светим мученицима да буду подршка и нама који смо и данас распети. Отуда покушај да се и ми из цркве увучемо у расправу о бројкама јесте покушај да се измести суштина тога места и свог правног оквира је да се премести на табло где се лицитира о бројкама”, истиче поглавар Српске православне цркве.

Поручује и да је против сваке врсте ревизионизма, у било ком смеру и правцу.

„Притом остављам увек комфор историчарима да на основу различитих параметара и докумената закључују о бројкама. Али не могу да одолим утиску и да не кажем да је ревизионизам веома актуелан данас, не само код нас, већ глобално говорећи, расправе о Првом светском рату доносе закључке, а који су ревизија догађаја који су се десили. Најбоља могућа ствар у Јасеновцу је што је владика Јован тамо основао манастир и ја позивам браћу и православне Србе да иду у Јасеновац на поклоничко путовање, кад дођу тамо, биће им све јасно”, наглашава, између осталог, патријарх српски Порфирије.