Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Цензура, забране и порези – одмах

Велики део малигних утицаја и помодних трендова најчешће је генерисан на западној половини Земљине кугле. Али западне земље не морају превише да брину о последицама социјалне патологије будући да своју оштећену децу могу лако заменити здравијом – из увоза. Србија нема ту привилегију, напротив – њу здрава деца пречесто напуштају

Недавно, у једном од незапаженијих текстова, дискретно сам похвалио Кину као једину земљу која покушава да реагује на све чешће облике социјалне патологије, поготово међу младима. Реч је о патологији која се индукује у интернет и медијској сфери. Како дискретна упозорења не помажу, можда има смисла писати мање криптично не би ли се Влас(т)и ипак досетили. Овај текст је зато писан грубо, неодмерено и провокативно. Надам се да ми читаоци неће превише замерити што појмове који се користе за описе менталног здравља користим преслободно и широке руке.

Недавно се догодило самоубиство младе девојке које је највероватније проузроковано злостављањем које је трпела на друштвеним мрежама. Овај екстремни случај само је врх леденог брега. Велики број младих се срећом не убија, али беспомоћно пати због понижавања и малтретирања која стижу из интернет сфере. Велики број девојака је уцењен и живи у сталном страху од фотографија које се могу појавити на интернету ако то сајбер-силеџије одлуче. Ожиљци се овде не виде као код физичког злостављања, али трауме су много дубље и много дуже трају.

Поред већ обавезног губљења времена на видео-игрице, српска младеж изналази нове забаве и начине да повећа популарност на друштвеним мрежама. Деца данас ризикују животе претрчавајући друмове тик испред аутомобила или камиона, а потом своје подвиге деле на друштвеним мрежама. За овај вид стицања популарности и престижа се не мора бити ни паметан ни даровит. Сасвим је довољно бити поводљив, приглуп или блесав. Те карактеристике личности раније нису биле на цени, али ново време доноси нове идоле.

Када ипак пожеле да изађу из виртуелне сфере, да се одморе од скакања под аутомобиле или с кровова, млади на располагању имају телевизију с ријалитијима и штампу пуну корисних информација. То се односи како на дескриптивне детаље о бруталним убиствима, тако и на пикантерије сексуалне врсте. Медијски радници то стављају на насловне стране како се случајно не би догодило да се штогод пропусти или да каква вулгарност прође незапажено. Тешко је наћи државу где су политичка, криминална и „порнографска” порнографија тако лако доступне. Мало је држава у свету које систематски промовишу олош, које мушкој омладини нуде узоре из света најцрњег криминала, а младим девојкама узоре из света проституције. Не, није нормално да се младе девојке масовно подвргавају пластичним операцијама и није нормално да на то нико не реагује.

Има ли лека лудилу које господари, или је то нека нова нормалност? Да ли је могуће да је политичка борба тако плитка, јефтина и безидејна, па нико не обраћа пажњу на патолошке феномене који су свакодневица Србије и који обликују њену будућност? Није нормално да држава пасивно подстиче процесе уништавања омладине и шире, потпуне кретенизације нације. Најбољу, најкраћу и најискренију дијагнозу друштва дао је познати медијски предузетник објаснивши да зарађују „рекордне профите” на рачун „ретардираности” својих потрошача који су глупи као „она ствар”. (Због пристојности „она ствар” замењује реч која је употребљена у изворном твиту овог медијског делатника.)

Велики део малигних утицаја и помодних трендова најчешће је генерисан на западној половини Земљине кугле. Али западне земље не морају превише да брину о последицама социјалне патологије будући да своју оштећену децу могу лако заменити здравијом – из увоза. Србија нема ту привилегију, напротив – њу здрава деца пречесто напуштају. С друге стране, у земљи остаје велики број оне друге деце коју су однеговали домаћи медији и интернет. Чак ни српска политичка арена више не може да удоми толики број васпитно запуштене деце и омладине ометене у (социјалном) развоју.

Иако живимо у времену у коме се сваки облик радикалнијих интервенција у медијском животу доживљава као јерес, бојим се да Србија нема куд. Ако нација жели да преживи и остане нормална, први корак би морао бити у вези с регулисањем медијске и интернет сфере, али не на начин како то раде стерилна и политизована регулаторна тела. Држава би морала или да директно цензурише или забрањује медије који систематски уништавају нацију или, нежније и дакако либералније, да их тако опорезује да они сами оду са сцене ако нису у стању да се уљуде. Када је о регулисању интернета реч, власти би могле да науче понешто од Кинеза, па и да директно препишу неке од рецепата. (Знам да помињање Кинеза многима пара уши – како либералним душама, тако и онима онима који за новац глуме либерале.)

У последњој колумни 2020. позвао сам читаоце да се врате класичној књижевности и да се тако заклоне од ужаса у коме живе. Сада се питам да ли је та врста ескапизма допустива у ситуацију у којој, корак по корак, из дана у дан, све одлази дођавола. Можда би политичке партије у ово предизборно време могле мало да погледају унаоколо и поразмисле о амбијенту у коме деца у Србији живе и одрастају. То се више не може и не сме толерисати.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рашко
Основна карика која нам недостаје на свим нивоима власти, а посебно у медијској и интернет свери јесте питање одговорности. Зато је господин Катић потпуно у праву када се залаже за директну интервенцију државе за регулисање стања у медијској и интернет свери уводећи као мере цензуру па и забране појединих медија.Сетимо се Маргарет Тачер како је решила понашање хулигана на фудбалским утакмицама у Великој британији. Довела је и судије и тужиоце на стадионе и по кратком поступку изрицала казне.
Бојана
Hvala Vam gospodine Katiću što ste pokrenuli ovu temu, jer instucije koje bi trebalo da se bave njome i da rešavaju navedeno , na žalost, to ne čine. Što se tiče komentara u vezi ekonomije, misim da je problem u tome što se u rubrici Pogledi vrlo često, gotovo istovremeno, pojavi nekoliko članaka koji prosto zatrpaju jedni druge, tako da autori ne dobiju zasluženu pažnju. Osim toga, administrator pravi selekciju, pa mnogi komentari (iskusila sam) ne budu objavljeni.
Бата
Знате како гоничи стоке, да би стадо утерали у тор или у вагон, учине услове тамо где се стадо тренутно налази неподношљивим за стадо: пуцкају бичевима, узвикују, пуштају псе овчаре да јуре стадо. И онда стадо побегне у "боље и мирније" услове у тору или у вагону. Ја на тај начин посматрам вулгаризацију и општу деградацију живота у Србији и на Балкану. Људи одлазе "тамо где је бољи и сигурнији живот", верујући да су "узели свој живот у своје руке", а у ствари су објекат договореног аранжмана.
NYC
Na zalost ovo je vreme masovne manipulacije ljudima na vise nacina i sa vise ciljeva. Tesko se braniti od reklama, pretencizonih poruka, serija nn+ epizoda i sl. Posebno je opasna manipulacija decom i starijima; Populaciji se ubacuju razlicite teme, nebulozne price, reality idiotluci i sl. U Srbiji je to ogoljenije, prostije, cesto vulgarno. U ovim vremenima kad ljude koriste zaludjuju iz raznih razloga bilo politickih, komercijalnih, odbrana su porodica i prijatelji, briga o starijima i deci.
asinus
Овде, у Јужној Америци, се каже, ''Троши барут на лешинаре'', за нешто бесмислено, осуђено унапред на пропаст. Тако и Ваш одличан текст, господине Катићу. Нажалост. Србија је већ више од 100 година пример државе у којој је непрекидно на власти ''Оклокрација'', власт најгорих, тако да је све о чему пишете управо стимулисано од оних који би то требали да спрече. Исус је био разапет на крсту неколико сати, а Србија неколико стотина година. Шта смо и коме толико згрешили, да се овако самуништавамо?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.