Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 25.12. 2021.

Тридесетогодишњи рат

Од тренутка када је филм „Quo Vadis, Аида?” премијерно приказан на прошлогодишњој венецијанској Мостри, а у марту номинован за награду Оскар у категорији најбољи страни филм, пажња домаће јавности са уметничких домета „Аиде” пресељена је на поље политике
Јасна Ђуричић у филму Quo Vadis, Аида? (Фото видео исечак)

ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ

Из школа у САД последњих двадесетак година углавном стижу вести о масовним убиствима. Готово да не прође школско полугодиште а да неки ученик прво на свом фејсбук профилу не обелодани шта је намеран да предузме и онда до зуба наоружан оде у своју школу, где крене да убија ђаке, професоре и теткице, све док последњи метак не потроши на себе.

О поводима, узроцима, самоме механизму и последицама ових школских геноцида снимљено је неколико играних и документарних филмова, од којих је највероватније најуспелији Слон Гаса ван Санта. Ко зна, можда ће управо овај амерички аутор пожелети да на велики екран пренесе причу о подвигу који су током актуелне такмичарске сезоне у једној од бројних ђачких лига америчког фудбала остварили дечаци из Калифорнијске школе за глуве у Риверсајду. Након што су током седам претходних првенстава изгубили ама баш сваку утакмицу, ове године су нанизали све победе и привукли пажњу најшире јавности. Младићи који носе дрес „Младунчади” из Риверсајда не само да су били бољи од својих здравих вршњака него су их редом „растурали” са огромном бодовном разликом. Испоставило се да су тренери ове школске екипе хендикеп дубоке тишине у којој раде са својим пуленима претворили у велику, чак одлучујућу предност.

„Они међусобно комуницирају боље од чланова било ког другог тима против којег сам играо”, изјавио је после катастрофалног пораза своје екипе тренер „Пустињског хришћанина”. И док се дечаци који не чују и не говоре само њима знаним знацима договарају о плану наредне акције која ће им донети још један тачдаун, са пуних трибина школског стадиона у Риверсајду „одјекује” громогласна тишина. Тамошњим ђацима и њиховим професорима нису потребни бодрење званичног спикера и музика са разгласа да би се, како би то рекао песник Дејан Илић, „у боји, без тона” радовали сезони из снова свог школског тима. Баш као у сценарију за холивудски хит, „Младунчад” су у последњем мечу првенства претрпели и једини пораз, али је утакмица играна на већем стадиону, због огромног интересовања навијача који су пожелели да аплаузом и гласним навијањем поздраве тихе шампионе. Јавности је тиме послата јасна и „гласна” порука: свако може да постане победник само ако прво успе да победи себе!

А на шта све овај рецепт за успех може да се примени најбоље су показали, ко би други него – Јапанци!

Пелене и пелет

У градићу Хоуки, у префектури Тотори, локалне власти су се већ неко време суочавале са проблемом све веће потрошње пелена за одрасле. Имајући у виду велики број најстаријих житеља, испоставило се да комунална служба ускоро више неће имати куд са употребљеним пеленама. Проблем је решен применом пилот-програма чијом се разрадом већ неко време бави јапанско Министарство заштите животне средине, а његова суштина је рециклирање којим се пелене за одрасле очас посла претварају у пелет! За сада се овим алтернативним извором енергије загрева вода за јавна купатила, али с обзиром на константан процентуални раст броја најстаријих житеља Земље излазећег сунца, тамошњи аналитичари предвиђају све већу производњу пелета од пелена.

Нешто слично је ових дана урадила и босанскохерцеговачка филмска редитељка и продуценткиња Јасмила Жбанић.

Европска филмска академија је њеном новом и на међународним фестивалима вишеструко награђиваном играном филму Quo Vadis, Аида? на недавној годишњој свечаности доделила награду за најбољи филм у целини, док је српској глумици Јасни Ђуричић за насловну улогу припала награда за најбољу европску глумицу.

Како пише на интернет страници Википедије, Quo Vadis, Аида? је „међународни копродукцијски ратни драмски филм”. „Радња се догађа 11. јула 1995. током рата у Босни и Херцеговини. Аида, преводилац за Уједињене нације, покушава спасити своју породицу пошто је Војска Републике Српске заузела Сребреницу и започела масакр над бошњачким становништвом тог подручја.”

Филм је премијерно приказан на прошлогодишњој венецијанској Мостри, а у марту номинован за награду Оскар у категорији најбољи страни филм. И тада је – након што овим уласком у својеврсно финале босанскохерцеговачки представник није победио, али јесте поразио српског кандидата, филм Дара из Јасеновца Предрага Гаге Антонијевића – пажња домаће јавности са уметничких домета Аиде пресељена на поље политике. И док су поједини брендирани заступници европских вредности гледање новог филма Јасмиле Жбанић препоручивали као сјајну прилику да овдашња публика најзад доживи ту толико дуго одлагану, а неминовну катарзу која ће нам омогућити да најзад искусимо све благодети помирења као највећег „бенефита” суочавања са несумњивом колективном кривицом и одговорношћу, поједини брендирани браниоци српског националног бића су наше глумце који су играли у Аиди оптуживали за националну издају.

Бура се потом стишала, на ред су дошле друге теме, међу којима су највећу пажњу на све спремне, али увелико похабане јавности изазивале свађе између „непријатеља” и „бранилаца” Вукове ћирилице, те „поборника” и „противника” претварања Вуковог Јадра у рудник литијума.

А онда је филм Quo Vadis, Аида? отишао у Берлин на доделу награда Европске филмске академије и одатле се вратио као освајач дупле круне. У повратку за Федерацију Босне и Херцеговине Аида је свратила до Београда тако што је Јасмила Жбанић дала интервју једној од овдашњих кабловских телевизија. Упитана шта би се десило када би Радио-телевизија Србије испунила захтеве дела домаће јавности да прикаже њен награђени филм, Јасмила Жбанић је изјавила следеће: „Када би се то десило, то би значило да је рат завршен. Али, мислим да политичке снаге које контролишу РТС не желе завршити рат. Они профитирају на позивима на сукоб, на сталној лажној виктимизацији која води у нове агресије.”

Лепши новогодишњи поклон љуто посвађани и перманентно наоштрени актери овдашње јавне сцени нису могли да пожеле. Изјашњавање о уврштавању филма Quo Vadis, Аида? у програмску шему јавног сервиса као о моралној обавези или чину националне издаје прети да постане референдумско питање.

Потпиривање ватре

Ипак, изјаву Јасмиле Жбанић, мимо њене непроцењиве употребне вредности у перманентном одмеравању све мањих снага све више супротстављених актера на домаћој јавној сцени, треба схватити озбиљно. Иако је током поменутог интервјуа, између осталог, рекла и да „људи који тренутно воде БиХ, Хрватску и Србију могу да опстану на власти само ако су у сукобу, само ако постоји непријатељ – а то је онај други”, њено уверење да грађански рат у бившој Југославији није завршен ни након тридесет година сваког добронамерног човека мора прво да растужи, потом забрине и на крају истински уплаши!

Јер, то није изговорио ни неки ратни ветеран, ни неко од најближих сродника настрадалих у масовним злочинима почињеним током трајања оружаних сукоба, нити неко од политичара који се налазе на власти у трима државама. То су речи које је јавно изговорила у свету призната уметница. Неко ко је својим вредним стваралачким радом, преживевши ратне страхоте, упркос бројним препрекама, у суштини успео оно што је ове такмичарске сезоне успело тиму „Младунчади” из Риверсајда. Али уместо да заслужено стечену могућност да буде гласноговорник свих оних који су „хендикепирани” самим рођењем на Балканском полуострву искористи за ширење хуманистичке идеје о могућности што скоријег постојања неког иоле праведнијег света, Јасмила Жбанић је изабрала да својом изјавом потпири ватру неумољиве нетрпељивости, додавши у њу прегршт пелета од рециклираних пелена умирућих генерала.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Još kad bi Jasmila shvatila da oni koji dele filmske nagrade, su oni isti koji su zakuvali i održavaju opisanu situaciju u navedenim državama.
vox ex populi
Sramota je da Srbija nema odgovor na ovu propagandu, da zaštiti srpske žrtve. Daleko od toga da su Srbi bili cvećke u tom građansko-vjerskom ratu, ali prepustati se propagandnoj stihiji Sarajeva je nerazumno i nedopustivo.
Lazar
Autor pominje suocavanje sa "kolektivnom krivicom i odgovornoscu". Tim povodom bih podsetio da nema kolektivne krivice. Krivi su i odgovorni ONI koji su pocinili zlocine. Njima se sudi, a ne narodu kome oni pripadaju.
dr Slobodan Devic
Pojedini svetski "kuvari" pokusavaju da na sve moguce nacine negde pripale vatru ne bi li zakuvali ponesto "za veceru" (citaj resavanje sopstvenih ekeonomskih problema). Pored Bosne i Kosova, pokusavaju i u Ukrajini, Africi, Tajvanu, itd. Simptomaticno je da se na ovu vest nadovezuje i incident u Vizerovom avionu. I na Bosnjacima i na Srbima je da na ovakve provokacije ne nasedaju, kao 91-ve ...
Niko bitan
Gledao sam film i nisam impresioniran. Malo zbog tanke priče, malo zbog desetina poruka u pozadini koje jasno govore da je kriva samo jedna strana. Nadeo sam se da ću videti "Lepa sela lepo gore" na bosanski način, film koji neće štedeti ni "svoje" ni "tuđe", a video sam malo bolju verziju "Zemlje krvi i meda", šta god o tome rekli oni u Berlinu. A floskulu o ljudima koji raspiruju sukobe jer ne bi drugačije ostali na vlasti slušam već 30 godina, pa su i dalje isti na vlasti.
Niko bitan
@ Goran: Naravno da je film priča i niko razuman ne uzima zdravo za gotovo ono što vidi na filmu. Samo sam hteo da kažem da je Lepa sela lepo gore film koji se ratom bavi mnogo poštenije i mnogo objektivnije nego Aida.
Goran
Pa šta drugo očekivati nego propagandni film. Pročitaj u tekstu šta je izjavila na nekoj BG televiziji. Lepo je žena rekla da u SRB živimo u zabludi i ratnom stanju i huškamo ma sukobe tu i tamo, ali ja nevido neki propagandni film protiv Muslimana u BiH a izgleda da bi trebalo ekranizovati stradanja u Podrinju itd. A lepa sela lepo gore,dobar film samo smo mi Srbi malo naivni i verujemo u takvu priču.. Pozdrav srbijo a vi drugi se držite sa one strane drune..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.