Лукашенко анулира број председничких мандата

Када су белоруске власти у понедељак ставиле на јавну расправу предлог уставних промена о којима ће се грађани изјашњавати на референдуму у фебруару идуће године, то је био окидач да се Белорусија, после недавног наметања петог круга санкција, поново нађе у западним медијима. Иако предложене промене Устава захватају неколико области, за противнике Лукашенкове власти најиритантније су одредбе које се односе на могућност „нуловања” председничких мандата.

Наиме, амандмани враћају ограничења на председничке мандате која су укинута током Лукашенковог председниковања, дозвољавајући председнику само два петогодишња мандата. Ограничење ће, међутим, ступити на снагу тек када „новоизабрани председник” преузме функцију. То значи, да би с петогодишњим трајањем председничког мандата, а актуелни се завршава 2025, Лукашенко могао да влада све до 2035. године. У јуну прошле године грађани Русије су изгласали идентичне промене Устава, које су, између осталог, омогућиле Путину да се поново кандидује и, с обзиром на то да у Русији мандат траје шест година, буде председник до 2036. године.

С друге стране, актуелни белоруски председник од дана ступања на снагу амандмана на Устав може бити изабран и за председника Свебелоруске народне скупштине, органа са широким овлашћењима. Промене Устава које се односе на прерасподелу власти критичари оцењују као резервни план уколико Лукашенко у даљем развоју политичке ситуације буде приморан да да оставку. Опозиција која је ван земље, а против њихових челника су у Белорусији поднете оптужнице за издају и кршење осталих закона, позива на бојкот, мада се не верује да ће имати било каквог успеха. У земљи се не искључује ни наставак насилних метода и покушаја дестабилизације.

Уставне промене Лукашенко је покренуо у марту прошле године, у јеку протеста, и то под патронатом Русије, која је била заинтересована да се тензије смање. Како је „обојена револуција” у Минску добијала на интензитету, инициране су промене које би значиле прерасподелу власти између председника, владе и парламента и, с друге стране, задржале постојећи политички курс земље. Лукашенко је тада најавио да ће по промени Устава дати оставку, али да жели да обезбеди стабилност земље. Тада је формулисан предлог, који се и сада налази у нацрту, да председник који више није на тој дужности не може да одговара за одлуке донете током председничког мандата и да постаје доживотни посланик, који може да буде изабран и за председника скупштине.

Да су промене Устава заиста одраз пратеће ситуације, како наглашавају њихови предлагачи, очигледно је и по одредбама које у обзир узимају како насилну, тако и споља дириговану промену власти. Уколико промене буду изгласане, страним држављанима и организацијама биће забрањено да финансирају изборне активности; скупштина се уводи као врховни орган власти; председник може да прогласи ванредну ситуацију у случају побуне и масовних нереда, а ако председник буде убијен, уводи се ванредна ситуација или ратно стање, док државни органи делују у складу с одлукама Савета безбедности.

Оно што је такође занимљиво за суседе и Лукашенкове противнике јесте амандман којим се мењају неутралност и нуклеарни статус државе. Лукашенко је прошлог месеца најавио да ће понудити Русији да размести нуклеарно оружје у држави ако НАТО премести америчке атомске бомбе из Немачке у источну Европу. У новом уставу ће стајати констатација да Белорусија искључује војну агресију са своје територије, али задржава право да се брани.

Друге промене Устава укључују продужење мандата парламента са четири на пет година, увођење Свебелоруске народне скупштине, као новог тела које ће деловати паралелно с парламентом. Порука Западу су и предлози да се очува историјско сећање на Велики отаџбински рат и да се брак дефинише као заједници мушкарца и жене.