Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова фабрика литијум-јонских батерија у Суботици не зависи од рудника „Јадар”

Предвиђене капиталне инвестиције процењене су на око милијарду евра у наредних седам година
Фабрика „Илевенис” почеће са производњом пре изградње рудника, каже Немања Микаћ

Суботица – Компанија „Ал пак” из Суботице, која се бави производњом флексибилне алуминијумске амбалаже, недавно је најавила да отпочиње градњу фабрике литијум-јонских батерија, односно батерија за електрична возила. Почетак градње је најављен за 2022. годину, а према објашњењу из компаније у ту сврху је и развијена нова компанија „Илевенис” која ће се наредних месеци издвојити из „Ал пака”.

„Тренутно је пројекат подржан и од ЕИТ ’Иноенерџи’ који је број jeдан инвеститор у енергетским пројектима. Директно су кофинансирани од Европског института за технологије и иновације и представља главни мотор улагања у иновације у вези са одрживим развојем и изворима енергије у целој Европи. Њихова улога је у обезбеђивању подршке пројекту, делом финансијске, делом стварањем услова за реализацију инвестиције, али оно што је најважније то је велико признање да смо кренули у добром правцу и да је пројекат конципиран и дугорочно одржив”, наводи у писаним одговорима на питања „Политике” Немања Микаћ, оснивач и извршни директор „Илевенис” компаније.

Према Микаћевим речима фабрика ће се налазити на месту некадашње кланичне индустрије „29. новембар”, на око 30 хектара, док ће под објектима бити 160.00 квадратних метара.

„Предвиђене капиталне инвестиције процењене су на око милијарду евра у наредних седам година, до краја 2024. требало би да достигну 550 милиона евра. На то треба додати и улагања у развој. Фабрика ће бити грађена у неколико фаза, током наредних шест, седам година. У прво време ће се правити постројење за производњу електрода, састављање и електроформирање ћелија, док ће се производња временом ширити и на израду других улазних сировина. У склопу комплекса ће се налазити и центар за рециклажу производног батеријског отпада.

Након завршетка развоја прве линије производа, биће направљена „мега фабрика– која ће производити 300 мегават-сати годишње. Након две године, производња ће бити проширена на осам гигават-часова, док се после 2028. године и финализације комплетне инвестиције, очекује производња од 16 гигавата годишње. Како би ови капацитети били јаснији, 16 гигават-сати је више од милијарду батерија које се налазе у савременим мобилним телефонима, а преведено у аутомобиле – то су батерије за приближно 330.000 чисто електричних возила. Иако је овај тип производње врло аутоматизован, у том тренутку у развоју и производњи ће бити запослено више од 1.800 радника.

Упитани када је планиран почетак производње и у ком обиму и да ли су већ познати купци из компаније одговарају: „Надамо се да ће прва полуаутоматизована производња почети са радом средином 2023. године, а очекивани капацитет је око 300 мегават-часова годишње. До тада ћемо производити узорке, управо да бисмо могли да их тестирамо са купцима. Тренутно смо врло активни управо на пољу сагледавања техничких спецификација, које су потребне купцима и потписивања меморандума о разумевању са њима. За сада, овај део иде одлично и постоји велика заинтересованост и произвођача и инвеститора да се прикључе пројекту.”

Најава да се гради фабрика литијум-јонске батерије за аутомобиле изазвала је велику пажњу. Које сировине и која технологија ће овде бити коришћена?

„Постоји велики број различитих формулација које се употребљавају код дизајна литијум-јонских батерија (ЛИБ). Укратко, у зависности од намене, потребне су другачије карактеристике. Тако неке батерије могу бити оптимизоване да имају велику густину енергије, неке да се брзо пуне или празне и тако даље. У фабрици ће се за катодни материјал користити ЛФП – литијум гвожђе-фосфат. Батерије засноване на ЛФП технологији, за разлику од широко распрострањених батерија, не садрже кобалт и никл, што производњу чини одрживијом и чистијом. Ове батерије имају неколико пута дужи животни век, безбедније су, брже испоручују већу снагу и првенствено су намењене електричним аутомобилима, аутобусима, камионима, виљушкарима и другим возилима, као и складиштима енергије у вези са соларним електранама и ветропарковима. С обзиром на то да нема ретких метала, кобалта и никла, производња је једноставнија и јефтинија, па су оне опет и знатно чистије и одрживије. Њихова мана је нешто мања густина енергије, имају мањи капацитет за исту масу, па се зато не могу користити у уређајима код којих је то кључно.”

На констатацију да је директор ЕИТ-а изјавио да је предност за ову фабрику да се налази у близини „Јадра”, те да ли евентуално одлагање у издавању дозволе за почетак ископавања ремети нешто у плановима за отварање фабрике одговарају: „Што се тиче нашег пројекта он не зависи од реализације рудника ’Јадар’. Свакако ће фабрика ’Илевенис’ почети са производњом пре изградње рудника, тако да је планирано да се катодни материјал набавља од проверених произвођача.”

Важно је напоменути да се између рудника „Јадар” као потенцијалног добављача литијум-карбоната и наше фабрике, налази још једна фабрика за производњу катодних материјала и она као сировину користи литијум-карбонат. У Србији тренутно не постоје капацитети за производњу катодног материјала. Трудићемо се и да у будућности сировине набављамо у складу са економским и социјалним критеријумима.

Што се безбедности фабрике тиче, технологија је потпуно чиста и нема ризика по околину. Укратко, ризици су исти или мањи од других фабрика које тренутно раде у Суботици у индустријској зони Мали Бајмок.

Према мишљењу стручњака у свету је у току прелазак на натријум-јонске и графенске батерије као једнако ефикасне и са јефтинијим трошковима производње. Како то може да се одрази на производњу литијум-јонских батерија? „Потражња за батеријама ће до 2030. године порасти око девет пута. Већи удео соларне и енергије ветра, као и прелазак на већи број електричних возила захтеваће да се складишти велика количина енергије. То значи да ће бити места за различите технологије батерија и да ће свака од њих имати своју примену. Такође, код нових типова батерија није реч само о томе колико су ефикасне, него и колико је њихова укупна производња економична и комплексна. Употреба ЛИБ-а свакако ће бити знатно повећана, а делом ће и неке нове технологије преузети удео”, напомиње директор Немања Микаћ.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
kakav samar svima.
Milan Matić
Ne razumem, ako se priznaje da ima inovativnijih baterija od litijumskih, zašto se odmah ne pređe da njih, pa posle na još novije?
milan lala
Ko je vlasnik fabrike ? ...Slovenija ?
Otac Makarije
Bravo za gradnju fabrike.Znaci da I 'Rio tinto' uskoro startuje.
Veroslava
Fabrike litijumskih baterija se otvaraju u EU /a oni ih ne bi otvarali ako zagađuju sredinu /... Problem je što će ova fabrika morati da uvozi litijum van Srbiji jer ga ovde NEĆE VADITI !
MAX
Sto bi rekao nas narod, da se Vlasi ne sete... Fabrika jon-litijumskih batrija na oko 300 kilometara od buduceg rudnika litijuma u Jadru???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.