Како помоћи детету које се бори с алергијама

„Ти си мени причала...”, речи су којима ми се обратио мој двоипогодишњак кад сам му завршила причу за лаку ноћ. Нисам ни знала да уме да употреби перфекат нити да је његов развој стигао до пуног препричавања догађаја из прошлости. „Ти си мени причала... ја идем код дототе, онда она мени да ћавобни напитак, па буде сунце и ја могу једе садоде.”

Да, ја сам њему, у време када сам га припремала на имунотерапију млеком, причала како ће, кад буде лето, јести сладолед и како ће му докторка давати чаробни напитак, од ког ће он ојачати и од ког ће му алергија проћи. Желела сам да верујем да ће му то помоћи. Докторка је била толико убедљива да нисам имала разлога да сумњам да ишта може бити другачије.

„Сад ја више не иде. Мама, ја не сме једе садоде. Зато ја имам егију. Ако једе садоде, мени твеба хитна помоћ и мовам цееееели дан пијем лек”, рекао ми је он и ручицом описао круг у ваздуху како би нагласио цео дан.

Светлана Слијепчевић, Национално удружење за помоћ и подршку особама са алергијама, целијакијом и осталим аутоимуним обољењима са ограничењима у исхрани „Алергија и ја” (Фото лична архива)

Гутам кнедле. Да, слагала сам то мало створење које месецима чежњиво гледа у све што друга деца једу на игралишту, у парку, у цртаћима, на телевизији – пицу, кроасане, чоколадну торту са шлагом, пудинг, сладолед, чоколадни кекс... Листа је предугачка.

Осмог дана имунотерапије млеком добио је копривњачу. Од једне капи раствора 1:25. Дакле, његов организам реагује на двадесет шести део капљице.

Таман када смо се помирили с чињеницом да ћемо наредне месеце, а можда чак и годину, провести на релацији Клиника у Тиршовој – кућа, таман када је прихватио ту кап испод језика свако јутро, таман кад смо се реорганизовали породично да његова терапија прође неосетно по друге аспекте живота и бебу коју имамо, како бисмо се ослободили чињенице да смо епипен родитељи – њему је на исти начин као и досад кад дође у контакт с млечним протеинима и у истом року избила копривњача. Због које му је имунотерапија одложена за годину дана, уз врло песимистичне прогнозе.

Тако сам ја постала епипен мама лажов.

Говорила сам му мазећи га: „Покушаћемо опет, мораш још мало да порастеш. Проћи ће твоја алергија и биће све у реду. Све прође, Вуко мој.”

Неколико дана после имунотерапије кренули су осипи. Скочни зглоб, па стомак, па бутина... Све с десне стране тела.

Алерголог нам је одмахнуо руком рекавши да је то вирус и да ће проћи за три дана. Наредне три недеље осип се погоршавао. Педијатар није био сигуран о чему је реч.

Син ми је рекао: „Идемо да вадимо бубемаве.” Измислили смо и то. Толико пута смо му вадили крв да смо морали да конструишемо читаву причу о томе како тета вади бубице из његове крви. Крвна слика, као и досад, одлична. Дерматолог прописује дидермал. Кад сам споменула да је вероватно алергичан на пеницилинске антибиотике, одмахује руком рекавши да му неће бити ништа.

У року од два дана дете је почело да се гуши. Одјурили смо у Институт за мајку и дете око поноћи. Најпричљивији двоипогодишњак ћути, стеже ми рамена и гура главу у моје груди. Грлим га, љубим косу преко маске, слушам децу како се гуше од кашља у чекаоници и питам се коме је ово достојан живот у Србији.

Кад је све прошло и кад смо се вратили кући, пре него што ће утонути у сан, шапнуо ми је: „Ја сам био хвабав.” Вероватно храбрији од нас јер се сваког јутра буди с подједнаком радошћу као да га нисмо слагали да ће моћи овог лета да једе сладолед.

Мени остаје ноћ да смислим рецепт. За сладолед. И за чаробни напитак.

Према европским статистичким подацима сваки други човек има симптоме алергија, инхалаторних или нутритивних. У Европи, према подацима из 2019. године, 17 милиона људи пати од алергија на храну, а у последњих 20 година број деце која имају алергије на храну удвостручио се. Велики број малишана који пати од алергија има и неке друге болести из атопијског спектра, као што су атопијски дерматитис (екцем), алергијски ринитис и астма.

По постојећој статистици, 50 одсто деце има атопијски дерматитис развијен у раној доби, а 40 одсто алергије на храну. У Србији, према неким оценама од алергија на храну болује 30 одсто одраслих и 40 одсто деце. Овакве бројке су забрињавајуће, као и чињеница да се о овим обољењима мало зна, а лека за алергије заправо и нема.

Родитељима, односно члановима породице деце која имају неку од алергијских болести, веома често недостају потребне информације на који начин могу да помогну свом детету, а на тај начин и себи, јер алергијске болести утичу на квалитет живота целе породице. Поред запослених у школама и вртићима, и друго особље које је свакодневно у контакту с децом оболелом од алергијских болести требало би да буде посебно едуковано,

Због тога је Удружење „Алергија и ја” осмислило пројекат „Караван атопије”, којим заједно жели с лекарима из области алергологије да едукује родитеље и васпитаче у образовним институцијама широм Србије.

Овај вид едукације се усмерава на пацијенте, родитеље пацијената и запослене у школама и вртићима и односиће се на препознавање првих симптома болести и адекватну негу. Обухватањем две интересне групе, пацијената с једне стране и свих заинтересованих лица која имају додир с пацијентима с друге стране, подиже се свест о атопијским болестима и шири знање о симптомима, дијагностици, превенцији, нези, терапијским могућностима, примени терапије.

С обзиром на то да је у нашем друштву веома ниска свест о алергијама на храну и уопште о алергијским болестима, већина запослених у школама није у могућности да одговори на потребе деце с алергијама, што представља велики ризик за децу у образовним институцијама.

„Караван атопије” у првој години активности обухватиће неколико градова Србије. Градови планирани за прву фазу пројекта су: Нови Сад, Суботица, Кикинда, Ужице, Крагујевац, Ниш и Београд.