Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сурови експерименти над сирочићима уз знање ЦИА

Амерички здравствени систем подржао је експеримент над данском децом са тадашњих 400.000 круна у само једној години, што би данас износило више од 600.000 евра
(Пиксабеј - Н.Т.)

Неколико стотина деце без родитељског старања било подвргнуто суровим експериментима у којима су им прикључиване електроде на тела а истовремено су морали да слушају гласне звуке, открио је недавно дански радио у документарцу под називом „Потрага за самим собом”.

Експерименти су спровођени у Данској, а подржавала их је америчка Централа обавештајна служба ЦИА.

Експерименти, чији је циљ био да се открије веза између наследних фактора и шизофреније, кршили су такозвани Нирнбершки код којим се уводе етичка ограничења за испитивања на људима.

Истраживање је започето раних шездесетих година и у њега је било укључено 311 данске деце, од којих су многа била усвојена или су живела у оближњем сиротишту, а спровођено је у подруму Окружне болнице у Копенхагену. Настало је по идеји америчког психолога Зарнофа Медника, професора Универзитета у Мичигену.

Медник није могао да пронађе адекватну групу за истраживање у САД, пошто у тој земљи није било регистра становништва уз помоћ кога би испитаници били праћени дужи период. Зато је помоћ потражио од данског професора Финија Шулсингера, чиме је започето истраживање које је трајало годинама у Данској.

Аутор документарца Пер Веник као дете је био предмет тог експеримента. Он се сеćа да је био стављан у столицу, електроде су му биле постављене на руке, ноге, груди око срца и морао је да слуша веома гласне и узнемирујуćе звуке. Тест је требало да открије да ли дете има психопатске особине.

Испитивана су деца чије су мајке биле болесне од шизофреније, али и деца која су била у контролној групи, пошто нису имала менталних болести у породици, а међу њима је био и Веник.

„Било је веома непријатно. И то није само моја, већ је то прича многе деце. Обећали су ми нешто забавно пре него што су ме одвели у болницу. Мислим да је то било кршење мојих грађанских права. Мислим да је веома чудно да неки људи знају више о мени него што сам ја знао“, казао је он за Дански радио, преноси Спутњик.

Деци није речено у каквом ће експерименту учествовати, ни пре њега, али ни пошто су прошли испитивање, наводи се у документарцу.

Веник је последњи пут учествовао у овом експерименту 1973. године, када је имао 24 године. Ни тада му није речено о чему се ради. И не само то, него је био праћен у наредних 10 година, а да то није знао, већ је сасвим случајно открио.

„Отишао сам у болницу због кожне болести. Тада сам сазнао да је свака моја посета лекару била пријављивана одељењу за психологију у болници“, сведочи Веник.

Какво је истраживање било у питању, сазнао је тек пре три године. Тада је одгледао амерички документарац о тајним експериментима над децом у ком су тројке, које су раздвојене на рођењу, тајно испитиване како би се утврдио однос наслеђа и окружења на развој детета. Тада је почео истраживање о свом искуству, што је преточено и у документарни филм.

Веник је, истражујући експерименте којима је био изложен, открио и везе са америчком обавештајном службом ЦИА и америчким здравственим системом.

Амерички здравствени систем подржао је експеримент над данском децом са тадашњих 400.000 круна у само једној години, што би данас износило око 4,6 милиона куна, односно 618.000 евра.

Још занимљивије је што је амерички фонд под називом „Фонд за хуману екологију“ дао за те експерименте тадашњих 21.000 долара, што би данас износило око 160.000 евра. Како је открио Викиликс, тај Фонд је шездесетих година радио у корист ЦИА, наводи Дански радио.

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дража
Мрачни ћошкови света.
ВОЈИН
Чињеница да у САД нестаје 2000 деце дневно,после овог чланка није више загонетка. Могу да разумем оне које је захватио "штокхолмски синдром" (симапатија према непријатељу у циљу додворавања) али не могу да разумем "Велике силе" на супротном полу што јасно и гласно не износе перспективу света ако то зло надвлада. Хитлер би био тек шегрт овим дегенерицима !
Neša
Totalno ste pogrešno interpretirali pojam "stokholmskog sindroma". Nije u pitanju nikakvo dodovoravanje neprijatelju, već izvorno predstavlja izraz za oblik empatije prema otmičarima. Zato ne vidim nikakvu povezanost "stokholmskog sindroma", sa ovim.
Сима кувар
А сад не раде сличне ствари? Сазнаћемо за 50 година. Проблем је менталитет, а не време. Па зар до скоро нису имали тајне затворе у Румунији и Пољској где су мучили људе? А Гуантанамо?
VESA D
..cijo stidi se...
da
bilo bi korektno da stavite u naslov "tokom 60-ih". U vreme ddt-a, azbestnih cevi i sl.
Stanislav
I ako je bilo šezdesetih, onda i sve bilo u redu? Mengele je radio eksperimente mnogo pre šezdesetih - da li to znači da je i to bilo u redu? Ne mogu da razumem ovakav komentar.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.