Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ШТА НАС У 2022. ОЧЕКУЈЕ НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА

Док год је тражња већа од понуде, цена квадрата наставиће да расте

Нова занимања и брз темпо живота померили су фокус интересовања на квалитетне и модерне стамбене објекте. У великим градовима у Србији ничу савремени комплекси с пратећим садржајима блиским потребама младог човека и породице, попут малих насеља с високим квалитетом животног простора
(Фото А. Васиљевић)

Након кратког затишја на тржишту некретнина у пролеће 2020, услед појаве вируса корона, брзо је настављен растући тренд и успон тражње, а самим тим и ценâ некретнина, који је у Србији започет још у другој половини 2019. године. Текућа 2021. донела нам је наставак скока цена услед повећане потражње за стамбеним простором. Имајући у виду дужину трајања ове фазе у којој цене непрекидно расту, све се чешће могу чути полемике о тренутку када ће оне достићи своју горњу границу, то јест када ће овај, иначе циклични процес, почети да се креће у смеру смиривања, па и пада цена, што из угла просечног купца делује логично и пожељно. Математички посматрано, требало би да смо све ближи очекиваном тренутку. Ипак, пракса и актуелна збивања нас демантују и за сада нема очигледних знакова засићења тржишта.

Прогнозе кретања на тржишту у следећој години су незахвалне, али све указује на то да бар у наредних неколико месеци неће бити испуњена очекивања купаца да ће цене почети осетно да падају. У последњих неколико месеци оне се држе на високом нивоу, нарочито кад је у питању новоградња. Чињеница је да је потражња за новим становима толико велика да инвеститори немају проблем с продајом чак ни у раним фазама изградње, па се све чешће дешава да и у фази претпродаје велики број станова буде резервисан. Тада се може остварити и евентуална корист у виду попуста у цени мада озбиљни инвеститори немају разлога да нуде повољније цене продајући станове у изградњи јер тиме умањују своју зараду. У оваквој ситуацији, са далеко већом тражњом од понуде, за тим једноставно нема потребе.

Већ дуже време сталан је и пораст цена грађевинског материјала, чак на недељном нивоу. Ово је најозбиљнији фактор раста цена новоизграђених станова, што последично делује у више праваца на тржишту некретнина. Трошкови изградње се увећавају, а самим тим рачуница инвеститора у погледу продајне цене иде у једином могућем правцу, а то је њено повећање. Томе можемо додати и чињеницу да инвеститори неће пропустити прилику да повећају цену квадрата и више него што су скочили трошкови градње јер је јасно да тржишту недостају квалитетни нови станови.

Фото лична архива

С високом ценом нових станова и вредност старе градње, као алтернативе за велики број купаца, пропорционално прати ту тенденцију. Тако је и цена квадрата станова старије градње сразмерно скупља него што је очекивано, имајући у виду њихов квалитет. Наиме, код нас на тржишту није реална и довољно велика разлика у цени између новоградње и старих станова, а ту се најчешће мисли на зграде изграђене шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Тада су грађени квалитетни и функционални станови, али они се данас налазе у зградама старим више од пола века и захтевају озбиљна улагања.

Не треба заборавити ни социјалну компоненту као битан фактор који утиче на тржиште. Структура купаца је измењена и она прати време у којем живимо. Нова занимања, млади људи са другачијим схватањима у односу на старије генерације и брз темпо живота померили су фокус интересовања на квалитетне и модерне стамбене објекте. У великим градовима у Србији ничу савремени стамбени комплекси с пратећим садржајима блиским потребама младог човека и породице, попут малих насеља с високим квалитетом животног простора. Ново време тражи и константно планирање инвестиционих пројеката управо у том правцу јер се мора ићи у корак с потребама купаца. Јасан пример су стамбено-пословни комплекси попут Белвила, А блока у Београду, али и сличних комплекса у другим великим градовима у Србији, а тренутно је свакако најактуелнији пројекат „Београд на води”, који је знатно изменио лик наше престонице. Велике су могућности за станоградњу и на периферији градова јер је у Београду и другим великим центрима квалитетних локација за изградњу све мање и све су скупље, што само по себи намеће потребу за алтернативним правцима инвестирања, а уклапа се у потребу многих потенцијалних купаца да буду ближе природи, што је на Западу начин живота већ деценијама.

Велика улагања државе у путну и железничку инфраструктуру отварају нове могућности за градњу стамбеног и пословног простора, омогућавајући развој регионалних центара, а инвестициони циклуси се преливају ван до сада доминантних улагања у велике градове попут Београда, Новог Сада, Ниша, тако да читава унутрашњост земље постаје тржиште не само за улагање у објекате од пословног значаја и трговинске центре већ и квалитетан стамбени простор.

Тренутно се у Србији налазимо, ако не на самом врху, онда бар близу горње тачке раста тражње и цена. Крива раста је успорена, што може указивати на смиривање на једном прилично високом нивоу. Могућности за добијање повољних стамбених кредита су и даље велике, и та врста зајмова је доступна многим купцима, што је значајан чинилац на страни већ високе тражње за становима. Тешко је поверовати да је у блиској будућности могуће осетно смањење цена некретнина, нарочито када је новоградња у питању, али извесна корекција на нешто нижи ниво не само да би била очекивана већ и природна. Најављено решавање статуса нелегално саграђених објеката може за релативно кратко време довести до већег броја станова у понуди по прихватљивијим ценама за џеп просечног купца, што би додатно могло да ограничи раст цена. Овде и држава има велики интерес јер осим решавања дугогодишњег правног проблема, значајан би био и прилив у државну касу од такса за озакоњење као и уредне наплате пореза на имовину за легализоване некретнине.

Будућност неизбежно доноси и одређену неизвесност, а једино је сигурно да ће кретања на тржишту некретнина регулисати однос понуде и тражње. Изненађења су могућа, једно од њих у виду актуелне пандемије већ нас је задесило, али се тржиште некретнина показало отпорним на нове изазове и тешке околности, те нема разлога да не верујемо да ће се и убудуће стабилно развијати.

*Консултант за улагање у некретнине

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Sve dok evropska banka stampa novac bez pokrica i seje ga po prioritetima cene ce rasti i stanova i ulja i hleba i energenata nadam se samo da ce to biti pre totalnog kolapsa i kraha na svim poljima u Evropi. Sobzirom da su isti najveci svetski kolonizatori,osvajaci i uzurpatori sve je moguce u njihovom scenariju.
vuk
To vam kaze konsultant za ulaganje u nekretnine.Sasvim dovoljno.
olivera
Autor teksta je potpuno u pravu kad je rec o "starogradnji". Mislim da je zapravo cena tih starih stanova u ocajnim zgradama precenjena. Razumem da novogradnja diktira cenu kvadrata, ali nema razloga da cene stare gradnje to prate, jer jednostavno vise ne vrede. Jedno su predratni salonci, ali stanovi socrealisticke gradnje su ocaj zivi. A skupi
Franja
Stanovi socrealističke gradnje ne da nisu očaj, nego 95% novogradnje mogu da nose u zubima. Giter blok i 5 santima stiropora ne mogu da zamene pola metra cigle ma kakve burgije i računice ti izvodio. Ne daj bože nekog zemljotresa, video bi zašto je stara gradnja bog i batina.
MAX
A sta ce biti kad taj balon fingirane traznje za stanovima pukne? Cunami u kome ce svi izgubiti mnogo, mnogo novca! Da li neko razmislja kada svakodnevno spinuje navodno veliku traznju i visoke cene stanova u prestonoci? Danas se u toj istoj prestonici mesecima nudi nesto preko 13.000 stanova na prodju! I gde su ti nestrpljivi kupci koji ne pitaju za cenu kvadrata?
Борис М. Бања Лука
Куповина станова је далеко исплативија од штедње по банкама, јер куповна моћ опада прогресивно, док цијене некретнина увијек расту.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.