Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Туризам Србије се брзо опоравља од последица пандемије

Према девизном приливу од туризма и броју ноћења вратили смо се на најуспешнију туристичку годину, а очекује се тренд раста и у 2022. години
(Фото Анђелко Васиљевић)

На основу податка којима сада располажемо, српски туризам се већ озбиљно опоравио од кризе коју је донела пандемија. Ако имамо у виду да се на глобалном нивоу, број туристичких путовања вратио и неколико деценија уназад, а ми имамо већ сада сезону која је по свим параметрима одмах иза наше најбоље икада, 2019. године, мислим да са правом можемо то да тврдимо, рекла је за „Политику” Татјана Матић, министарка трговине туризма и телекомуникација.

Према подацима Народне банке Србије, девизни прилив од туризма у Србији за 10 месеци ове године износио је готово 1,3 милијарде евра што је раст од 49 одсто у односу на исти период 2020. То, додаје министарка Матић, показује да се туризам у Србији веома брзо и ефикасно опоравља од последица пандемије вируса корона, као и да је наша земља препозната као јединствена и аутентична туристичка дестинација. У овој години када је реч о страним гостима који су нас посетили, доминантни су они из региона (Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија), а онда следе туристи из Русије, Немачке и Турске. Како наводе из Министарства трговине, очекује се да ће се и у 2022. наставити овакав тренд.

Татјана Матић, министарка трговине туризма и телекомуникација (Фото Бета/Министарство трговине, туризма и телекомуникација)

У Србији је, према статистичким подацима, у првих девет месеци регистровано 6,5 милиона ноћења, што је за 28 одсто више него у истом периоду претходне године. Након пада у јануару и фебруару, туристичка активност у марту, а затим и током другог и трећег квартала, забележила је боље резултате. У том периоду, домаћи гости остварили су 4,7 милиона ноћења, што је за 14,6 процената више него у истом периоду претходне године. И 72,4 одсто укупног броја ноћења. Иначе, број боравака домаћих туриста је у односу на исти период 2020. године већи за 103,6 одсто. Према овим подацима ни страни гости нису заобилазили нашу земљу. Забележено је 1,8 милиона ноћења, што је повећање од око 83 процента у односу на 2020. Највише их је, наравно, било током летњих месеци када је и епидемиолошка ситуација била знатно боља. Највише посетилаца је било у бањским местима где је остварено око 2,2 милиона ноћења, што је трећина укупног броја. Најпосећеније бање биле су Врњачка и Сокобања (око 1,4 милиона ноћења). У планинским местима остварено је око 1,6 милиона туристичких ноћења, а најпосећеније планине су биле Златибор (око 526.000 ноћења) и Копаоник (око 348.000 ноћења). У бањским и планинским местима већину посетилаца чине домаћи гости готово 90 одсто. Како је и очекивано Београд је био најпосећенији град у Србији, а у њему је у првих девет месеци остварен 1,1 милион ноћења и то су били страни туристи. До септембра ове године, Србију је посетило гостију из око педесет различитих земаља. Највише ноћења остварили су посетиоци из Босне и Херцеговине, Турске, Индије, Руске Федерације, Црне Горе, Немачке, Северне Македоније и Кине. Туристи из ових земаља остварили су 52 одсто укупног броја ноћења страних гостију у првих девет месеци 2021.

Према подацима из туристичких агенција и платформи за изнајмљивање смештаја, великих број странаца може се очекивати и око празника, посебно у градовима као што су Београд и Нови Сад. Када се томе дода и чињеница да наша земља није пооштравала епидемиолошке мере, а да се већина земаља затвара за туристе, претпоставља се да ће многи Нову годину дочекати у Србији. Несумњиво је да ће туристички сектор уписати зараду, а како ће се то одразити на епидемиолошку ситуацију, остаје да се види.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mozart
Bravo. Samo napred...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.