Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Московљанка у мозаику београдске свакодневице

Руска професорка енглеског језика дошла је у наш град на дан-два, а данас на Каленић пијаци купује дела Андрића и Достојевског, ценкајући се вежба српски језик и неизоставни је ђак радионице мозаика Због школе мозаика Светлана Ивашкина сматра се „домаћом” гошћом у нашој престоници
(фото Петар Вујошевић)

– Када врева притисне град, ја шетам Теразијама. Храним голубове, посматрам пролазнике и погледом грлим небо. Тако ослушкујем свакодневицу Београда – прича Рускиња Светлана Ивашкина.

Нашу историју и културу ова Московљанка добро познаје јер се то подразумева у њеном широком образовању, а душу, карактер, обичаје и, како каже, занимљив живот Београђана хтела је сама да осети.

У нашој престоници воли зиму која није оштра као у Русији, а Срби, према њеном запажању, зимским празницима дају нарочит смисао весељем и здравицама.

– Због вируса корона нема загрљаја, али ведрине у очима има, то је доказ да сам у свако доба добродошла – уверава Светлана и додаје да јесен овде не пропушта.

Тада је опчињена природом, која обуче Калемегдан, Ташмајдан, Кошутњак, Аду Циганлију, мале паркове и старе квартове, у којима крошње као шубаре покривају кровове.

– Живописно је и на Гардошу, где иза капија допире жагор, а чула надражује мирис кафе и зимнице која се спрема. Београд сам и упознала док сам била гошћа у Земуну. Дошла сам на дан-два и остала четири месеца – евоцира успомене Светлана.

Сећа се да је свој свет спакован у кофер тада сместила у собу код једне баке, која ју је прихватила као унуку.

– Учила ме је како се праве резанци и чорбе, а ја сам крстарила Земунском пијацом ценкајући се с продавцима јер се тако „ломи” језик. Схватила сам и да овде гост не сме да држи дијету па сам пробала све – од сарме до ситних колача – показујући да зна за шалу, прича Светлана док се диви Дунаву, лабудовима и чамцима.

Сваког јутра фото-апаратом „ловила” је кадрове на кеју, сатима је читала и бележила утиске на клупи коју је често делила с пензионерима. Њену стрпљивост у „хватању” тренутка запазио је старији фото-репортер, Земунац, и предложио јој да погледа изложбу у „Старој капетанији”. Ту је изабрала и поклон за пријатеље у домовини, са мотивима вароши, али је уочен и њен албум са овековеченим записима из природе.

– Позив да се придружим на следећем жирираном салону јаче ме је везао за Земун – присећа се уметница.

А разлог због кога редовно долази у Београд јесте радионица мозаика академског сликара Петра Вујошевића. Он је и аутор Међународне изложбе „Мозаик малог формата” на којој је у Малој галерији УЛУПУДС-а недавно Светлана добила прву награду за рад „Јесења земља”.

Ивашкина, иначе лингвиста и професор енглеског језика, пробудила је своју лирску природу откривајући ћуд камена. Каже да је каменчиће разабирала у детињству, а касније се заинтересовала за мозаик. Са овом ликовном техником упознала се у родном граду, усавршавање је наставила код професора Вујошевића. Излагала је у Италији и Бугарској, а њеном успеху допринеле су лекције из београдске школе „Камен и лом”. Савете прихвата од уметница Ане Јевгенијевић и Сузане Станишић. У тој „породици” мозаичара користи прилику да детаљније обиђе градске четврти. Импресионирају је Дорћол, Врачар, Звездара, Душановац... Каленић пијаца њена је најдража продавница у којој на тротоару купује антикварне књиге. Под руку су јој дошла дела Иве Андрића и Достојевског.

– Значило ми је да „Записе из подземља” читам на српском језику – додаје Московљанка. Она сматра да је „домаћа” гошћа и поносно изговара „У Београду сам као свој на своме”. Још када се томе дода кумство, које је пре много година било повод њеног доласка у Србију, онда нема сумње да су споне оснажене. Зна да њеним сународницима у Београду значе Руски дом и Руска црква и приметила је да Срби поштују руске светитеље, међу којима и Свету Матрону Московску.

И док у атељеу ређа каменчиће, Светлана Ивашкина поручује да је и ова прича о њеним стазама у београдској свакодневици налик мозаику.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Predivno. Zbog ovakvih priča volim novine.
Мина
Дивно! Где се могу видети ти лепи Светланини радови?
Славица Тодорић
Прелепа наративно - дескриптивна прича! Поетски описан живот у Београду младе уметнице из Русије чини да још јаче волимо наш Божанствени град у којем се сви осећају као "свој на своме". Добро нам дошли драги пријатељи из целог света, ова прича позива попут загрљаја добродошлице

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.