Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Животињски отпаци уместо у паштети завршавају у киловатима

Изградњом биогасних постројења за производњу струје решава се проблем збрињавања биолошког и органског отпада са фарми, где тај отпад у процесу производње биогаса, добија нову економску вредност
(Фото Удружења за биогас Србије)

Остатке од свежег месе – њушке, уши, папци, репови... – који у Србији неретко самлевени завршавају у паштети или виршлама, произвођачи и прерађивачи меса у Словенији искористили су за производњу зелене енергије. Једна од водећих месних индустрија са простора екс-Југославије АВЕ има чак три биогасне електране за које као основно гориво користе остатке од меса и са фарми. Али и отпад из ресторана и тиме покривају не само потребе за струјом и топлотном енергију за себе, већ и за трећа лица.

Игор Колар, комерцијални директор АВЕ објаснио је приликом посете новинара овој месној индустрији да је само у једну биогасну електрану уложено 1,2 милиона евра. У последњих осам година направили су три електране и потпуно заокружили процес производње.

– Сада имамо затворен круг. Не загађујемо околину. Напротив, све је у складу с највишим еколошким стандардима и обновљивим изворима енергије. Од отпада се добија енергија кроз турбине и струја се продаје и трећим лицима, јер производимо више него што су наше потребе – каже он.

Будући да се у Србији на спомен зелене енергије, одмах мисли на ветар и сунце, мало ко зна да су домаћи потенцијали много већи када је реч о биогасу и сировини која нам је надохват руке. Упитани каква је ситуација код нас Лидија Царевић, координатор пројекта Удружења за биогас Србије, одговара да је у овом сектору, у кратком периоду, постигнуто много и да је створена повољна пословна клима за инвеститоре.

Лидија Царевић (Фото: Лична архива)

– Тржиште биогаса у Србији је стабилно, перспективно и веома брзо расте. Иако је сектор млад, постоји тек десетак година, у нашој земљи успешно ради 31 биогас постројење са укупном инсталисаном снагом од око 32 мегавата. У статусу привременог повлашћеног произвођача је чак 78 мегавата из 83 биогасна постројења која ће у наредне две до три године почети са радом. Наша пројекција је да ћемо за то време у Србији имати више од 100 мегавата капацитета који ће бити инсталисани у електранама на биогас и да ћемо по производњи биогаса бити далеко испред свих држава у региону. Највећа концентрација оваквих постројења је у Војводини, при великим фармама, које могу да обезбеде довољну количину сировина за њихов рад. Сва произведена струја из биогаса од остатака добијених са фарми предаје се Електродистрибуцији и сви произвођачи електричне енергије из биогаса потписало су уговоре по којима је ЕПС у обавези да откупи сву количину произведене струје, те се она предаје у мрежу – наводи она.

Топлота која се такође производи, користи се, за сада, само за потребе на фарми, јер не постоји инфраструктура која би ту топлотну енергију испоручила крајњим потрошачима. Добијена топлота се употребљава за грејања штала, сушара, стакленика, али и оближњих установа у месту у ком ради постројење, на пример вртића, домова здравља, школа. Годишња производња је око 256 гигават-сати струје.

– Изградњом оваквог постројења решава се проблем збрињавања биолошког и органског отпада са фарми, где тај отпад, односно сировина, у процесу производње биогаса, добија нову економску вредност, како у виду електричне и топлотне енергије, тако и органског ђубрива. Поред свега наведеног, изградња једног биогас постројења има читав низ предности – развија се рурална средина, креирају се нова радна места за локално становништво, стиче се финансијска стабилност за локалне пољопривреднике, стабилизује се напонска мрежа у руралним подручјима, обавља се едукација патогена у стајском ђубриву, а чак 90 одсто се редукују непријатни мириси са фарми. Свакако треба споменути и погодности за инвеститора у виду финансијске добити од продаје електричне енергије из биогаса – каже Царевићева.

Биогас се, додаје, разликује од осталих обновљивих извора енергије највише по томе што, има убедљиво највећи допринос заштити животне средине. А при томе је производња електричне и топлотне енергије последица збрињавања неискоришћених сировина. Отпада у процесу производње биогаса нема, једини остатак је висококвалитетно органско ђубриво које се даље користи у пољопривредној производњи, па се може рећи да је производња биогаса еколошки заокружен процес. Процес производње је комплексан и то га такође издваја од свих осталих ОИЕ.

– Уколико се рецимо биогас постројење, из било ког разлога, заустави потребно је око шест месеци да се читав процес поново стабилизује и покрене. Пут од убацивања отпада у дигестор па до испоруке струје на мрежу изузетно је захтеван и комплексан. С обзиром на све наведено сматрамо да је биогас будућност зелене енергије. Помоћ државе у овом сектору је неопходна и држава има одлучујућу улогу у његовом развитку и опстанку. У марту 2021. године усвојен је нови закон о енергетици, па ће се у складу са њим прећи на систем аукција, које очекујемо већ почетком наредне године – закључује наша саговорница.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
Jao Jasna, vaša prva rečenica jest istina o kojoj se samo šuška. Bilo bi odlična kao tema za jedan autorski osvrt.
zivojin
Piktije brate, ako vec imate sirovine. Steta je.
Deus
Papci, usi, repovi... su odlicni za cubok paprikas. Steta je spaljivati hranu, a jos veca nazivati to ekologijom
Земунац
У неким нашим кафанама специјалитет су папци у сафту били и остали. Другде цревца на жару или кавурма. Наши стари нису имали фрижидере да чувају месо, а пошто су били више гладни, него сити и са многобројним породицама онда су од животиње искориштавали све што је могло. Када се одређени делови припреме како Бог налаже могу само прсти да се олижу. Зато ми је мало смешно овакво расипање хране. Неки је спаљују, а други гладују.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.