Каква је будућност европске пољопривреде

Европска комисија објавила је на свом сајту предвиђања раста и развоја пољопривреде на европском континенту у наредних десет година, односно до 2031. Акценат је стављен на органску производњу, расту потрошње органског млека и паду тражње за месом.

Како се наводи, протеински усеви биће све траженији, а климатске промене ће још више утицати на производњу воћа и поврћа, па и на раст тражње и цена. У наредној деценији доћи ће до пада потражње за месом па тако и производње житарица (за 2,8 одсто) због смањене потребе за сточном храном.

Истовремено се очекује скок потражње за органским млеком и могућност да се, до тада, потрошња са садашњих 3,5 одсто удвостручити. Предвиђа се да ће потрошња меса у ЕУ, по становнику, пасти са 69,8 килограма у 2018. на 67 до 2031. године. Број грла крава ће се смањити за седам процената. Када је реч о свињском месу, из ЕК наглашавају да стање остаје неизвесно, посебно због проблема са афричком кугом свиња а очекује се мања потрошња за око 1,5 килограма по становнику.

У живинарству тренутни раст потрошње могао би да се успори, али не превише, јер потрошачи пилетину сматрају за здравију у односу на остале врсте меса. У благом порасту ће бити производња и потрошња овчјег меса. Ако је судити по пројекцијама стручњака воћари немају разлога за забринутост, јер ће производња воћа остати стабилна. Ипак ће доћи до смањења засада јабука, али се рачуна на раст приноса захваљујући коришћењу нових сорти. Потрошње тог воћа могла би да буде увећана за 0,6 процената.

Истовремено су предвиђања да ће бити смањена производње парадајза због пада потрошње, а највећи италијански и шпански произвођачи парадајза већ су најавили смањење својих засада. Прерађевине би ипак могле да буду исплативе.

Домаћи стручњаци сматрају да су оваква предвиђања ЕК добрим делом заснована на сагледавању актуелних кретања на тржишту. Ипак, колико је пројекција будућности аграра реална, а колико подршка европском зеленом плану који је чини се прилично амбициозан?

– Треба увек да имамо у виду управо зелени план. Осим тога мислим да није узет у обзир и даљи раст цена житарица. Ипак, јасно је и сада да је много исплативије правити сир него млеко. Дакле, ићи на више фазе обраде – изјавио је за наш лист аналитичар Горан Ђаковић и уредник специјализованог магазина „Агробизнис”.

Нагласио је да је за овчарство очекиван раст тражње јер је у свету у порасту популација муслиманског дела становништва.

– Сматрам да одговор државе треба да буде удруживање. Звучи као флоскула, али пољопривредници без удруживања неће моћи да добију адекватну помоћ – каже наш саговорник. У контексту прогнозе ЕК о будућности аграра сматра да је исправно што ће помоћ отићи домаћим произвођачима парадајза и јагњади. Најављено је да ће они следеће године од државе добити део новца за изградњу фабрика за прераду парадајза у Лесковцу као и Книћу за месо, која ће бити прва и једина тог типа у Србији, напомиње он.

Државе Европске уније биле су обавезне да до краја ове године доставе стратешке планове развоја својих пољопривреда до 2027, усклађене са заједничком пољопривредном политиком. Копља се ломе око питања хоће ли зелена транзиција храну учинити још скупљом, а пољопривреднике још неконкурентнијим. Од чланица се очекује да достигну тај ниво да 25 одсто земљишта буде у функцији еколошке хране.

Ђаковић наводи да је Србија сличан план – шта ће бити подржано и на који начин – већ доставила Бриселу конкуришући за ИПАРД.

– Колико ми је познато у центру пажње су подршка за секторе: месо, млеко, као и за воћарство које бележи раст и где интересовања постоје са нових тржишта – каже он.

Органска производња је свакако будућност и ту су подстицаји у Србији већ четири пута већи него у конвенцијалној производњи.

– Свакоме препоручујем да се определи за органску производњу, нарочито у сектору млека, овчарства јер је то много исплативије. Пољопривредницима генерални савет и јесте да иду ка ономе за чим постоји тражња, а не за оним што би они волели – закључује Горан Ђаковић.