Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКИН” 69. НОВОГОДИШЊИ ИЗБОР НАЈБОЉИХ СПОРТИСТА И ЕКИПА

Ђоковић и ватерполисти без премца

У години која је, стицајем околности била олимпијска, Новак Ђоковић исписао нове рекорде у тенису и осми пут однео победу у нашем избору, док су ватерполисти одбранили олимпијску титулу и 15. пут понели ово признање
Најбољи четврти пут узастопно: Новак Ђоковић на Вимблдону са својим 20. гренд слем трофејем (Фото EPA-EFE/Neil Hall)

У години која је, стицајем околности, била олимпијска, српски спортисти су надмашили себе у броју олимпијских одличја (девет). Први пут су на једним играма освојили три златне медаље, а чак и када се узме у обзир цела историја нашег олимпизма (започета у Стокхолму 1912), ово је један од најбољих резултата. Наиме, само се једном догодило да имамо више златних одличја (седам), у време СФР Југославије, у Лос Анђелесу 1984, мада је тај скок у доброј мери био последица бојкота (није дошао Совјетски Савез и још 13 земаља Источног блока). По три најсјајније медаље освојене су и у Мексико Ситију 1968. и Сеулу 1988.

Као и увек у олимпијској години, у многим анкетама у првом плану су резултати са највеће смотре спорта. Међутим, када неко толико помери границе неког спорта, као што је Новак Ђоковић то учинио у тенису - онда је природно да превагну и нека вансеријска достигнућа мимо Олимпијских игара. Тај утисак је имала и велика већина новинара Спортске рубрике „Политике”, доделивши Ђоковићу назив најбољег спортисте у свом традиционалном новогодишњем избору.

На „Политикиним” листама најуспешнијих спортиста и екипа, углавном су имена оних који су обележили Олимпијске игре у Токију. У питању су такмичари у седам спортова. Злато су освојили Милица Мандић (теквондо), Јована Прековић (карате) и ватерполисти, сребро – Дамир Микец (стрељаштво), а бронзу – Тијана Богдановић (теквондо), Миленко Себић (стрељаштво), Зураб Датунашвили (рвање), одбојкашице и екипа у баскету 3х3. У овом избору гласали су уредник Спортске рубрике „Политике” Ратко Павловић, заменик Војислав Недељковић и новинари Иван Цветковић, Мирко Стојаковић, Драган Тодоровић, Марјан Ковачевић и Александар Милетић.

Ђоковић руши историјске рекорде

Новак Ђоковић је осми пут однео победу у „Политикином” избору (траје од 1953) и убедљиво држи рекорд испред четвороструких победника Мирослава Церара (гимнастика) и Јасне Шекарић (стрељаштво), док су по три пута најбољи били Дејан Бодирога (кошарка) и Милорад Чавић (пливање).

Година за нама остаће упамћена по томе што је Ђоковић, у најуспешнијој ери тениса, изједначио најпрестижнији рекорд (број грен слем титула) који су држали Роџер Федерер и Рафаел Надал. Сва тројица имају по 20 трофеја, али са великим изгледима да Ђоковић ту трку заврши на челу. Чак и његови највећи критичари признали су му да је заслужио да му се име нађе у причи о најбољем тенисеру свих времена (ГОАТ).

Ми бисмо рекли да је 2021. показала не само то (да је Ђоковић најбољи икада) већ и да је крајње време да се уврсти у најужи круг најбољих спортиста свих времена. Уз раме Мајклу Џордану, Мохамеду Алију, Пелеу, Дијегу Марадони, Карлу Луису… Дакле, није у питању само тенис, већ читав спорт. Тако би требало сагледавати убудуће Ђоковићеве резултате.

Дуже од пола века, од Рода Лејвера на самом почетку професионалне ере (1969), није се догодило да један тенисер учини оно што је Ђоковић успео 2021: да освоји прва три гренд слем турнира сезоне (Мелбурн, Ролан Гарос и Вимблдон). Притом је на последњем турниру „велике четворке”, у Њујорку, стигао до финала.

Поред тога што се изједначио с Федерером и Надалом по броју гренд слем титула, Ђоковић је у протеклих 12 месеци уписао још четири историјска рекорда: 1) једини у професионалној ери завршио и седму годину на врху АТП листе, 2) са 354 седмице (тренутно, а биће још и више) надмашио претходни рекорд за 44 недеље, 3) први у „опен ери” (од 1968) освојио сва четири гренд слема најмање два пута, 4) са 37 титула постао још једном надмашио Надала на врху листе освајача мастерс турнира.

Једна од најбољих генерација у историји ватерпола: репрезентација Србије са златом на Олимпијским играма у Токију (Фото И. Веселинов)

-Желим да наставим да освојим још гренд слем турнира и да играм за своју земљу. То су ствари које ме мотивишу у овом тренутку. Смена генерација је неизбежна, али ми старији смо и даље ту, мада сматрам да је будућност тениса у добрим рукама - изјавио је Ђоковић после Ју-Ес опена.

У „Политикином” избору, најозбиљнији ривали Ђоковића, који има и два четврта места (синг и дубл) са Олимпијских игара у Токију и полуфинале Дејвис купа, било је троје олимпијских првака: Јована Прековић (карате, друга на листи), Милица Мандић (теквондо, трећа) и Филип Филиповић (ватерполо, четврти).

Прековићева, европска и светска шампионка, засијала је пуним сјајем на дебију каратеа на олимпијској сцени. Мандићева је други пут олимпијска победница (има злато и из Лондона 2012), док је Филиповић са ватерполистима на само одбранио титулу из Рија, већ је опет изабран за најбољег ватерполисту света. Пето место припало је најбољем играчу НБА у сезони 2020/21, Николи Јокићу, шести је рвач Зураб Датунашвили (олимпијска бронза, светско и европско злато)…

Генерација за историју

Наши ватерполисти су најуспешнија репрезентација на свету у последња два олимпијска циклуса и једна од најбољих у историји тог спорта, тако да су они увек присутни када се сумирају годишњи подвизи и праве овакве листе. Сада су 15. пут однели победу у „Политикином” избору, а наследници ове невероватне генерације могли би да надмаше кошаркаше који су се рекордних, 19. пута, нашли на врху.

Најстарији дневни лист на Балкану проглашава најбоље екипе од 1964, када су победници били управо ватерполисти. Тако се, помало симболично, затворио један круг - од Токија (1964) до Токија (2021) - од историјског сребра, до пете олимпијске круне.

Протекла година памтиће се не само по сјајним партијама српских ватерполиста, већ и по прес-конференцији на београдском аеродрому, по повратку из Токија, када су седморица ветерана потврдила да је стигао тренутак за растанак од националног тима. Стефан Митровић је запевао „А сад адио”, селектор Дејан Савић је први пустио сузу, а капитен Филип Филиповић је говорио у име свих:

– Велика је привилегија бити пре свега део ове екипе, а онда и бити капитен на крају ове дивне епизоде. На крају најлепшег и за неке од нас последњег плеса. Хвала овом човеку поред нас (Савић прим. аут) што је веровао у нас и што нас је трпео. Што је потајно плакао и молио се да се све заврши како се завршило. Вредело је сваког минута тренинга, малтретирања и утакмица и онога што је ван базена, што вероватно никад нећете сазнати. Учинили смо нашу нацију поносном и пре свега наше фамилије и пријатеље. Много је жртве иза овога, али све добије виши смисао кад се овако заврши. Хвала Србијо, ово је за вас!

Одбојкашице су се нашле на другом месту, са два одличја у 2021. години (олимпијска бронза, европско сребро), треће су кошаркашице (европско злато, четврте на Играма), фудбалери су се коначно пробили у врх (четврти) захваљујући пласману на Светско првенство у катару 2022, репрезентација у баскету 3х3 (олимпијска бронза) нашла се на петој позицији, шести су одбојкаши (четврти у Европи), седми веслачки двојац без кормилара (Васић, Мачковић, пети у Токију), осми мешовити стрељачки тим (Микец, Аруновић, четврти у Токију), девете шахисткиње (шесте у Европи, најбољи резултат у последњих 20 година), десети фудбалери Црвене звезде (државни прваци, на пролеће настављају у Лиги Европе)…

ПОЈЕДИНЦИ

Новак Ђоковић (тенис)         55

Јована Прековић (карате)     45

Милица Мандић (теквондо) 41

Филип Филиповић (ватерполо)      38

Никола Јокић (кошарка)        37

Зураб Датунашвили (рвање)            29

Дамир Микец (стрељаштво)            27

Тијана Бошковић (одбојка)   19

Тијана Богдановић (теквондо)         12

Соња Васић (кошарка)          8

ЕКИПЕ

Ватерполисти            60

Одбојкашице  53

Кошаркашице            46

Фудбалери     43

Баскет 37

Одбојкаши      17

Веслање, двојац         16

Стрељаштво мешовито         14

Шахисткиње  13

Фудбалери Ц. звезде 11

СВИ НАЈБОЉИ У ИЗБОРУ „ПОЛИТИКЕ”

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивој Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Маријан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Топић (атлетика) и Кукоч (кошарка)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без избора

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

2013. Емир Бекрић (атлетика)

2014. Новак Ђоковић (тенис)

2015. Новак Ђоковић (тенис)

2016. Давор Штефанек (рвање)

2017. Милица Мандић (теквондо)

2018. Новак Ђоковић (тенис)

2019. Новак Ђоковић (тенис)

2020. Новак Ђоковић (тенис)

2021. Новак Ђоковић (тенис)

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић (кану)

1983. Шурбек, Калинић (ст. тенис)

1984. Љубек, Нишовић (кану)

1985. Цибона (кошарка)

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. Ц. звезда (фудбал)

1992. Партизан (кошарка)

1993. без избора

1994. без избора

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти

2013. Рукометашице

2014. Кошаркаши

2015. Ватерполисти

2016. Ватерполисти

2017. Одбојкашице

2018. Одбојкашице

2019. Одбојкаши

2020. Тенисери

2021. Ватерполисти

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.