Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: проф. др АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, председник Савета Универзитета у Београду

Различити ставови на универзитету нипошто не значе непријатељство

Због учења на даљину генерације академаца ће са факултета изаћи с дипломама, али оштећене за оно што су професори морали да им пруже, тврди Поповић
(Фото А. Васиљевић)

На челу Савета УБ, највишег органа управљања највећим универзитетом у земљи, проф. др Александар Поповић налази се три године. А у 2021, коју смо управо испратили, подупирао је овај део академске заједнице при проласку кроз две веће турбуленције. Једну је донела пандемија и непланирани онлајн рад, а другу је изазвала вероватно најбурнија промена на ректорском трону у историји Универзитета у Београду. Како гледа на то и годину за нама, као неко ко је на УБ дошао с другим планом и идејом да му поврати бар део одузете имовине и усмери га ка одрживом развоју, укључујући и енергетску ефикасност, проф. Поповић открива за наш лист.

Први део 2021. обележио је избор ректора УБ, када сте рекли да се нећете стављати ни на једну страну, али да је универзитетска јавност дала убедљиву већину гласова проф. др Иванки Поповић, која није реизабрана. Како оцењујете рад ректора који је победио, проф. др Владана Ђокића?

Сматрао сам да је неакадемски да се, као председник Савета, органа који бира ректора, јавно изјашњавам о томе за кога ћу гласати. Моја је улога била да обезбедим да процедура пред Саветом буде потпуно регуларна и отворена и мислим да сам у томе успео. Гласао сам у складу с већинском вољом Сената, то знају и претходни и садашњи ректорски колегијум, ништа нисам скривао универзитетској јавности, нити имам потребу за тим. Што се тиче новог ректорског колегијума, верујем да је пристојно правило да свакој новој управи, као и свакој влади, треба дати сто дана да покаже своје намере, дела, способности и правце рада.

Ко је најупечатљивији „играч” у новом ректорском тиму и који потези вам се свиђају, а које бисте другачије повлачили?

У различитој мери познајем чланове ректорског колегијума, тако да је мој суд трагично субјективан. Што се тиче потеза новог тима, своје идеје, слагања и примедбе исказујем у разговору с њима, баш као што сам то и раније чинио. Крајње коректно сарађујемо. Универзитет, а њему сви припадамо, има своја правила понашања која су битно другачија од оних која владају у, рецимо, политици. На њему се, готово увек, поштују различита мишљења, она нипошто не значе непријатељство и отворено се разговара о разликама у ставовима.

Да ли је вама предлагано да се кандидујете за ректора и зашто то нисте учинили?

Иванку Поповић познајем преко двадесет година, дипломирао сам у њеној области, у полимерној хемији, сарађивали смо и сарађујемо и научно. Она ми је предложила да се кандидујем за председника Савета, што сам и учинио с једним циљем, а то је да учиним све што могу да се универзитету надокнади штета коју су Брозови комунисти, али и немачки окупатори и англоамерички бомбардери начинили. Неуспешан сам у томе, Влада Србије је више од две године потпуно неосетљива на питања реституције имовине, и то много говори о њој. Предлагано ми је да се кандидујем за ректора, али ја нисам човек који забија нож у леђа људима с којима ради, које подржава и који су му пријатељи.

Годину закључујемо уз најаве подстицајних популационих мера за студенте који се определе за родитељство, које је изнео председник Александар Вучић. Да ли су сврсисходне и да ли их подржавате?

Цитирао бих госпођу Ану Брнабић, која је изјавила да треба поштовати Устав и законе ове земље. По Уставу ове земље, мере из те области предлаже Влада Србије, не председник. Било какво моје дискутовање о тим мерама, обнародованих на овај начин, заправо је подршка кршењу Устава. А крајње начелно, подржаћу сваку ефикасну меру коју предложи онај коме је то уставна улога, зато што питање наталитета јесте једно од најважнијих питања за наш народ и државу.

Крај године на УБ „зачинио” је и протест проф. др Милоша Ковића са Филозофског факултета, који је позвао управу универзитета да реагује на спречавања напредовања у више звање на тој установи. Ректорски колегијум није одреаговао, зашто се ви нисте огласили, бар као Ковићев страначки истомишљеник?

Две се озбиљне замке крију у вашем питању. Прво, страначке политике на универзитету не сме бити, и то што смо Милош и ја у многим стварима истомишљеници с мојим или ма чијим ангажовањем не сме да има везе. Друго, огласио сам се, али то нисам чинио јавно, а шта сам и колико говорио и радио знају они који су упућени у цео овај случај, и господа Ковић и Данијел Синани, декан Филозофског факултета, и многи други. Можда је наше друштво потонуло у кал ријалитија, али ја спадам у оне који верују у дела, не у речи, у то да не мора све што се ради да се објављује urbi et orbi. У трену када разговарамо верујем да ће овај проблем бити решен тако да буде остварен крајњи циљ: да Милош Ковић остане на Универзитету у Београду зато што му је, по мом дубоком суду, потребан.

У току је још један, еколошки „устанак”, на ком су учествовали и студенти, узвикујући:Где ти је докторат, Синиша?” Шта вам тај студентски поклич говори и да ли сматрате да академци свој активизам понекад треба да испоље и на улици?

Волео бих да се студенти и више и чешће оглашавају о свим друштвеним питањима која су значајна и онда када се слажем, а поготово када се не слажем с њиховим ставовима и начином на који изражавају своје мишљење. Њих није, барем се надам не већину, захватила ни опортунистичка ни западњачка река, која је велики део старијих потопила.

Тврдите да је студирање на даљину донело рупе у знању за које студенти нису криви и које се морају отклањати. Како ви то чините на Хемијском факултету и да ли успевате?

Трудио сам се да увек када је то у епидемији могуће избегнем наставу на даљину. Видећемо када се вратимо у стање „старе нормалности” колико су студенти, а због њих постојимо ми на факултетима, изгубили. Јасно је да ћемо појачаним радом у годинама које долазе морати да покушамо да део рупа о којима сте говорили некако попунимо. Никако нећемо моћи да утврдимо све празнине и да их испунимо смислом. То је трагедија целе ове ситуације. Генерације ће изаћи с дипломама, али оштећене за оно што смо морали да им пружимо.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Без илузија
Још од Олује поред ректората тог универзитета стоји огроман споменик оног Његоша, реплика споменика из Подгорице. Црногорски национални симбол, симбол који обједињује све Црногорце без разлике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.