Рејтинг-ефендије

На почетку једно мало признање; с групицом другара имам групу на „Виберу” на којој уочи сваких избора у последњих седам-осам година прогнозирамо резултате. Радимо то из чисте забаве и за свој грош, а прогнозистичке вештине нам варирају. На последњим председничким изборима, ја сам (а имам датиране дигиталне доказе и неколико сведока) у проценат погодио резултате Саше Јанковића и Вука Јеремића. Белог Прелетачевића сам био мало потценио, али опет сам погодио да ће проћи боље од Јеремића.

На последњим парламентарним изборима сам, међутим, заказао. Типовао сам да ПСГ сигурно прелази цензус. Један пријатељ, друг и колега, међутим (јавна личност којој овде неће откривати идентитет), исправно је наслутио да ниједна странка из „небојкоташке опозиције” неће прећи чак ни умањени цензус. Била је то бриљантна прогноза, али не бих је можда ни памтио да у његовој прекогницији није постојао један детаљ због којег ми се учинило да је мало полудео. Тврдио је, наиме, да ће најјача опозициона листа бити Покрет за обнову Краљевине Србије, популарни ПОКС којем је наслутио 2,9 посто гласова.

Кад се испоставило да је погодио, збуњено сам га питао, откуд му уопште идеја. Знаш, рекао је, то је детаљ који се овде често занемарује: у Србији заиста постоји незанемарива групација људи која мисли да би нам свима било боље само да смо монархија.

(М. Каличанин)

Крај уводне дигресије која заправо служи да појасни то зашто ми је један наслов привукао пажњу, зашто сам испао жртва такозване кликабилности. На неком информативном порталу видео сам како је Цвијетин Миливојевић изјавио да је Србија – монархија. Видиш, помислим, човек алудира на то још присутно монархистичко осећање код многих људи, па се преварим и – кликнем. Кад оно: ћорак! Цела реченица из које је извучен наслов гласи овако: „Србија је монархија, јер је води његово величанство рејтинг.” Није значи алузија, него некаква метафора. Хајде да видимо каква: „Србију не води Александар Вучић него његово величанство рејтинг. Србија је у том смислу монархија, јер његово величанство рејтинг одлучује о потезу који ће Вучић повући. Овог тренутка због еколошких протеста њему је рејтинг пао и није сасвим сигуран да ће победити у првом кругу и зато тактизира.” То је, дакле, изјава политиколога Цвијетина Миливојевића у којој се, као у неком јефтином трилеру о шизофреном убици, Александар Вучић и његов рејтинг раздвајају у две личности у којој је једна примарна, а друга секундарна, па друга наређује првој.

С једне стране, то је неком можда маштовито, али се поставља питање зашто је само због чињенице да актуелни председник (који има уставно право на још једну кандидатуру) обраћа пажњу на рејтинг Србија – монархија? Макрон се брине због рејтинга – је ли Француска монархија? Трамп се бринуо због рејтинга – јесу ли Сједињене Америчке Државе монархија? Бајден се брине због рејтинга – исто питање. Борис Џонсон се брине због рејтинга, али добро, Велика Британија заправо јесте монархија, али тек то до краја огољава испразност Миливојевићеве „дијагнозе”.

Комедијант случај је хтео да некако у исто време, гостујући у Сарајеву, књижевник Светислав Басара онако у маниру елоквентног естрадњака похвали свог града домаћина, док је земљу из које стиже прозвао „оријенталном деспотијом”. Једна од карактеристика оријенталних деспотија, као и деспотија генерално, јесте да се ту народни и државни лидери не бирају на изборима, барем не слободним, него се власт наслеђује генетско-династички. И док су евентуалне политичке амбиције Данила Вучића још плод чисте фантазмагорије неколицине доконих твитераша, у том истом Сарајеву је титулу председника водеће странке и лидера нације Бакир Изетбеговић баш онако оријентално-деспотијски наследио од властитог оца.

Док је највећи део Балкана заиста припадао једној монархији и деспотији, на њеном двору су службовали и чиновници чија је задаћа била да гласно одобравају све потезе властодршца. Такви су се, знају то Андрићеви читаоци, звали евет-ефендије. Данашњи јавни интелектуалци и политички аналитичари често су већи популисти од политичара и комотно бисмо их могли звати рејтинг-ефендијама. Уосталом, исти тај Миливојевић је само у последњих неколико месеци изјавио како спортисти у Србији „имају озбиљан рејтинг” те како политичари у региону „подижу рејтинг на антисрпству”. Неко злобан би могао рећи да је Миливојевићева аналитика заправо монархија „јер је води његово величанство рејтинг”.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa