Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Много насиља а мало пресуда за злостављање животиња

Од 299 осуђених за убиство и злостављање животиња у последњих 14 година, само у 26 случајева изречене су казне затвора, и то од по неколико месеци Злостављању су највише изложене животиње које живе на улици
(А. Васиљевић)

У Швајцарској постоје адвокати који бране интересе животиња, а у Аустрији посебна одељења омбудсмана раде на спречавању злочина над животињама. У Србији је због убијања и злостављања животиња осуђено укупно 299 људи у периоду од 2006. до 2020, док је Удружење за заштиту животиња од 2006. до 2018. забележило 6.500 пријављених случајева, речено је на Копаоничкој школи природног права.

– Намеће се питање зашто у пракси има 25 пута мање осуда од пријављених злостављања. С обзиром на велики број случајева у вези са овим кривичним делом, упитно је и јесу ли изречене санкције адекватне, као и да ли су прописане казне довољно високе – рекла је Наталија Живковић, докторанд Правног факултета Универзитета у Београду.

Податке је изнела на катедри „Право на живот” која се бави кривичним делима против живота и тела. Међутим, убијање и злостављање животиња спада у сасвим другу групу кривичних дела – против животне средине. Кривични законик за убиство животиње предвиђа новчану казну или затвор до две године, а у тежим случајевима и до три године.

„Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, казниће се новчаном казном или затвором до две године”, наводи се у члану 269 КЗ. Ако је дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или представника неке посебно заштићене врсте, предвиђена је новчана казна или затвор до три године.

– Уколико учинилац на монструозан начин из чистог хира лиши живота 30 паса и 10 коња, према важећем законском решењу може бити осуђен на само три године затвора. Због оваквих примера прописану казну затвора треба драстично повисити – казала је Живковићева.

Направила је и паралелу са казнама за убиство човека – од пет до 15 година за „обично”, а најмање 10 година или доживотни затвор за „тешко” убиство. За наношење тешке повреде човеку КЗ прописује казну од шест месеци до пет година затвора, а за лаку повреду, што може бити и јачи шамар, новчану казну или затвор до једне године.

– Иако живот животиње не можемо ставити на исти тас са животом човека, превелики је јаз у кажњавању. Учинилац оба дела показује насиље и безобзирност према животу и телу другог живог бића. Стање у пракси је забрињавајуће. Последњих година читали смо наслове: „У Обреновцу пронађен обешен пас”, „Обесио мачку, па се похвалио на ’Инстаграму’”, „Шутирао штене на улици”. То наилази на друштвену осуду, али је само 299 особа за 14 година осуђено, иако је било поднето више од две хиљаде кривичних пријава – напоменула је Наталија Живковић.

Неки од учесника подсетили су да ова врста злочина указује на одређену психопатологију учинилаца, који су у стању да насиље испоље и према човеку. Ипак, досадашњи предлози да се казне за убиство животиња пооштре оцењиване су као „притисак лаичке јавности”.

– У савременим правним системима, животиње се углавном квалификују као објекти права и као такве изједначавају се са покретним стварима. Ипак, оно што једна држава вреднује као власништво, друга посматра као живот и признаје животињама посебан статус, јер су оне свесна и осећајна бића. Устави Немачке, Швајцарске и Аустрије непосредно прокламују заштиту животиња – објаснила је Наталија Живковић.

Поставила је питање да ли се законске норме које штите животиње у нашој земљи примењују у пракси или су мртво слово на папиру.

– У периоду од 2006. до 2019. поднете су 2.172 кривичне пријаве и то 1.202 против познатог и 970 против непознатог учиниоца. До подизања оптужног акта дошло је у свега 400 кривичних поступака, а донето је 285 осуђујућих пресуда према пунолетним особама. Само 26 њих осуђено је на казну затвора, и то већина на два до шест месеци, а само један на шест до 12 месеци. Новчана казна изречена је 87 пута и то у нижим износима, а далеко најчешће се изриче условна осуда. Kада је реч о малолетницима, против њих је у истом периоду поднето 46 кривичних пријава, осуђено је 13 малолетника, али ником није изречен малолетнички затвор нити друга заводска мера – саопштила је Наталија Живковић.

Оваква пракса судова, наглашава, погубна је по превенцију јер не ствара готово никакав страх који би потенцијалног учиниоца одвратио од злочина.

Пријаве се често одбацују због недостатка доказа или се примењује опортунитет кривичног гоњења. Грађани који су сведоци насиља или пронађу злостављану или убијену животињу, најчешће о томе обавесте удружење за заштиту или зову Управу за ветерину, а ређе се одлуче да се обрате полицији или да поднесу кривичну пријаву тужилаштву. Полиција нема довољно искуства у оваквим случајевима, неретко и одбија да изађе на терен, па се све заврши на службеној белешци.

– Било би корисно увести „полицију за животиње”, односно одвојено одељење при МУП-у, које би било добро обучено да открива учиниоце и проналази доказе у случајевима убистава и злостављања животиња. Тужиоци треба да гоне починиоце, без честе примене опортунитета. Судови морају пре свега да кажњавају, а не да „упозоравају” учиниоце овог дела – поручила је Наталија Живковић.

Уколико се статистика не промени, онда смо као друштво пали на тесту хуманости, закључила је и подсетила на речи Махатме Гандија: „Величина и морал једног народа могу бити измерени његовим односом према животињама.”

Борбе животиња у вези су са коцком, дрогом и оружјем

„Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама, казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном”, наводи се као тежи облик кривичног дела убијања и злостављања животиња. Поједина истраживања указују на велику повезаност између борби животиња и других криминалних активности, а поготово са кривичним делима која укључују коцкање, припадништво бандама, трговину дрогом и оружјем, навела је Живковићева.

Више стотина хиљада луталица у Србији

Напуштање животиња у нашој земљи представља прекршај, који би грађани такође могли да пријаве полицији. Иако наизглед није лако открити учиниоца, докази најчешће ипак постоје. Претпоставља се да се у Србији налази више стотина хиљада уличних животиња, а осуђујућих пресуда због напуштања животиња у прекршајним судовима готово да нема, рекла је Наталија Живковић. Додала је да су злостављању највише изложене управо животиње које живе на улици.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Ovde ima više tema za raspravljanje. Prva i po meni najvažnija je maltretiranje bilo koga i bilo čega. Čak i kad čovek odluči da prelomi dvadeset novozasadjenih stabala, pitam se na šta je on sve spreman. Tu je onda i lov... ne znam da li u našoj zemlji uopšte ima ljudi, koji love zbog hrane. Lovci uglavnom mora nešto da ubiju. Onda, tu je i ribolov. Pa kad pomislim da sam sve rekao onda izbrojim kakvo sve meso volim da jedem i kakvi se masovni pokolji dogadjaju da bismo se prehranili?
Psi stostruko više napadaju ljude
Mene je napao čopor od 4 pasa (pre 5 m.) oko ponoći kod prve zgrade u naselju gde živim. Vraćao sam se sa placa, ništa nisam imao u rukama- jedva sam izvukao živu glavu: iznenada iz bliza, iz tame travnjaka nasrnuli na mene, odmah sam stao uz jedno auto iza mene i branio se rukama i nogama levo-desno jednu minutu. Nigde ljudi nije bilo da pomognu da se izvučem. Pomislio sam gotov sam, u delić sekunde sam glasno dreknuo na njih... srećom stali malo i ja se izvukao. A da nisu stali?
D.
Prvi znak da drzavi lose idu su psi lutalice!
Zeljko Bgd.
Bravo za mladu autorku i naravno novinarku koja je odlicno zabelezila rezultate ovog istrazivanja. U SAD,EU i nekim drzavama u okruzenju postoje specijalizovane policijske jedinice za zastitu zivotinja, pa valja o tome razmisliti i kod nas. Sjajan text.
Земунац
Поређење је погрешно. Треба поредити оне земље у којима скитница има колико и код нас и како су оне то решиле. Прво треба решити проблем скитница, које и те како знају да нападну људе, па установити службу која ће се бринути да их поново нема и ако се појаве склањати их са улица и онда на крају ригорозно кажњавати оне који злостављају и запуштају животиње.
Jimmy
Nista manje kazne ne treba izricati nego za ubistva ljudi, em zivotinje nikome ni za sta nisu krive, em se vise puta ispostavilo da oni ljudi koji muce i ubijaju zivotinje to posle rade i ljudima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.