Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пољопривреда „Отвореног Балкана”

Велики проблем је уситњеност пољопривредних домаћинстава, која у Србији имају површину од четири до пет хектара (Фото: А. Васиљевић)

Када се говори о иницијативи „Отворени Балкан” истичу се, између осталог, најмање две групе значајних предности. Једна је област комуникација и саобраћаја, у којој ће унија најпре постати практично примењива, на задовољство грађана држава западног Балкана. На сличан начин истиче се и област пољопривреде. То наглашава и агилни министар пољопривреде Србије истицањем како неће бити више чекања на границама и како ће се робна размена вишеструко повећати.

У области пољопривреде треба пре свега поћи од постојећег стања и храбро признати да је оно веома слабо. У Европи се Албанија и Северна Македонија узимају као пример опште заосталости пољопривреде – уз Србију која није много омакла. За било какав подухват у вези с унапређењем најважније је реално установити узрок таквог стања. То је на првом месту огромна уситњеност пољопривредних домаћинстава, која имају од једва два или четири хектара обрадиве површине у Албанији до око четири или пет у Србији. За опстанак газдинства у Европи потребна је најмање три до пет већа површина обрадивог земљишта, чак уз услов да се интензивније користи (поврће, воће, виногради...). У све три државе једва би трећина постојећих власника домаћинстава могла да опстане уз примену савремених технологија, опреме, начина гајења стоке итд.

Други узрок је недопустиво низак удео вредности сточарске производње с прерадом производа у укупној вредности пољопривреде. Код најбољих држава тај удео износи најмање 60 или чак више од 70 процената. У Србији је једва 30 одсто, а у друге две државе је вероватно сличне вредности. Готово уништено сточарство значи огроман пад броја радних места, пад квалитета земљишта, док индустрија прераде скоро да не постоји. У све три државе основу унапређења мораће да чини повећање обима и квалитета у сточарству уз пратећи повраћај индустрије прераде сточарских производа. За тако сложен задатак, најкраће речено, ослонац треба тражити у стручном образовању и сталној размени искустава не само млађих власника домаћинстава, већ и одговарајуће стручне саветодавне службе.

У процени постојећег лошег стања пољопривреде све три државе, а поготово у сагледавању начина и услова реалног унапређења, од Србије се очекује водећа улога. Поред већих површина обрадивог земљишта, Србија има и признатије школовање за потребе пољопривреде. Наша земља би морала да се што пре једноставно наметне преузимањем обавеза око детаљнијег сагледавања услова и начина реалног унапређења пољопривреде све три државе. У пољопривреди Албаније и Северне Македоније треба очекивати много веће усмерење ка обимнијој производи поврћа, воћа, винограда, док би се у Србији у принципу то односило на сточарство и прераду. У погледу сточарства за све три државе основни услов би морала да буде минимална почетна норма од пола условног грла по хектару обрадиве површине с циљем да буде двоструко већа. Постизање „крајњег циља” морало би се ограничити на десетак година.

У области сточарства водећи су говедарство и свињарство, односно производња млека и меса, где би Србија морала да водећа. Код гајења оваца и коза Албанија и Северна Македонија већ имају добру традицију и искуство, па их треба и даље унапређивати. За процену резултата најбољи начин је упоређење с резултатима које већ постижу угледне државе Европе. Ти резултати могли би да буду и циљ држава „Отвореног Балкана” за идућих пет година. После пет година ове три државе мораће да буду оспособљене и за све већу конкуренцију, пре свега у погледу трошкова. Све одговорне институције, почев од владе и министарстава, морају да стварају навике да исказују резултате тако да се зна колико се чега произведе не само по хектару, већ и становнику. Треба већ одмах мислити и на све строже услове у производњи хране. То се не односи само на испуњавање минималних услова квалитета, већ све више на органску производњу, која у пракси у ЕУ заузима двадесетак одсто, а у плановима и више од 60 или 70 процената.

Код било каквих већих захвата и обавеза најтежи је први корак. У случају пољопривреде, као једне од најсложенијих грана привреде, Србија би морала да што пре истакне себе, макар неким почетним обавезама. То не би смело да буде повезано с органима власти или политичким решењима, већ искључиво реално привредно. За препоруку је да се већ за почетак формира заједничка институција у виду коморе за област пољопривреде земаља „Отвореног Балкана”. Непосредно после тога, без обзира на обимност и сложеност, треба планирати пројекцију развоја с условима који тај развој омогућавају. У том погледу можда би Северна Македонија могла да преузме почетну задуженост, између осталог и ради лакшег споразумевања.

Проф. др Милан Ст. Тошић,

Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.