Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У овој години без задуживања на страном тржишту

Највећи део дугова доспева у првом кварталу, па је јасно зашто се баш на самом почетку године користи новац од специјалних права вучења
(Фото Д. Јевремовић)

Део дугова који нам ове године стижу на наплату платићемо новцем који нам је ванредно одобрио Међународни монетарни фонд (ММФ) као помоћ многим земљама чије је економије угрозила пандемија вируса корона. Реч је о 759,71 милиону евра, који је Одбор директора ММФ-а још у августу доделио Србији, односно 627,6 милиона специјалних права вучења (СДР), што је еквивалентно поменутом износу у еврима. На ова средства плаћа се минимална камата. Министар финансија Синиша Мали најавио је пре два дана да ће Србија већ од јануара почети да повлачи те паре.

„Узећемо ту помоћ коју је ММФ лане понудио свим чланицама под изузетно повољним условима и искористити је искључиво за једну сврху, а то је враћање старих дугова и тај новац ћемо повлачити од јануара”, прецизирао је Мали у изјави за Танјуг.

Реч је о 759,71 милиону евра, који је Одбор директора ММФ-а још у августу доделио Србији, односно 627,6 милиона специјалних права вучења (СДР), што је еквивалентно поменутом износу у еврима. На ова средства плаћа се минимална камата

Подсећања ради, ММФ је у августу прошле године поделио 650 милијарди долара СДР-а за подршку ликвидности и борбе држава чланица против пандемије и последица корона кризе. Министар Мали је истакао да Србији ове године за враћање доспева укупно око 340 милијарди динара старих дугова, што је близу три милијарде евра, од чега ће део бити рефинансиран, а део враћен. Највећи део дугова, око 55 одсто или 187,5 милијарди, доспева у првом кварталу, тако да ће држава у прва три месеца имати пуно посла око управљања јавним дугом, који треба да се рефинансира, реструктуира и врати, рекао је он. Из овог је јасно зашто баш на самом почетку године узимамо паре од ММФ-а.

Држава ће, истиче министар финансија, наставити с динаризацијом, па се ове године не планира излазак на међународно тржиште капитала.

„„Нема потребе за тим и ми ћемо се концентрисати на домаће тржиште капитала. Очекујем да ћемо даље повећати удео динарских кредита у укупном портфолију кредита. На пример, 2012. године смо око 19 одсто укупних обавеза имали у динарима, а сада смо већ на 30 одсто, што је добро, јер то је наша валута, то је природни хеџ који имамо против било каквих осцилација”, истакао је Мали.

Додао је да се с друге стране смањује удео доларских обвезница и доларских кредита, пошто је 2016. године њихов удео износио 34 одсто, а сад је тај проценат опао на само 10,3 одсто.

„Врло пажљиво управљамо нашим јавним дугом, јер то нам је веома важан аспект јавних финансија. У 2021. години смо имали удео јавног дуга испод 58 одсто бруто друштвеног производа”, навео је Мали.

Нагласио је да су јавне финансије стабилне, да држава на рачуну има више од 250 милијарди динара, односно више од две милијарде евра, да се држава дугом бави на прави начин и да грађани не треба да брину због тога.

На недавном представљању публикације „Квартални монитор” Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, рекао је да је јавни дуг у 2021. години у апсолутном износу повећан за три милијарде евра или 10 одсто, а у претходне две године за 5,7 милијарди евра. У релативном износу у односу на бруто домаћи производ (БДП) раст је минималан или га чак и нема. То је, према његовим речима, последица раста БДП-а, али и утицаја девизног курса и инфлације.

„Јавни дуг је највећим делом у девизама и обрачунава се по фиксном курсу, па је и дуг мањи него да је пуштено да динар ослаби. С друге стране, тај јавни дуг делимо с БДП-ом, на чији раст утиче и инфлација, тако да је кретање јавног дуга под великим утицајем курса. Следеће године држава ће се задужити најмање 1,5 милијарди евра, све то под претпоставком да се привреда и јавне финансије крећу како је предвиђено”, оценио је Арсић.


 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.