Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкан због емиграције губи потенцијал за економски раст

(Freepik)

Земље Западног Балкана и Хрватска због емиграције губе дугорочни потенцијал за економски раст, а одлазак радно способних из тог региона није добар ни за ЕУ, оцењује се у студији објављеној на сајту Института за демографију Аустријске академије наука.

Званични подаци показују да су Босна и Херцеговина и Србија између 2014. и 2019. изгубиле 181.034 својих грађана који су добили боравишне дозволе у ЕУ, док је податке за Хрватску тешко потврдити јер је та земља већ чланица ЕУ и њеним грађанима нису потребне дозволе боравка у чланицама Уније.

Земље региона много губе због емиграције, с обзиром да одлазе првенствено људи из старосне групе 25-34 године. Како се наводи, та категорија становиштва представља највећег потрошача у економији, па њихов одлазак директно утиче на бруто домаћи производ.

Поред тога, друштва губе инвестирајући у образовање људи који одлазе и емиграција те категорије становништва ограничава економски потенцијал за раст на дуги рок.

Према проценама УН из 2020. године Хрватска и Западни Балкан изгубили су толико становника да је та област постала једна од демографски најугроженијих у свету.

Током последњих тридесет година, како преноси Бета, из Југоисточне Европе је емигрирало готово осам милиона људи или око 17 одсто популације с почетка деведесетих. Посебно погођени емиграцијом у Југоисточној Европи су Хрватска и Западни Балкан а проблем више је што се ради о емиграцији младих.

„Упркос томе, та тема је у науци углавном заборављена а у националним и ЕУ политикама маргинализована”, указује се у студији.

Наводи се и да проблеми који су довели до масовне емиграције младих из Хрватске и са Западног Балкана нису повезани само са ратом и политичком и економском нестабилности у последње три деценије већ су последица „структурне природе и резултат занемаривања проблема”.

У међувремену се и ЕУ суочава са тешком демографском ситуацијом због пада наталитета, старења радно активне популације и једносмерне миграције са периферије ка средишту ЕУ. Поред тога, за ЕУ су велики изазов илегалне миграције.

„Демографске промене ће све погодити. Истовремено те промене умањују геополитички значај ЕУ”, наводи се у тексту „Социо-економске последице емграције станивништва из Хрватске, БиХ и Србије - тренутна ситуација и изгледи”.

Предвиђа се да ће се радно способна популација у Европи смањити за 18 одсто између 2021. и 2070. и да ће до 2100. стари 65 и више година чинити 31 одсто популације 27 чланица ЕУ према 20 одсто у 2019.

Такође се оцењује да демографска структура не може да се унапреди само мерама за подстицај наталитета већ је кључно да се становништво задржи у регионима са великим падом популације и оживи периферија ЕУ.

(Фото Д. Жарковић)

Проблем са емиграцијом је и то што су насељене области главна гаранција безбедности спољних граница па ЕУ не би требало да буде заинтересована за депопулацију периферије. Наиме, постоји узрочно-последична веза између повећане емиграције са ЕУ периферије и повећане илегалне миграције.

Аутори студије Тадо Јурић са Хрватског католичког универзитета и Фарук Хаџић са Сарајевске школе за науку и технологију истакли су да депопулација ЕУ периферије није проблем само Југоисточне Европе.

„Ако ЕУ жели да има јаку спољну границу у Хрватској, треба да посвети много више пажње депопулацији своје периферије и миграцији са периферије ка средшту ЕУ. Пражњење граничних подручја ЕУ представља безбедносни ризик за целу Унију”, навели су аутори.

Они су се осврнули и на пражњење школа и других образовних институција у три земље обухваћене анализом које за последицу има смањење радне снаге и затим стагнацију економског раста.

Анализа реалног и потенцијалног БДП БиХ, Хрватске и Србије показала је да све три земље од 2013. имају мањи раст од потенцијалног, што се делом може објаснити смањењем радне снаге као фактора производње.

У студији се наводи да би један од одговора на демографске изазове и смањење миграције са периферије ЕУ могао да буде рад на даљину.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djuradj
Problem migracije se ne resava u Srbiji,Hrvatskoj ili u Bugarskoj...problem se resava na Bliskom istoku,severnoj i zapadnoj Africi odakle je najveci priliv...Gde drzave vise ne postoje,jer je Evropa slaba da dozvolila da joj drugi kroje kapu....posebno SAD...Ali to je visevekovni problem,jer nije isti interes Nemacke i Velike Britanije naprimer..Zajednica za ugalj i celik je nastala na interesu tih nekoliko zemalja koje su je stvorile...kako se ta zajednica sirila,logicno interesi su divergirali
Milos
Kako kome se zalomi. Sigurno je da se kod nas dobro zivi i da je situacija bolja nego sto bi neki hteli da prikazu iz odredjenih razloga. I sigurno je da se situacija u svetu zaostrava svugde i da bas nije tako "fantasticno" kako neki zamisljaju. U svakom slucaju kome se ne svidja, vrata su otvorena, ali treba se spakovati i otici. Mnogi pricaju o tome, vec godinama odlaze, nista ne rade ali jos su tu. A vozikaju se skupa kola, privatna svojina, izlasci, restorani klopa.
Борис М. Бања Лука
Није потребна факултетска диплома па да знаш да ако цијене расту, а плате нису ни изблиза као у ЕУ, да ће народ тамо да похрли. Ту нема изузетака: Пољска, Бугарска, Румунија, Хрватска. Све земље су по уласку у ЕУ имале нето одлив најспособнијег становништва.
Milos
Da ali. Pricam za obicne stanonovnike iz SR i HR pa i uopste, pa i ti "najsposobiji" koje spominjes. Odu tamo i sta onda?? Sve ih cekaju oberucke? Ne, prijatelju, nego ciste wc-e i hotele i grbace, a cene stanova, osiguranja i zivota uopste tri puta veci neko kod nas. Nema kao u Srbiji kod mame i tate, kuca od bake i deke, malo okucnice, sve za dzabe, izlasci, lencarenje, ceo dan na internetu. Malo morgen. Nego kada te Nemac popreko pogleda i ispljuje, smuci ti se i zapad i zivot. Bio,video..
Ahahaha
Beskrajno je smesno stanoviste ljudi koji ocigledno nisu mrdnuli nigde i nikad iz zemlje ali znaju kako je negde drugo jer gledaju filmovo i serije ili nasedaju na bajkovite price. Sve najgore stvari su uvezene, najcesce bas iz tih "ideal" zemalja, sigurno mi nismo izmislili toplu vodu vec je sve to copy paste iz "najrazvijenijih". Nigde ne tece med i mleko, nigde nema dembelije vec je sve potpuno isto.
Milos
@Milorad Gastos. Što se onda niko ne vraća? Ko kaze da se ne vracaju. Ljudi se masovno vracaju. Skoro iz svih zemalja sa zapada i preko okeana. Kolo srece se okrece. U Srbiji potencijal i izgledna buducnost. Da ne ulazimo u detalje, ali dosta mladih, visoko obrazovanih su se vec vratili i i tek ce se vracati. Nije bez razloga. Srbija napredije i razvija se, svidelo se to nekome ili ne...
Milorad Gastos
Što se onda niko ne vraća?
Lillah
A tek Bugarska. Sistem vrednosti je takav, kraj priče.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.