Балкан због емиграције губи потенцијал за економски раст

Земље Западног Балкана и Хрватска због емиграције губе дугорочни потенцијал за економски раст, а одлазак радно способних из тог региона није добар ни за ЕУ, оцењује се у студији објављеној на сајту Института за демографију Аустријске академије наука.

Званични подаци показују да су Босна и Херцеговина и Србија између 2014. и 2019. изгубиле 181.034 својих грађана који су добили боравишне дозволе у ЕУ, док је податке за Хрватску тешко потврдити јер је та земља већ чланица ЕУ и њеним грађанима нису потребне дозволе боравка у чланицама Уније.

Земље региона много губе због емиграције, с обзиром да одлазе првенствено људи из старосне групе 25-34 године. Како се наводи, та категорија становиштва представља највећег потрошача у економији, па њихов одлазак директно утиче на бруто домаћи производ.

Поред тога, друштва губе инвестирајући у образовање људи који одлазе и емиграција те категорије становништва ограничава економски потенцијал за раст на дуги рок.

Према проценама УН из 2020. године Хрватска и Западни Балкан изгубили су толико становника да је та област постала једна од демографски најугроженијих у свету.

Током последњих тридесет година, како преноси Бета, из Југоисточне Европе је емигрирало готово осам милиона људи или око 17 одсто популације с почетка деведесетих. Посебно погођени емиграцијом у Југоисточној Европи су Хрватска и Западни Балкан а проблем више је што се ради о емиграцији младих.

„Упркос томе, та тема је у науци углавном заборављена а у националним и ЕУ политикама маргинализована”, указује се у студији.

Наводи се и да проблеми који су довели до масовне емиграције младих из Хрватске и са Западног Балкана нису повезани само са ратом и политичком и економском нестабилности у последње три деценије већ су последица „структурне природе и резултат занемаривања проблема”.

У међувремену се и ЕУ суочава са тешком демографском ситуацијом због пада наталитета, старења радно активне популације и једносмерне миграције са периферије ка средишту ЕУ. Поред тога, за ЕУ су велики изазов илегалне миграције.

„Демографске промене ће све погодити. Истовремено те промене умањују геополитички значај ЕУ”, наводи се у тексту „Социо-економске последице емграције станивништва из Хрватске, БиХ и Србије - тренутна ситуација и изгледи”.

Предвиђа се да ће се радно способна популација у Европи смањити за 18 одсто између 2021. и 2070. и да ће до 2100. стари 65 и више година чинити 31 одсто популације 27 чланица ЕУ према 20 одсто у 2019.

Такође се оцењује да демографска структура не може да се унапреди само мерама за подстицај наталитета већ је кључно да се становништво задржи у регионима са великим падом популације и оживи периферија ЕУ.

Проблем са емиграцијом је и то што су насељене области главна гаранција безбедности спољних граница па ЕУ не би требало да буде заинтересована за депопулацију периферије. Наиме, постоји узрочно-последична веза између повећане емиграције са ЕУ периферије и повећане илегалне миграције.

Аутори студије Тадо Јурић са Хрватског католичког универзитета и Фарук Хаџић са Сарајевске школе за науку и технологију истакли су да депопулација ЕУ периферије није проблем само Југоисточне Европе.

„Ако ЕУ жели да има јаку спољну границу у Хрватској, треба да посвети много више пажње депопулацији своје периферије и миграцији са периферије ка средшту ЕУ. Пражњење граничних подручја ЕУ представља безбедносни ризик за целу Унију”, навели су аутори.

Они су се осврнули и на пражњење школа и других образовних институција у три земље обухваћене анализом које за последицу има смањење радне снаге и затим стагнацију економског раста.

Анализа реалног и потенцијалног БДП БиХ, Хрватске и Србије показала је да све три земље од 2013. имају мањи раст од потенцијалног, што се делом може објаснити смањењем радне снаге као фактора производње.

У студији се наводи да би један од одговора на демографске изазове и смањење миграције са периферије ЕУ могао да буде рад на даљину.