Панчевачки музеј ушао у 99. лето

Панчево - Народни музеј, најстарија градска институција културе у Панчеву, ушао је у 99. лето. Надомак импозантне годишњице, музеј минулу годину испраћа низом квалитетних програма, ауторских и гостујућих изложби са стручним вођењем, концерата и перформанса. Постаје и место промоција мноштва штампаних издања, завичајних и других аутора, па и сам израста у најплоднијег градског издавача године, са објављеном монографијом, књигом и часописом и великим бројем каталога одржаних изложби.

‒ Најпре ту је „Гласник музеја Баната”, издање којим се дичимо. Реч је о гласилу музеја, али и Завода за заштиту споменика културе Панчева, удружења које се баве културом и историјом музеја и установа културе читавог Баната. Ту је и четврти том „Археолошка топографија Баната”, који се односи на део територије града Панчева, вишегодишњи пројекат који реализују наши археолози у сарадњи са Музејом Војводине, уз подршку осталих регионалних институција и Министарства културе. Пред публиком и читаоцима је и треће издање књиге „Дивизија Принц Еуген” аутора Срђана Божовића, кустоса историчара нашег музеја, ваома тражена и ван граница Србије, у штампаном и у електронском облику, коју смо као и „Гласник музеја Баната“  штампали средствима музеја уз помоћ Града Панчева ‒ каже Мирослав Бирцлин, директор музеја, који је основан 1923. године.

Збило се то 23. дана децембра на седници, којој су присуствовали тадашње виђеније личности Панчева, индустријалци и људи који се баве културом, са градоначелником Владимиром Марганом на челу. Иницијатива за оснивање музеја, али и градске библиотеке, потекла је од др Борислава Јанкулова, којег Оснивачки одбор, тада окупљени грађани и грађанке ‒ гђа. Љубица Хаџи Павловић, гђа. Јулија Керер, господа Матија Бахман, Пера Барјактаровић, Карло Витигшлагер, Јован Граф, Никола Ђорђевић, и једногласно бира за управника и првог кустоса тада Градског музеја, а сада Народног музеја.

По оснивању музеј је радио у више градских простора, да би се 1965. године скрасио у згради бившег Магистрата, саграђеној 1838. године, када је Панчево, поред Темишвара, било значајно упориште Банатске војне границе. Музеј је до 1982. године ово здање делио са градском библиотеком и архивом. Посебна драгоценост зграде јесте некада сенатска или магистратска дворана, а данас Свечана сала, најлепших 115 квадрата Панчева.

Народни музеј Панчева је музеј комплексног типа са одељењима за археологију, историју, етнологију, историју уметности, фотографском и препаратском лабораторијом. Осим што је најстарија панчевачка, спада и међу најстарије установе ове врсте у земљи, настала из приватних збирки. Највеће вредности које чува су слика Паје Јовановића ,,Сеоба Срба”, слика Константина Данила ,,Архимандрит Кенгелац”, збирка портрета и слика Уроша Предића, застава Српског Војводства из револуционарне 1848. године, керамика стара више од 7.000 година из периода Старчевачке културе.