Ребаланс буџета због мера популационе политике

У последњој седмици прошле године председник Србије Александар Вучић, најавио је нова давања државе становништву за ову годину, као и нове мере популационе политике. Тако ће сви млади од 16 до 30 година добити по 100 евра, родитељи за свако прворођено дете по 300.000 динара, уместо досадашњих 100.000 динара, а помоћ за друго и треће дете биће знатно увећана. Друга нова мера популационе политике је право на новчана средства за куповину стана по основу рођења детета.

Колико год да се у земљи у којој влада бела куга може похвалити потез државе за повећање наталитета толико се замерке изричу на то што средства за поменуте мере нису предвиђена у управо усвојеном буџету. То наравно не значи да новац неће бити исплаћен, већ да је то јасан знак да ће државна каса морати да се мења.

Михаило Гајић, програмски директор економске истраживачке јединице организације „Либек”, каже да је начелно повећање помоћи породицама са децом добра мера, али не верује да ће имати утицаја на повећање наталитета. И земље које имају много издашније мере подршке, као што су Француска, Шведска, Немачка, нису повећале наталитет. То ће помоћи људима који већ размишљају да имају децу, али ће тешко натерати друге. Што се тиче давања 100 евра младима наводи да је давање новца свима током прве године пандемије имало неког смисла, међутим сада су привредна кретања у Србији веома позитивна и за то нема економског резона.

„У свим земљама света социјална помоћ иде сиромашнима, а ова мера није ни социјална ни економска већ искључиво политичка. Сто евра ће добити и они који имају високе и ниске плате, који раде и који су незапослени, или су на школовању и они који не улажу у образовање. Приближавају се избори, референдум је за две недеље и власт мора да покаже да брине и о њима. Мера није упућена младима као таквим, јер они ређе излазе на изборе и не гласају за партије на власти, већ се помажући овој циљној групи купују гласови њихових родитеља и бака и дека. Маркетинг је да се покаже старијој популацији да се брине и о младима у Србији. То је бацање новца у бунар, јер млади у том животном добу треба да раде, плаћају порез”, сматра Гајић.

Што се тиче помоћи за решавање стамбеног питања он указује да код нас расту цене и станова и најма што је озбиљан проблем за оне који заснивају породицу. За младе је тешко да купе простор у Београду уопште, поготово онај који омогућава ширење породице.

„Најављено је да ће држава бесплатно давати нека средства. Већина нема новца да купи стан тако да ће се он преусмерити ка онима који би и иначе то могли да ураде. Сви који пуне буџет и плаћају порезе, а не могу да купе стан финансираће оне који могу. То је као и код електричних аутомобила”, објашњава он.

То што држава за нови сет мера није предвидела новац у буџету за Гајића је доказ да се буџет не посматра као чврсто правило, а реч је о закону, већ као необавезујућа смерница. Због тога су буџетске резерве четири пута веће од износа на ком би требало да буду управо зато да влада себи не везује руке. То што је председник само неколико дана после усвајања буџета најавио нове мере руши буџетски процес и показује да у Србији институције не постоје, а да воља владајуће партије, односно лидера, управља свим јавним политикама у земљи.

Горан Радосављевић са Факултета за економију, финансије и администрацију, такође сматра да су мере за повећање наталитета начелно добре, а примењују их и у другим европским државама.

„У земљи која има релативно скромну просечну зараду сваку помоћ деци поздрављам. Мислим да ће бар делу популације омогућити да се одлучи да има друго или треће дете, мада новчани разлози нису претежни када неко размишља о томе колико ће деце имати. Што се тиче помоћи да родитељи дођу до стана држава је већ давала тако нешто, и ја сам био корисник субвенције 2005. године која је покривала 15 одсто учешћа у кредиту, а остатак од пет одсто је давао онај ко узима такав кредит. Мислим да је то боља мера него повраћај ПДВ-а за први стан, јер за младе је можда највећа препрека учешће за куповину стана. Кад се дође до повраћаја ПДВ-а све је већ исфинансирано”, напомиње Радосављевић.

Није му, каже, јасно зашто баш они од 16 до 30 година треба да добију по 100 евра и према његовом мишљењу реч је о наставку политике дељења новца из буџета без критеријума.

„Средства се дају средњошколцима који су издржавано становништво и не видим зашто би се њима, без икаквог критеријума, давала једнократна помоћ. Посебно што није предвиђено буџетом и што већ неколико пута годишње ребалансирамо буџет да би се исплатиле нове мере, а све из политичких разлога, без економске логике. Та политика нас је већ коштала милијарду евра, нове мере још неколико стотина милиона евра, а тим новцем смо могли циљано да помогнемо онима којима је подршка потребна. Овако се растура систем и обесмишљава функционисање државе”, сматра он.