Ариље је и даље „српски Манчестер"
АРИЉЕ - Општина Ариље, са 17.000 становника, једна је од ретких која запошљава чак 2.000 људи у малим и средњим текстилним предузећима. У Ариљу је седамдесетих година прошлог столећа приватно предузетништво заживело, а ускоро је ова општина била позната као „српски Манчестер” захваљујући развоју текстилне индустрије. Тако су данас од 1.000 предузетника 120 текстилне фирме и радње.
„Ариље је и данас српски Манчерстер што се тиче текстилне индустрије, која је на високом нивоу, и по питању прихода у општинском буџету. На територији општине има више од 100 фирми које запошљавају 2.000 радника не само из Ариља већ и из Ужица, Лучана, Ивањице и Пожеге. То је доказ да је радне снаге у текстилној индустрији све мање”, каже за Танјуг председник општине Ариље Предраг Маслар. Ариљски текстилци постали су кројачи свог бизниса прво у малим породичним радионица.
Власник Митекса у Ариљу Милан Радовановић каже да су и они почели као мала занатска радња.
„Креће се са једним, два радника из породице, а онда како се посао шири запошљава се више радника. Ми смо почели као занатска радња, а данас, после 30 година рада, имамо више од 70 радника. Радна снага је битна у сваком колективу, основ да можете добро да функционишете. Имамо намеру да се даље кадровски и технички оспособљавамо, јер само тако можемо пратити трендове савремене производње текстила у свету”, прича за Танјуг Радовановић.
Истиче да су ариљски текстилци преживели безброј криза и опстали.
„Током пандемије корона вируса почели смо да производимо плетенину која је обрађена јонима сребра и 'вирус блоком'. Светска економска криза посебно се одразила на текстилну индустрију. Поскупео је транспорт и набавка сировина, дошло је до скока цена. Али, опстали смо деведесетих, па ћемо и сад” ,наглашава Радовановић.
Предузеће Стефан постоји такође 30 година, а његов генерални директор Милутин Стефановић истиче да су текстилци у Ариљу вредни, али и прилагодљиви датим ситуацијама.
„Прошле године смо се брзо преоријентисали на производњу маски и доста њих је извезено посебно у Немачку. Помогле су и мере Владе Србије које су стимулисале ликвидност у домаћој малопродаји. Тако да смо успели да остваримо континуитет производње. Сада смо у другој половини године имали поскупљење сировина, енергената и другог, али то су ситуације које периодицно долазе и надам се, пролазе”, прича за Танјуг Стефановић.
Наводи да и развој привреде последњих година утиче на то да је малим предузећима све теже да опстану и води их ка укрупњавању, што није тако једноставно. Такође, има проблема и са радном снагом.
„Тенденција је да је све мање младих људи заинтересовано да ради у текстилној индустрији која, иначе, не спада у неке атрактивне зараде. Тако да је тренд да када год се дешава раст зарада, текстилна индустрија ту додатно трпи, јер има своје лимите који су на светском нивоу. Решење је у подизању технолошке опремљености, нивоу знања, маркетиншког наступа на тржишту да би се обезбедила продаја и пласман. То је једини начин да задржимо и атрактивност и конкурентност наших радних места”, наглашава Стефановић.
Ариљски текстици истичу да је њихова роба и даље бренд, јер потрошач цени квалитет домаћег производа, не само у Србији већ и у региону. То доприноси да Ариље и даље буде „српски Манчестер”.
Ариље је од 10 општина Златиборског округа трећа по степену економског развоја.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.