Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српкиња ушла у историју америчког универзитета, помогло јој је знање из домовине

(Pixabay)

БОСТОН - Зорица Пантић, прва жена инжењер на челу једног технолошког универзитета у САД, која је између осталог, као ректор, мали бостонски колеџ претворила у национално препознатљив универзитет, каже да јој је за све успехе остварене у Америци помогло знање штечено у Србији.

„Могу да кажем да сам успела захваљујући добром образовању стеченом у Србији. Била сам студент генерације. У Нишу сам завршила Електронски факултет укључујући и докторат, а онда сам дошла у САД, добила сам Фулбрајтову стипендију за пост-докторска истраживања”, рекла је за Танјуг Зорица Пантић у чију је част Град Бостон 9. мај, када јој је завршио мандат ректора на Вентворт универзитету, прогласио за њен дан, а због бројних заслуга које је имала током тих 15 година. Након четири деценије искуства на универзитетима широм САД, а током којих је и у Тексасу основала Колеџ за инжењерство, Пантић каже да је образовање у Србији дефинитвно више него одлично.

„Имали смо одличне програме на Електронском факултету, то ми је помогло да стекнем добру подлогу за рад и зато ми је било врло лако да се укључим у истраживања и да се пребацим на лидерску позицију”, рекла је Пантић која сада ради на Националној академији за грађевину, настављајући да даје допринос знању студената из читавог света.

Пантић је 2005. године доласком на место ректора на Вентворту прекинула традицију дугу 99 година током које су на челу те институције били мушкарци.

„Чудила сам се како до тада није било жена на тако важним позицијама”, рекла је Пантић и подсетила на сличне успехе Марије Илић стучњака за јаке струје на бостонском МИТ и Јелене Ковачевић (која је нешто касније постала прва жена декан њујоршког Техничког факултета Тандон, основаног 1854).

И зато јој је, између осталог, како каже, била жеља да на студијама буде много више студенткиња и жена предавача.

„Важно ми је било да доведем што више студенткиња и успела сам. Њихов број је са 18 порастао на 25 одсто, слично је било и са стручним кадром па је број професорки, предавача ... сада изнад америчког просека”, рекла је.

Захваљујући Зорици Пантић Вентворт Институт за технологију, до тада препознатљив само ускостучној јавности, постао је међу 15 одсто најбољих универзитета за инжењерске програме у САД, а како је прецизирала, има их 360.

„Настојала сам да унапредим универзитет и у том циљу увели смо 10 редовних и седам постдипломских прогама, који пре мог доласка нису постојали. Број студената је са 3.500 порастао на 4.500, а бужет са 63 на 136 милиона долара”, рекла је Пантић коју су звали и инспирацијом за жене и остварењем америчког сна.

Поред рада на универзитету имала је каже и времена за хуманитарни рад, помагала је организацију Светог Саве у Бостону, а посебно је настојала да обезбеди стипендије и прилику за школовање талентованим младима из сиромашнијих породица.

„Установила сам стипендију која носи име моје сестре Маријане Пантић, а захваљујући којој је студије завршило двадесетак студената, међу којима су били студети из Србије и они српског порекла”, навела је Пантић која је активна и у Међународној организацији за жене.

Венворт је, како наводи, током њеног мандата постао број један за грађевину и број четири за архитектуру. Нови део зграде Вентворт универзитета за инжењерство, иновације и природне науке у Бостону, граду који има 35 градских колеџа и универзитета, до којих је глобално најпрестижнији Харвард, добио је њено име.

Каријеру је започела у Илиноју, где је, како каже, прва радила и на супер компјутеру, који је тек стигао на универзитет, а потом је прешла у Сан Франциско, где је била шеф одсека за инжењерство.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Dok su nasi strucnjaci sticali OBRAZOVANJA na nasim fakumtetima onda je to bilo vise nego odlicno. A sad kad smo zamenili Obrazovanje sa Edukacijom vidim da ima primetljive razlike. Sad neka drugi odlucuju o tome sta je se desilo.
Darko
Zavidim ovim ljudima koji su otisli iz ove zemlje i koji su uspeli van. Da sam bio pametniji i ja bih isto napravio.
DjoleP
Dr Zorica Pantić Taner, inženjer elektronike, doktor elektronike, rođena je u Beogradu 10. maja 1951. godine. Završila je osnovnu školu Ratko Vukićević i Gimnaziju Stevan Sremac u Nišu. Diplomirala je na Elektronskom fakultetu u Nišu 1975. godine a magistrirala 1978.godine. Doktrirala je 1982. godine na Elektronskom fakultetu u Nišu. en.wikipedia.org/wiki/Zorica_Panti%C4%87, Mnogo slika na netu.
NYC
Veoma zanimljiva i lepa prica Zorice Pantelic. Cestitke ! Uspeh Univerziteta nije samo njen licni uspeh vec je to verovatno deo tima gde su mnogi drugi radili da bi Univerzitet zauzeo sto bolje mesto medju slicnim skolama. Sto se tice obrazovanja u Srb., verujem da je gdja Pantelic stekla vazna znanja, ali to ne vazi za sve univerzitete u Srbiji. Nasi tehnicki fakulteti su u svet poslali dosta dobrih kadrova. Na zalost nasi drustveni fakulteti tj humanities nisu dugo i ne idu u korak sa svetom.
Milos
A sto nisu onda njene kolege sa Elektronskog makar vodeci inzenjeri u jakim svetskim firmama? Pa zato sto se radi o licnom talentu doticne a menje o obrazovnom sistemu. To je isto kao kad bi zbog jednog Tesle tvrdili da su svi Srbi naucnici i elektro-fizicari. Gospodja je pokazala skomnost i sirokogrudost svojom izjavom A
DejanBg
@Djordje: Sta reci a ostati pristojan? Podseca me na pricu o SFRJ svemirskom programu koji su ukrali Amerikanci. Da ne SFRJ bila takav rasadnik inzenjercina, ne bi pravila automobile i traktore ( i manje vise sve ostalo) po licenci nego bi imala proizvode domace pameti ( kso sto nije imala). Talentovsni pojedinci du jedno a (ne)funkcionalni sistem je drugo
Ђорђе
Ви то знате боље од ње јер сте били у њеним ципелама .У то време, наши технички факултети су дали много инжењера, који су радили и подигли ниво многих факултета,института и фабрика на западу

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.