Љубави, име ти је Русија
Како то изгледа кад Божић прослављате, заправо кад сте гост у дому славног руског песника какав је био Јевгениј Јевтушенко? Ту привилегију имао је, и то не једном, српски поета и путописац Горан Лазовић.
– У његовој кући све је изгледало прелепо, присно, домаћински, срдачно и топло, какав је био он и каква је иначе руска душа – евоцира успомене за „Магазин” човек који је путовао многим земљама и континентима и који се срео и разговарао с многим познатим личностима, о чему је снимљен филм, а бројни сусрети трајно забележени у књигама. – Јевтушенку сам ја био српски брат, а он мени духовни отац. У једном од божићних, новогодишњих и других, необавезних, пре свега пријатељских сусрета дошао бих на двадесетак минута, а остајао и по шест сати. Зато сам веома поносан на филм „Свет без граница – Јевгениј Јевтушенко”.
Куда све није путовао наш саговорник, с ким се све није дружио. Шетао је, све помно бележећи, улицама Прага, Москве, Вероне, Санкт Петербурга, Париза, Кијева; био у Сибиру, Монголији, где је пио ракију од говеђе балеге, Албанији, Јасној Пољани. Разговарао с Моником Белучи, Наталијом Солжењицином, Мирославом Антићем, Орханом Памуком, патријархом Павлом, патријархом московским и целе Русије Кирилом... Поетско вече „Љубави, име ти је Русија” одушевило је све присутне, баш као и његова књига „Људи и градови”.
Сузе због НАТО агресије
Мало ко је имао срећу да с једним од највећих руских и светских песника Јевтушенком буде тако добар пријатељ као наш саговорник. Његова сећања на те сусрете и даље су свежа, иако врсног песника нема већ четири године. Божићна атмосфера свуда се осећала, па и у Переделкину, Јевгенијевој кући-музеју.
– Дочекао ме је стојећи поред стола изнад којег је висила слика црвеног петла – пребира по успоменама. – Из кухиње је допирао мирис кавкаског чаја. Руке, које су исписале најлепше љубавне стихове овога света, кошчате и пегаве, очас су прошетале по мојим раменима. Упознао сам га још као студент, зашта је најзаслужнији Андреј Вознесенски, совјетски и руски песник и писац.

Дуго су трајали сусрети двојице пријатеља. Наш песник памти шетње шумом, које су каткад протицале без иједне речи. На свако Лазовићево питање о Бродском, Јевтушенко би одмахивао руком: „Немој о њему, да нас не чују његове песме”. Сећао се руски поета, и о томе причао српском пријатељу, сусрета с Хрушчовом, Молотовом, Пастернаком, Солжењицином, с Добрицом Ћосићем. Његове топле приче о хладном Сибиру увек су биле занимљиве, јер је казивао о родном селу, о тамошњим женама за које је тврдио „да су његово најискреније огледало и најлепши портрет”.
– Много га је занимала Србија, тако да сам му често причао о свом родном месту Бродареву, о реци Лим и оближњим планинама – наставља са сећањима. – Једном ми је потпуно отворио душу: „Знате ли ви да сам плакао кад је НАТО бомбардовао Србију”. Писао сам му често, а од њега добијао разгледнице и белоруска вина.
Једног догађаја ће се ипак сећати до краја живота. Јевтушенко је био у болници, а наш саговорник имао поетско-књижевно вече у Москви. Неко од његових најближих то му је дојавио. Напољу минус 25 степени, снег велики, глумци, песници, музичари спремни за целовечерњи програм. Кад, наједном, појављује се Јевтушенко. У сали најпре мук, па френетичан аплауз. Сви поскакали са столица. Жанета Артутијан, директорка позоришта „Град”, заплакала је од среће и поручила: „Добро нам дошао, драги Јевгениј. С вама је у наш град вечерас дошла историја.”
После су сви сазнали да је напустио болницу, с образложењем да иде кући, а заправо је „побегао” на Лазовићево књижевно вече. Иако болестан, није могао да одоли изазову. Био је сасвим искрен: „Дошао сам да загрлим мог српског брата”, показујући на нашег песника. Многи су били у неверици да је то он. Изгледао је изнурен од болести. Окопнеле су очи за којима су лудовале и срећно удате жене. Рамена, која су тапшали Фидел Кастро, Кенеди и стотине других познатих и мање знаних, као да су потонула.
После послужења и вишечасовног разговора, баш на Божић, дошло је време да Лазовић напусти песников дом. На растанку га је домаћин замолио: „Кад се вратиш у Београд, потражи једну Милену... Можда је жива. Пуно сам је волео...”
Успео је Горан да пронађе Милену. Јавила се после једног његовог новинског текста. Потврдила је да има и слику с Јевтушенком. У дану кад је он умро, она је удавала ћерку. Какав колоплет судбине!

У Јесењиновом завичају
Путовао је, упознавао пределе и људе, разговарао с познатим личностима. Емир Кустурица ће о њему изговорити следеће: „Његове речи се претварају из документа у поезију. У Русији, где год кренеш, ту је Горан Лазовић.” Познати књижевник Радован Бели Марковић овако описује његово стваралаштво: „Очи ће вам бити озарене, као и душа, тако штогод нећете наћи на интернету. То је оно причање крај ватре, у позни сат, лагано, пред озбиљним и мрким људима. Ходајући за облацима, земљом и преко небеса, Лазовић помера жанровске границе, сваки час нам кроз прозор дошаптавајући стихове.”
И најновија књига му је, у већини, саткана од прича из Русије. Путовао је по њеним градовима, походио Сибир. Незаобилазно одредиште је Константиново у којем је 3. октобра 1895. рођен славни Сергеј Јесењин.
„Његова кућа, брвнара, обнављана неколико пута, окружена је изувијаним прућем. Испред капије, топола. Окамењени песник самује у сенци великих бреза”, записао је наш путописац. „У кухињском делу куће је зидана пећ, хлебара. У другој соби: кревет, прва диплома, јастуци и капутић који је носио као дечак и у којем је дочекивао оца Александра кад се овај враћао из Москве, где је радио као месар. У своје место најчешће је долазио зими. Непосредно пред смрт, Јесењин је певао о повратку у завичај, гледао у пропало село и оронуле колибе у којима је, уместо иконе, на зиду висио Лењинов портрет из календара. Било је то лето кад се заљубио у Ану Сардановску. Она се удала за другога, родила сина Бориса и умрла у 26. години. Под њеним прозором и данас расту јорговани.”
Валентин Гафт је руска глумачка икона. Доћи до њега је права лутрија. Московски пријатељи су то пренели Горану, али се он није предао. Успоставио је телефонску везу и објаснио ко је.
„Кад долазите”, питао је Гафт.
„Кад ме примите”, бојажљиво је питао наш песник.
„Сутра у шест”, одговорио је домаћин.
После су дуго разговарали. Прекаљени глумац тада је рекао: „Кад су бомбардовали Србију, душа ме је болела, плакало ми се, вриштало. Псовао сам, гледао у небо и молио се за вас.” У небески театар Гафт се преселио 12. децембра 2020. године.
Забележио је Горан и сусрет с Моником Белучи, јер је Кустуричин добар пријатељ.
– Од кад сам с њом причао, и речи су се пролепшале – преноси своје утиске. – Ушла је насмејана и одмах објаснила: „Кустурица ме је видео таква каква јесам, на томе сам му захвална. Мене стално гледају, посматрају, а врло мало је оних који су успели стварно да ме виде.”
Ређају се ликови, разговори, исповести с Лазовићевих путовања. Пише необично. И никад не заборавља своје Бродарево и мајку која тамо живи. Али, приче из Русије увек имају предност.

ДЕЦА ВЕСЕЛА И НА МИНУС 43
Утисци с путовања по сибирским градовима увек су непоновљиви.
– Улазимо у Краснојарск, град који спава. Није ово град, ово је ледара – присећао се тих тренутака. – Нигде дима, ни мириса ватре, нигде ни сенке од живота. Док смо пили чај, негде око осам ујутру, зачула се граја. Дечаци, не старији од десет година, ишли су у школу, смејали се слатко и ходали лагано, подсмевајући се мразу. По изласку из авиона, у пет ујутру, било је минус 43. Осетио сам бол у носу, лед на челу, обрве су ме заболеле, а длаке су се претвориле у челичну жицу. У овом граду обданишта се затварају на минус 50!
САВЕТИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
У низу сусрета с познатим личностима јесте и онај с патријархом Павлом. Сећа се да је овако беседио: „Неће нам служити на част, ни као хришћанима, ни као потомцима својих предака да чинимо зло, а надамо се добру, насупрот савету Светог апостола Павла и науци наших мајки кроз векове... Сестринска помоћ сестринских цркава у садашње време особито биће нам од велике користи ако будемо истину о нама износили и пред својим и пред другим народима.”
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.