„Тачка повратка” враћа дијаспору у Србију

Захваљујући организацији „Тачка повратка”, основаној с циљем да се српској дијаспори пруже информације о начинима ступања у контакт и запослења у Србији, млади доктор наука антрополошке археологије из Питсбурга добио је посао у археолошком налазишту у Винчи. Шест месеци касније он је аплицирао за Амерички антрополошки фонд, добио грант од пола милиона евра, намењен санирању клизишта изнад налазишта Винча – Бело брдо, и тако на најбољи могући начин допринео развоју археологије у својој земљи. И емигрантски пар из Србије, који је срећу под професионалним сунцем потражио на Новом Зеланду, вратио се у земљу. Посредством „Тачке повратка” млада уметница добила је посао у Музеју савремених уметности, а њен партнер ради на дигитализацији науке при Министарству просвете и науке.

Они су само неки од више стотина високообразованих емиграната који су се током претходне две године вратили у земљу захваљујући овој организацији, а када своди активности „Тачке повратка”, њен директор Иван Бркљач истиче да су највеће интересовање за повратак испољили медицински радници, научници, ИТ стручњаци, уметници и финансијски стручњаци. Када је почетком пандемије вируса корона упућен позив нашим медицинским радницима који живе и раде у иностранству да се врате у земљу јер се страховало од пуцања здравственог система, више од 350 лекара одазвало сe позиву, а око 80 њих је у неком моменту било радно ангажовано у здравственом систему Србије. Осим тога, око 200 стручњака различитих профила имало је разговоре за посао у домаћим фирмама, а више од 100 се вратило у земљу и почело да ради за домаће фирме. Бркљач примећује да се ИТ стручњаци брзо и лако запошљавају, али охрабрује податак да је велики број људи из света науке и уметности успео да пронађе посао преко „Тачке повратка”.

„Идеја о настанку ове организације настала је након конференције ’Таленти на окупу’, одржане 2018. године у Палати ’Србија’ на иницијативу председнице владе. Главни закључак тог састанка био је да је Србији потребна организација која би се на савремен начин бавила контактима с високообразованом и висококвалификованом дијаспором. Организација је основана након годину дана и брзо је успоставила сарадњу с програмом за развој УНДП и Канцеларијом за дијаспору. Иако је пандемија ковида 19 вероватно пореметила животне и каријерне планове многих наших стручњака, ми смо почетком марта прошле године брзо саставили спискове наших људи који су се затекли у иностранству и желели да се врате у земљу, и те спискове послали ’Ер Србији’ и Министарству иностраних послова. За свега двадесет дана јавило нам се више од 6.000 особа, чији смо повратак успешно организовали у земљу, а међу њима је било и средњошколаца који су завршавали образовање у иностранству, па је у једном драматичном моменту око 80 ђака остало без крова над главом у Америци. Захваљујући сарадњи са српском црквом у Њујорку, они су збринути и враћени у земљу”, присећа се Иван Бркљач.

Нажалост, некада су бирократске препреке jаче од жеље да се помогне земљи у кризи. Наш саговорник се присећа српског држављанина који је диплому Медицинског факултета стекао у Данској и желео да донира опрему вредну 300.000 евра, врати се у Србију и добије привремену дозволу за рад од стране Лекарске коморе Србије, како би помогао својим колегама у борби с вирусом корона. Његова жеља је била осујећена јер прописи налажу да држављани Србије морају да нострификује диплому Медицинског факултета стечену у иностранству како би могли да раде у земљи, иако ово правило не важи за странце. Да је био дански држављанин, добио би привремену дозволу за рад.

Ипак, позитивних примера је на срећу много више, а да би помогли нашим људима у дијаспори који планирају повратак у земљу, пословну сарадњу или научну и стручну каријеру, организација „Тачка повратка” направила је и „Водич за повратнике”, у ком се налазе многе практичне информације које олакшавају овај процес.

„Наше истраживање говори да око 40 одсто емиграната у иностранство одлази због посла, а 44 одсто каже да би се вратило ако би у струци нашло посао. Због тога радимо менторски програм за повратнике у оквиру ког особе које су се вратиле деле своја искуства са онима који су у истој животној ситуацији. Постигнут је договор с Банком Поштанска штедионица да нерезиденти српског порекла стекну могућност подизања стамбених кредита у Србији. До сада су се на прсте једне руке могли набројати они којима су банке дозволиле ту могућност. У току су договори да послодавци који запосле повратнике и дају им три пута већу плату од просечне имају умањене порезе и доприносе за 70 одсто током пет година, а исто важи и за послодавце који желе да запосле стручњаке који су отишли на дошколовавање у иностранство. Осим тога, имамо договор са сајтом за запошљавање ’Инфостуд’ да се на нашем сајту аутоматски појави оглас у којем послодавац тражи раднике са интернационалним искуством”, закључује Иван Бркљач и додаје да наша дијаспора може да ступи у контакт с „Тачком повратка” преко свих друштвених мрежа.