Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Тачка повратка” враћа дијаспору у Србију

Највеће интересовање за повратак из иностранства показали наши медицински радници, научници, добри познаваоци ИТ, уметници и финансијски стручњаци
Иван Бркљач (фото Фејсбук)

Захваљујући организацији „Тачка повратка”, основаној с циљем да се српској дијаспори пруже информације о начинима ступања у контакт и запослења у Србији, млади доктор наука антрополошке археологије из Питсбурга добио је посао у археолошком налазишту у Винчи. Шест месеци касније он је аплицирао за Амерички антрополошки фонд, добио грант од пола милиона евра, намењен санирању клизишта изнад налазишта Винча – Бело брдо, и тако на најбољи могући начин допринео развоју археологије у својој земљи. И емигрантски пар из Србије, који је срећу под професионалним сунцем потражио на Новом Зеланду, вратио се у земљу. Посредством „Тачке повратка” млада уметница добила је посао у Музеју савремених уметности, а њен партнер ради на дигитализацији науке при Министарству просвете и науке.

Они су само неки од више стотина високообразованих емиграната који су се током претходне две године вратили у земљу захваљујући овој организацији, а када своди активности „Тачке повратка”, њен директор Иван Бркљач истиче да су највеће интересовање за повратак испољили медицински радници, научници, ИТ стручњаци, уметници и финансијски стручњаци. Када је почетком пандемије вируса корона упућен позив нашим медицинским радницима који живе и раде у иностранству да се врате у земљу јер се страховало од пуцања здравственог система, више од 350 лекара одазвало сe позиву, а око 80 њих је у неком моменту било радно ангажовано у здравственом систему Србије. Осим тога, око 200 стручњака различитих профила имало је разговоре за посао у домаћим фирмама, а више од 100 се вратило у земљу и почело да ради за домаће фирме. Бркљач примећује да се ИТ стручњаци брзо и лако запошљавају, али охрабрује податак да је велики број људи из света науке и уметности успео да пронађе посао преко „Тачке повратка”.

„Идеја о настанку ове организације настала је након конференције ’Таленти на окупу’, одржане 2018. године у Палати ’Србија’ на иницијативу председнице владе. Главни закључак тог састанка био је да је Србији потребна организација која би се на савремен начин бавила контактима с високообразованом и висококвалификованом дијаспором. Организација је основана након годину дана и брзо је успоставила сарадњу с програмом за развој УНДП и Канцеларијом за дијаспору. Иако је пандемија ковида 19 вероватно пореметила животне и каријерне планове многих наших стручњака, ми смо почетком марта прошле године брзо саставили спискове наших људи који су се затекли у иностранству и желели да се врате у земљу, и те спискове послали ’Ер Србији’ и Министарству иностраних послова. За свега двадесет дана јавило нам се више од 6.000 особа, чији смо повратак успешно организовали у земљу, а међу њима је било и средњошколаца који су завршавали образовање у иностранству, па је у једном драматичном моменту око 80 ђака остало без крова над главом у Америци. Захваљујући сарадњи са српском црквом у Њујорку, они су збринути и враћени у земљу”, присећа се Иван Бркљач.

Нажалост, некада су бирократске препреке jаче од жеље да се помогне земљи у кризи. Наш саговорник се присећа српског држављанина који је диплому Медицинског факултета стекао у Данској и желео да донира опрему вредну 300.000 евра, врати се у Србију и добије привремену дозволу за рад од стране Лекарске коморе Србије, како би помогао својим колегама у борби с вирусом корона. Његова жеља је била осујећена јер прописи налажу да држављани Србије морају да нострификује диплому Медицинског факултета стечену у иностранству како би могли да раде у земљи, иако ово правило не важи за странце. Да је био дански држављанин, добио би привремену дозволу за рад.

Ипак, позитивних примера је на срећу много више, а да би помогли нашим људима у дијаспори који планирају повратак у земљу, пословну сарадњу или научну и стручну каријеру, организација „Тачка повратка” направила је и „Водич за повратнике”, у ком се налазе многе практичне информације које олакшавају овај процес.

„Наше истраживање говори да око 40 одсто емиграната у иностранство одлази због посла, а 44 одсто каже да би се вратило ако би у струци нашло посао. Због тога радимо менторски програм за повратнике у оквиру ког особе које су се вратиле деле своја искуства са онима који су у истој животној ситуацији. Постигнут је договор с Банком Поштанска штедионица да нерезиденти српског порекла стекну могућност подизања стамбених кредита у Србији. До сада су се на прсте једне руке могли набројати они којима су банке дозволиле ту могућност. У току су договори да послодавци који запосле повратнике и дају им три пута већу плату од просечне имају умањене порезе и доприносе за 70 одсто током пет година, а исто важи и за послодавце који желе да запосле стручњаке који су отишли на дошколовавање у иностранство. Осим тога, имамо договор са сајтом за запошљавање ’Инфостуд’ да се на нашем сајту аутоматски појави оглас у којем послодавац тражи раднике са интернационалним искуством”, закључује Иван Бркљач и додаје да наша дијаспора може да ступи у контакт с „Тачком повратка” преко свих друштвених мрежа.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Ne treba meni nikakav popis stanovnistva, niti nekakve vladine ili ti ne vladine organizacije da vidim kako se zivi u Srbiji. Ako je nekome potreban popis za to, sedi kuci, broji dane i sate, pa naravno da mu nije dobro. S druge strane samo neko zlonameran moze da kaze da se u Srbiji ne zivi dobro i da se ne napreduje. Da ne ponavljamo, ali putevi, pruge, bolnice, fabrike, to je plod maste, sta? Restorani puni, svi po dva mobilna, kupovina, skupa kola, kuce, imanja. Ma daj, sve vam nesto fali.
Aleksa
Nije ni receno da se lose zivi (to i dalje pak ne znaci da je dobro), samo se nadam da cete spremno prihvatiti ono sto ce popis pokazati - vise odseljenih nego doseljenih, i to uz povecanu razliku u proteklih 10 godina. No, samo posmatranjem sire okoline vidim koliko ljudi odlazi. Razmislite, da nam je zaista dobro, nikakve "Tacke povratka" koje moraju da deluju medju vec napola asimilovanom emigracijom ​ne bi bile neophodne.
Franja
Vraćaju se oni koji tamo nisu mogli ni da opepele...
Franja
@dusan1, takvih nema.
dusan1
I oni kojima je ono što su stekli u inostranstvu po njihovim merilima dovoljno da im se isplati da se vrate.
Evo zašto odlazimo
Živim u gradu koji je zbog naglog doseljavanja ljudi postao prenatrpan ljudima i automobilima (što je da kažemo-OK), a je vazduh postao vidno zagadjen, pogotovo popodne. Nedavno behu ovi eko protesti, gde je dobar deo ljudi došao kolima, a posle se vratili kućama gde se greju na drva i ugalj (jer je opcija sa toplanom preskupa). Ovo je samo jedan od primera naših društvenih paradoksa, nerešivih zbog nemanja konsenzusa- nužno je odreći se nekog komfora zarad rešenja, a to niko ne želi.
Evo zašto odlazimo
Mislio sam na moju porodicu, nas čeka iseljenje oko Aprila meseca.
Kiki
Kazes da zivis u gradu, znaci jos si tu? A pricas o odlascima, to jest u naslovu kazes "Evo zasto odlazimo" ? Ko smo to mi svi koji odlazimo?? Pojasni ako nisi ti? Ja znam mnoge koji godinama pricaju kako bi otisli, a jos uvek su tu, dzabalebare. Meni je to drustveni paradoks koji ti spominjes, pre svega drugog. Problema ima, resice se. Ima ih svugde i u svakom drustvu, ali takvog paradoksa koji ti ovde pravis, retko gde ima, stvarno.
Aleksa
Dodao bih da se u Srbiju mozda vraca visoko edukovan kadar, ali joj itekako fali obicna radna snaga - gradjevinci, kasiri, vozaci, ali i oni edukovaniji za zanate, livci, bravari, svi oni listom se iseljavaju...kako cete njih privuci nazad? Svi od 20 do 50 u ovim kategorijama pobegose iz zemlje, a to je i populacija koja se lako odluci za vise dece, za razliku od visoko obrazovanih.
Aleksa
Videcemo. Sad na jesen ce popis stanovnistva, pa cemo videti koliko se to Srbija promenila na bolje i koliko se (ali stvarno) u njoj dobro zivi.
Aleksa
@Maja, mnogo toga Vam nije jasno, ali tu Vam ne mogu pomoci, to je do Vas. Upravo ce popis pokazati koliko se ljudi u proteklih 10 godina odselilo, sigurno ne zato sto im je ovde super.
Maja
Kakve veze ima popis stanovnistva sa time koliko se to Srbija promenila na bolje i koliko se (ali stvarno) u njoj dobro zivi? Ako je po tvojim standardima, onda je ocigledno da se lose zivi, ali to si ti. Ima nas koji dobro zivimo, zelimo usput dobro nasoj Srbiji i ne pljujemo je poput neostvarenih raznih likova kojima su krivi svi drugi, sem njih samih...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.